Чиме хранимо будуће генерације?

Од свих органа мозак је најосетљивији на лошу исхрану. Према истраживањима, нездраве навике у том погледу могу довести до поремећаја у понашању деце, до мањег коефицијента интелигенције, лошијих оцена у школи... Истраживали смо која је храна најбоља за децу.

Здравље 30.11.2015 | 11:00

Омиљени дечји доручак, понекад и вечера, виршле, паштете, саламе и друге месне прерађевине, пуне су штетних састојака као што су адитиви, хормони и антибитоци, а када их конзумирамо у великим количинама, могу да доведу до озбиљних здравствених проблема, тврде стручњаци.

“Већ годинама је познато да месне прерађевине имају штетне агенсе. Недвосмислено је доказано да су они и канцерогени, а нарочито су опасни нитрати. Постоји читав низ јасно канцерогних и полуканцерогених једињења који се налазе у месним прерађевинама, па би их тако требало максимално избегавати. Деца нарочито не би требало да их једу”, сматра Дејан Шкорић, педијатар у "Тиршовој”.

Здрав дечји оброк требало би да се базира на свежем воћу, већој количини поврћа, риби и месу, а конзумирање месних прерађевина требало би свести на миниум. Стручњаци сматрају да поједина храна може бити узрок све чешћих развојних проблема код деце.

“Једноставно, у технолошким процесима производње хране користе се адитиви, пестициди и још много тога што директно може да утиче на развој детета. Чак и нека основна храна: не само виршле и кобасице, него и млеко, јаја и неке од њихових прерађевиина заиста лоше утичу на децу”, Мила Селаковић, дечји психијатар.

Слаткиши, нарочито у већим количинама, код деце изазивају и хиперактивност.

“Слаткиши изазивају хиперкинетичност, кратку пажњу, нетолеранцију на осујећења, јер када дете поједе велику количину слаткиша, потребна му је и велика количина инсулина. Када инсулин нагло разради тај шећер, пад његове концентрације изазива преосетљивост на можданим ћелијама”, објашњава Селаковић.

Код деце која редовно једу храну са високим садржајем шећера или рафинисаних угљених хидрата може да дође до пада глукозе у крви, што обично утиче на њихово расположење. Те намирнице могу да изазову

ослобађање хормона стреса као што су адреналин и кортизол. Зато је важно да деца избегавају "фабрички" направљену храну, или да им се бар сузи њен избор.

Насупрот њима, "природна" храна делује умирујуће на нервни систем, нарочито намирнице богате калцијумом.

Б 92