Ексклузивно: Радна верзија Закона о раду

Радна верзија дугоочекиваног Закона о раду Републике Српске коју је усвојила Влада Републике Српске предвиђа више од 20 ситуација када послодавац може раднику без компликација дати отказ, ексклузивно сазнаје пословни портал ЦАПИТАЛ.

У пажљиво скриваној радној верзији Закона на којој су ресорна министарства радила мјесецима, а која је у посједу ЦАПИТАЛ-а, наводи се низ разлога због којих послодавац може раскинути уговор о раду.

То су:

– ако радник не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;
– ако је правноснажно осуђен за кривично дело на раду или у вези са радом;
– ако услед технолошких, економских или организационих промена престане
потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, а послодава не може раднику обезбиједити други посао;
– ако одбије закључење анекса уговора.
– ако се не врати на рад код послодавца у року од 5 дана од дана истека рока мировања радног односа.

(2) Послодавац може да откаже уговор о раду ранику који својом кривицом учини
тежу повреду радне обавезе, и то:
-одбије да извршава своје радне обавезе одређене уговором о раду,
– изврши крађу, намјерно уништење, оштећење или незаконито располагање
средствима послодавца, као и наношење штете трећим лицима коју је послодавац дужан накнадити,
– злоупотреби положај, са материјалним или другим штетним последицама по послодавца,
– ода пословне или службене тајне,

– намјерно онемогућава или омета друге раднике да извршавају своје радне обавезе, чиме се ремети процес рада код послодавца,

– насилнички се понаша према послодавцу, другим радницима и трећим лицима за вријеме рада,
– неоправдано изостане с посла у трајању од три дана у календарској години,
– ако је дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног односа;
– изврши насиље на основу пола, дискриминацију, узнемиравање и сексуално узнемиравање други радника или мобинг,
– ако учини другу тежу повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором о раду.
Послодавац може да откаже уговор о раду раднику који не поштује радну дисциплину, и то:
– ако неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге послодавца у складу са законом;
– ако не достави потврду о привременој спријечености за рад у смислу 120. Овог закона;
– ако злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад;
– због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава,
односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање посла;
– ако његово понашање представља радњу извршења кривичног дела учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против запосленог покренут кривични поступак за кривично дело;
– ако радник који ради на пословима са повећаним ризиком, на којима је као посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност, одбије да буде подвргнут оцјени здравствене способности;
– ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Послодавац може радника да упути на одговарајуће прегледе у овлашћену здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, ради утврђивања околности из става 3. тач. в) и г) овог члана или да утврди постојање наведених околности на други начин у складу са законом. Одбијање запосленог да се одазове на позив послодавца да изврши анализу
сматра се непоштовањем радне дисциплине у смислу става 3. овог члана.

Анекси на уговора о раду

Послодавац може раднику да понуди измјену садржаја уговора о раду:
а) ради премјештаја на друго радно мјесто и друго мјесто рада код истог
послодавца;
б) ради упућивања на рад на одговарајући посао код другог послодавца;
ц) ако је дошло до промјена у плати, новчаним накнадама и другим примањима
радника по основу рада,
д) у другим случајевима утврђеним општим актом и уговором о раду.
(2) Одговарајућим послом у смислу става 1. тачка б) овог члана сматра се посао за чије се обављање захтјева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду.

Разлози за престанак радног односа

– истеком рока на који је заснован,
– кад радник наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања,
– споразумом између радника и послодавца,
– отказом уговора о раду од стране радника или послодавца,
– одлуком надлежног суда
– на захтјев родитеља или старатеља радника млађег од 18 година живота;
– смрћу радника и
– у другим случајевима утврђеним законом.

Минимални годишњи одмор 20 дана

Предвиђено је да радник има право на годишњи одмор у трајању утврђеним општим актом и уговором о раду, а најмање четири радне седмице, односно најмање 20 радних дана, годишње

Отпремнина

Отпремнина се добија и губи у следећим случајевима:

(1) Радник који је претрпио повреду на раду, односно који је оболио од
професионалне болести, а којем након завршеног лијечења, опоравка и професионалне
рехабилитације, послодавац не може обезбједити одговарајуће послове.
(2) Радник који је неоправдано одбио понуђене послове нема право на отпремнину у двоструком износу, већ у једноструком.

Минули рад остаје?

Влада је у радној верзији предвидјела двије верзије за плаћање минулог рада.

У првој верзији плата се увећава 0,5% за сваку годину радног стажа.
А друга алтернатива је да се „у складу са општим актом и уговором о раду радник има право на увећање плате по основу радног стажа, отежаних услова рада, прековременог рада, рада ноћу, рада празником и другим данима у које се по закону не ради. Општим актом и уговором о раду могу да се утврде и други случајеви у којима радник има право на увећање плате, као што је увећање плате по основу рада у смјенама, рад у отежаним условима и др.“

Најнижа плата

Најнижу плату у Републици утврђује Влада Републике Српске на приједлог Економско-социјалног савјета у последњем кварталу текуће за наредну годину. Уколико Економско-социјални савјет не утврди приједлог, одлуку о најнижој плати доноси Влада Републике Српске, имајући у виду кретање плата, раст производње и животног стандарда у Републици.
Најнижа плата се исплаћује само за пуно радно вријеме и просјечно остварене резултате радника у складу са актима послодавца.
Најнижа плата се исплаћује раднику само када је износ плате радника, обрачунате у складу са овим законом, општим актом или уговором о раду, испод износа најниже плате из става 1. овог члана.
Најнижа плата из члана 127. овог закона не може се утврдити у износу мањем од 50% од просјечне плате исплаћене у Републици, у мјесецу који претходи почетку исплате, а према подацима Завода за статистику Републике Српске.

Мјере за повреду радних обавеза и радне дисциплине

За повреде радних обавеза и радне дисциплине раднику се може изрећи једна од
сљедећих мјера:
а) писмено упозорење,
б) новчана казна,
ц) престанак радног односа.
Послодавац може раднику за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине, ако сматра да постоје олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе, односно непоштовање радне дисциплине, није такве природе да запосленом треба да престане радни однос, умјесто отказа уговора о раду, изрећи једну од следећих мера:
а) новчану казну у висини до 20% основне плате радника за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до три месеца, која се извршава обуставом од плате, на основу одлуке послодавца о изреченој мери;
б) писмено упозорење са најавом отказа уговора о раду у којем се наводи да ће послодавац раднику отказати уговор о раду без поновног упозорења, ако у наредном року од шест месеци учини исту повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине.

Удаљење радника са рада

(1) Ако је радник затечен у вршењу радњи за које се основано сумња да
представљају кривично дјело, тежу повреду радне обавезе или радњи које угрожавају
имовину веће вриједности, послодавац га може удаљити с рада и прије отказивања
уговора о раду.
(2) Удаљење радника са рада може трајати најдуже до три мјесеца, у којем року је
послодавац дужан да одлучи о одговорности радника.
(3) Ако је против радника покренут кривични поступак, удаљење радника траје до
окончања кривичног поступка, ако послодавац друкчије не одлучи.

Овдје преузмите "радну верзију" Закона о раду.

(ЦАПИТАЛ: Синиша Вукелић)