Анализа: Фудбалери који нису вољели фудбал!

Распрострањено је мишљење да је играње професионалног фудбала испуњење сна сваког младог фудбалера, а неки тек кад уплове у те воде схвате да то није за њих. Представљамо вам ТОП10 фудбалера који нису волели или уживали у фудбал.

Фудбал 27.11.2015 | 23:00

Кажу да је у животу најважније бавити се послом који волиш и у коме уживаш, без обзира на новац који иде уз њега, те да је најгоре провести живот заточен бавећи се нечим што исконски мрзиш.

То изједа човека.

Док нека деца и тинејџери живот посвете лопти и онда схвате да ипак нису довољно талентована за ту работу, као и да никада неће постати попут њихових фудбалских идола, постоје и они који су изузетни фудбалери, а нису велики залуђеници за "терање лопте по травнатом тепиху", како наше баке воле да кажу.

Да, постоје и они за које је то обичан посао.

Код спорта, а сада говоримо о фудбалу, то је мало другачије. Новац је исувише добар да бисте престали да се бавите оним у чему не уживате довољно, посветили сте живот томе и углавном нисте стекли неко друго формално знање и вештину, и у "најгорем" случају остаје вам велики део живота после кога ћете одмарати од фудбала и трошити новац који сте зарадили у току каријере.

Постоји много више фудбалера који нису уживали у фудбалу од оних који су то јавно саопштили. Презир јавности, завист од других момака који су толико обожавали фудбал, а нису били довољно добри да у њему и остану и обавезне "етикете" које би уследиле после таквог саопштења утицале су да се такве ствари углавном и прећуте.

Али, има и оних којима није стало до тога, па су у својим интервјуима, неки и нехотице, саопштили да их фудбал не испуњава на начин на који су то очекивали.

Има их разних, и у овој топ-листи нећемо рангирати фудбалере по степену љубави коју осећају према фудбалу, такве ствари је немогуће класификовати, него ћемо их само набројати.

Не постоји универзалан разлог зашто неко не воли фудбал, постоје различити: неки не воле да гледају друге тимове како играју фудбал, некима су били мрски само тренинзи, док су се неки разочарали у атмосферу коју фудбал носи са собом.

НЕЈМАР

Бразилско чудо, фудбалер који је у овом тренутку вероватно у три најбоља фудбалера света, изненадио је скоро признањем да није баш толико везан за фудбал. Егоизам, или је нешто друго у питању, он је у недавном интервјуу изјавио да не познаје баш ни игру Реал Мадрида, а то му очигледно није представљало проблем у последњем "Ел Класику", када је био и стрелац.

"Не гледам утакмице Реал Мадрида. Не волим да гледам друге тимове. Не уживам у томе. Једноставно не волим да гледам фудбалске утакмице када не играм за Барселону", казао је Нејмар у интервјуу за БеИн Спортс.

Наравно, да се оградимо, споменули смо на почетку да постоје различити разлози због којих набројани фудбалери не воле фудбал, а Нејмаров се дакле односи на гледање фудбалских утакмица других тимова. И није једини, али је најсвежији пример. По игри на терену рекло би се да ужива у сваком тренутку који проведе играјући фудбал.

ИГОР БИШЋАН

Хрватски интернационалац завршио је своју каријеру у 34-ој години након више од 15 сезона професионалног фудбала.

Повреде и амбиције су га можда спречиле у томе да постане бољи фудбалер, а потпуно је зачуђујуће на овакву листу ставити фудбалера који је Лигу шампиона освојио у најдраматичнијој утакмици 21. века.

Како после тога не волети фудбал?

Победа над Миланом у Истанбулу коју је посматрао са клупе као фудбалер Ливерпула ганула би свакога, али је у једном интервјуу био прилично искрен, па је Бишћан испричао да није толико уживао у рутинама које са собом носи фудбал.

"Прилично је досадно бити професинални фудбалер. Сваки дан је скоро исти. Пробудиш се ујутру, одеш на тренинг, ручаш овде у Мелвуду (тренинг центар Ливерпула прим. аут.) и онда као одмориш. Онда гледам телевизију или мало одспавам сат два. Некад се дружим са пријатељима, па опет одем на спавање и онда поново тренинг… И све испочетка", испричао је Бишћан у једном интервјуу.

Његово схватање живота очито се косило са рутинама које доноси живот професионалног фудбалера, а то су ствари које се не виде на телевизији, па људи често говоре да је тај посао лак. Међутим, има и оваквих примера, посебно за играча који није често стартер, када је све што видите од фудбала – тренинг.

БЕНОА АСУ-ЕКОТО

Потребна је велика храброст да би се у данашњем свету изрекла мисао: "Ја фудбал играм због новца."

То су речи камерунског фудбалера Беное Асу-Екота у великом интервјуу за британски Гардијан, док је још увек био фудбалер Тотенхема.

"Не разумем зашто сви лажу. Председник мог бившег клуба Ленса је рекао да сам у Енглеску отишао због новца који сам добио, да ме није било брига за дрес. Ја сам му рекао познаје ли иједног фудбалер који потпише за клуб и каже ‘Обожавам твој дрес’. Твој дрес је црвени. Супер, волим га. Није га брига. Прва ствар о којој причамо је новац", био је искрен Асу-Екото.

"Отишао сам због новца, а због чега би другог отишао? Јер сви изгледају лепо? Сви људи, ама баш сви, када добију посао размишљају о новцу, зато не разумем зашто је тако шокантно што сам рекао да играм због новца, а не због љубави према фудбалу."

"Фудбал није моја страст јер када си професионалац, свет фудбала је суров… Људи су неискрени, око тебе су само јер имаш лове, а не зато што те воле. То је тужно." закључио је Камерунац.

ЕСПЕН БАРДСЕН

Најнепознатије име са списка је свакако норвешки голман који је рођен у Сједињеним Америчким Државама. Момак који је рано стигао у Премијер лигу и бранио боје Спурса, Вотфорда и Евертона одлучио је да каријеру заврши врло рано. Већ у 25-ој години.

"Једноставно ми је досадило. Када играш у Премијер лиги и на Светском првенству – видео си све што си хтео од фудбала. Нисам био задовољан знањем које поседујем о свету, желео сам да путујем и истражим свет", рекао је Еспен Бардсен у интервјуу Гардијану.

"Многи загрижени фудбалски навијачи ме питају како сам могао да баталим фудбал, али не знају кроз шта сам све прошао и како то изгледа са друге стране. Мрзео сам и медије и глупе интервјуе које сам морао да дајем после утакмице."

После завршетка каријере много је путовао. Бацио се у бизнис и тренутно зарађује много више него када је био фудбалер. Изгледа да је одлука о завршетку каријере била изузетно добра.

ЕЗЕКИЈЕЛ ЛАВЕЦИ

Аргентински фудбалери, чак и они на врхунском нивоу, хронично болују од носталгије за својом земљом када оду у Европу. Да ли је у питању одрастање у сиромаштву, велике фамилије или једноставно велика љубав за родном грудом, често им то утиче на каријере. Неки никада не причају о томе, а неки пак не могу да издрже притисак који са собом носи фудбал. Тим великим мајсторима је управо носталгија главна бољка.

"Када завршим каријеру не пада ми на памет да останем у свету спорта. Нећу наставити тиме да се бавим, имам план шта ћу радити", рекао је почетком године Езекијел Лавеци у интервјуу за Марка Плус.

Фудбалер ПСЖ-а дошао је као велико појачање у тај клуб из Париза, али га је клупа, на којој се чешће налази него на терену, можда мало и одвратила од фудбала, па ни у њему не видимо ону страст ка голу, и фудбалу, као ону коју је осећао у Напуљу… Другом дому аргентинских фудбалера.

"Некада размишљам о томе да дигнем руке од фудбала. То је мисао која ми често пролази кроз главу."

А онда је рекао шта га "држи" у фудбалу.

"Оно што ме свакако 'веже' за фудбал јесте могућност доброг и лагодног живота, откривање нових култура и провођење времена са мојом породицом када год је то могуће. Најгора ствар у фудбалу је атмосфера јер сви гледају своје интересе. Није онако како се чини обичним гледаоцима", казао је Лавеци.

Подсетимо и да је Карлос Тевез имао овакве симптоме, па је можда и на врхунцу каријере одлучио да ће страст за фудбалом одржати само ако се врати у своју земљу.

ДЕЈВИД БЕНТЛИ

Док се пробијао кроз млађе категорије Арсенала о њему се говорило као о "следећој великој ствари" енглеског фудбала, али још једном се показало да није довољан само таленат, већ и жеља да се у каријери напредују.

Бентли је каријеру завршио рано, у 29-ој години, али није као у неким тужним фудбалским причама била у питању повреда, него једноставно засићење од играња.

Каже да је у фудбалу уживао док је играо у млађим категоријама, да је то било искрено, док је казао да "свлачионица" у професионалном фудбалу није тако занимљива како се људима чини, те да он једноставно није био спреман да живи као фудбалер.

Најбоље дане у каријери провео је у Блекбурну из кога је за огроман прешао у Тотенхем Харија Реднапа и постао један од највећих промашаја свих времена.

На терену се видело да није фокусиран, да га нешто једноставно мучи.

"Роботска култура" га је натерала да се "одљуби" од фудбала, кажу да су га уништили новац и медији, те да је фудбал постао прорачунат и предвидив.

"Да будем искрен премишљао сам се око фудбала и док сам био фудбалер Блекбурна и док је све ишло сјајно. Сећам се да сам био разочаран и у себе. Мислио сам у себи да треба ово да волим, шта је са мном... Говорио сам себи да је то само зато што сам у том тренутку био мало разочаран", казао је Бентли.

"На крају, уморио сам се од свега што иде уз фудбал."

Годину дана је био без клуба, а онда објавио да се повлачи из фудбала који му се на крају просто згадио. Са породицом се преселио у Шпанију и држи неколико ресторана у Марбељи. Далеко од фудбала.

ИВАН ЕРГИЋ

Српски фудбалер који је своју каријеру почео у Аустралију, а онда потом није успео да се пробије до првог тима Јувентуса, славу је стекао у Базелу. Као капитен тог тима освајао је неколико шампионата и купова Швајцарске, али и играо Лигу шампиона са овим тимом. Дошао је готово до статуса легенде, а онда своју каријеру завршио у Бурсаспору, са којим је и освојио титулу. Борио се и са депресијом...

Од фудбала је руке дигао у 30-ој години, али чини се да много дуже фудбал није осећао "својим".

Што је више играо, фудбал му се више "гадио". За себе је у једном интервјуу казао да се осећа као "антифудбалер".

Као сјајан колумниста често је начињао теме од којих професионални фудбалери зазиру, теме на које не бисте ни помислили да разговарате са њима. Политика, економија, филозофија…

За Ергића је професионални фудбал данас само "корпоративна машина", концепт репрезентације критикује због национализма на коме се углавном заснива, док му је идеја о фудбалу у коме се фудбалери поштују када су "спремни да погину на терену" потпуно погрешна и нездрава.

Нетипичан пример у фудбалу на који свакако нико не може остати равнодушан, и ако ништа, требало би га поштовати због спремности да се о томе говори.

БОБИ ЗАМОРА

Слично Нејмару ни Боби Замора не ужива да гледа фудбал. То није начин на који он жели да проводи време, али га то не спречава да и у 34-ој години игра профсеионално. Тренутно је нападач Брајтон и Хоу Албиона, а у тај клуб из Чемпионшипа је по други пут отишао након што му је истекао уговор са КПР-ом.

"Заиста нисам велики љубитељ фудбала. Има још много фудбалера, али не причају о томе једноставно", открио је малу тајну Боби Замора.

"Увече не гледам утакмице или било шта слично, а људи мисле да је то јако чудно. Ја не мислим."

Прилично богату каријеру употпунио је и позив у репрезентацију Енглеске, али је и то било епизодно.

"Немам идеју чиме ћу се бавити када завршим каријеру, али ако то подразумева гледање фудбала, или било шта што има везе са фудбалом, нисам заинтересован", казао је у интервјуу за Дејли Мејл, па је право питање колико фудбалера би говорило о "љубави" према фудбалу само када би их новинари за то и упитали.

Занимљиво је да је Замора већ четврти фудбалер са ове листе који је играо за Тотенхем…

ХИДЕТОШИ НАКАТА

Чим се појавио постао је идол многих. Посебно на овим просторима којима је "Калчо", баш тих година када је Наката играо, урезан у срце. Необичне фризуре, занимљив стил игре, карактер, а уз то још и Јапанац. Један од оних који су "отворили врата" другим фудбалерима са тог континента.

Још увек најскупљи азијски фудбалер свих времена каријеру је створио играјући за Перуђу, а потом се обрео и у Роми и Парми, а у годинама када му је фудбал већ био у другом плану играо је и за Болоњу, Фјорентину и Болтон, који му је био и последњи клуб у каријери. Каријеру је међутим завршио након испадања његове репрезентације са Светског првенства у Немачкој 2006. године .

"Да будем искрен, ово није био мој сан. Цео свој живот сам играо фудбал и нисам познавао какав је свет ван њега. Једноставно више не уживам у фудбалу", казао је Наката у интервјуу за ЦНН.

Разочарао је многе навијаче овом одлуком, а није ни први ни последњи који је што је више играо фудбал, све мање био заинтересован за њега. Штавише, многе од њих смо и навели у листи.

"Схватио сам да је фудбал само велики бизнис. Осећао сам да је цео тим играо због новца, а не да би се забављао и уживао у фудбалу. Пре сам тим осећао као велику породицу, али сам престао да се бавим фудбалом када је тај осећај избледео", казао је Наката.

Након завршетка каријере посветио се ономе због чега је и одлучио да одустане од фудбала. Истраживање света. Много је путовао, учио о другим културама, али и о својој, за коју је тврдио да иако је из Јапана, не зна много о њој и било га је срамота га питају о томе.

МИТ О БАТИГОЛУ

Лошом интерпретацијом интервјуа дошло се до тога да се о Габријелу Батистути често говорило као о најпознатијем фудбалеру који није волео фудбал. У каснијим интервјуима дематовао је такве приче и објаснио да је увек волео игру, тренинге, једноставно присуство на терену. У животу је желео друге ствари, као то да постане доктор, али се ипак одлучио за фудбал. Говорио је да не воли да гледа утакмице, али је признао да по завршетку каријере, сада када му то није посао, ужива у томе једнако као у игри. Можда ће тако и Нејмар?

ФУДБАЛЕРИ КОЈИ СЕЗОНЕ ПРОВОДЕ НА КЛУПИ И ОСТАЈУ САМО ЗБОГ НОВЦА

Било би јако тешко набројати све фудбалере који су се одлучили на овакав потез, па ћемо их овако збирно именовати.

Уместо преласка у клуб у коме ће имати шансу да зараде солидан динар играјући стандардно или повремено, одлучују се да због доброг уговора не траже нови клуб и по сваку цену остану до краја уговора, па макар то значило да годинама неће одиграти ниједну утакмицу.

То су фудбалери који једноставно не воле фудбал као игру, а не воле и не цене себе, јер то није поштено зарађени новац.

Уместо да фудбалски напредују играјући фудбал било где - своју каријеру ће пустити низ воду само због нешто већег новца. Без утакмица нема ни напретка, а сви они који би радије по три године седели на трибинама и добијали новац за то, чак одбијали и позајмице, једноставно не воле и не разумеју фудбал.