Да ли су нам угљени хидрати непријатељи?

Интегралне житарице препуне су влакана за која је доказано да спречавају разне болести – од срчаних, до рака дебелог црева.

Здравље 26.11.2015 | 12:30

Осим тога, кад је реч о храни “за утеху” угљени хидрати су непревазиђени и то с разлогом. Скробаста храна вам одагна глад, да енергију и преко потребну дозу серотонина. Међутим, последњих година с популаризацијом најпре Аткинсове, а затим палео дијете, пали су у немилост свих који прате нова научна открића.

Да ли треба да се опростимо од хлеба и тестенина? “Не”, сматра нутрициониста Либи Лимон.

“Неки људи могу да једу житарице без икаквих проблема. Све зависи од ваше индивидуалне способности да их варите”, каже она.

Житарице можда имају лошу репутацију, али су заправо врло корисне. Богате су витаминима Б групе, гвожђем и калијумом. Ипак, нису све житарице исте. Модерне сорте обично су генетски модификоване, а хлеб који купујете највероватније је пун адитива и шећера.

Међутим, древне житарице попут спелте, оријенталне пшенице, тефа и амаранта су проверено корисне, а и лакше се варе од поменутих сорти. Хељда, киноа и просо заправо су семенке богате протеинима и влакнима.

Али да ли нас угљени хидрати гоје? Заправо, интегралне житарице могу да вам помогну да одржавате тежину тако што регулишу ниво шећера у крви и чине вас дуже ситим. Наравно, као и у свему осталом, умереност је кључ.

“Угљени хидрати не треба да чине више од 60 одсто вашег дневног уноса”, каже Лимонова. “Поврће и воће су такође угљени хидрати, па зато треба бити умерен. За просечну особу која нема интензивне тренинге препоручујем једну до две порције интегралних житарица дневно”, каже Лимонова. Иначе, једна порција у случају скуваних зрна одговара величини стиснуте песнице (исто важи и за некувану тестенину), а у случају пецива, једној кришки хлеба, односно половини кифле или земичке.

Б 92