Анализа - видео: Новак Ђоковић – савршен печат на сезону из снова!

Више од 80 победа, титуле у низу и победе над највећим ривалима у скоро свим најважнијим мечевима у сезони.

Тенис 24.11.2015 | 00:00

У финалу завршног Мастерса у Лондону Новак Ђоковић још једном је убрао плодове напорног рада, бројних успеха и ауре непобедивости коју је створио у 2015. години. Роџер Федерер поново је изгубио менталну битку са Новаком у великом мечу, па је српски тенисер постао први човек у историји са четири узастопне титуле на завршном Мастерсу – 6:3, 6:4.

Обојица су нервозно почели меч, али слично као у првом сету финала УС опена, Федерер је био тактички неодлучнији. Због нешто спорије подлоге Федерер није могао толико често да излази на мрежу, са основне линије био је несигуран (нарочито на бекхенду), а осим у два наврата, Новак је успевао адекватно да се избори са Роџеровим незгодним, ниским бекхенд слајсовима.

Ђоковић није погађао близу линија као у мечу са Надалом, али имао је јасну стратегију и знатно већи број лоптица слао је Федереру на бекхенд дајући тако себи времена да уђе у ритам који жели. Чак 70% бекхенда српски тенисер играо је по дијагонали, тј. у бекхенд ривала.

Ипак, оно што је одлучило први сет био је сервис – Новак је надмашио Швајцарца у разноврсности почетног ударца. Два пута, и то у врло важним тренуцима на 30:30 у гему, одсервирао је ас слајс-сервисом под невероватним углом, киком је Роџеру онемогућавао моменталне нападе, а једном је направио и ас другим сервисом. Уопште, у целом мечу Новак је играо изузетно на други сервис и освојио је 84% поена (16-19).

У другом сету Федерер је подигао проценат првог сервиса, и квалитет меча генерално се побољшао, а Новак је остао миран. Ту се добро видела и једна од основних разлика између Ђоковића и осталих у овом тренутку – Новак је постојано држао ниво игре, без видљивих осцилација, док су понеки блистави винер Федерера пратиле једна или две олаке грешке.

Огромно Ђоковићево самопоуздање нарочито је дошло до изражаја у два тренутка – у петом гему, при вођству Федерера 3:2, Швајцарац је добио изванредну размену за 15:15, а публика је експлодирала као да је у питању била брејк лопта. Новак није паничио, већ је освојио следећа три поена и гем.

Друга ситуација још је илустративнија – Ђоковић је при вођству 4:3 дошао до три везане брејк лопте, али Федерер се извукао прецизним сервисима и поново гледаоце у у О2 Арени довео до екстазе. Изузетно нелагодна ситуација за Новака, иако није имао реалну шансу ни на једној брејк лопти, постала је још нелагоднија када је у првом поену следећег гема челенџ показао да је његов ас у ствари промашени први сервис.

Међутим, Ђоковић је опет остао прибран, и у првом ударцу после другог сервиса спустио бекхенд паралелу на саму линију. Тим ударцем утишао је публику, вратио психичко преимућство на своју страну и до краја је узео гем без изгубљеног поена, уз још један бриљантан винер бекхенд паралелом.

Било је јасно да је Новак подигао борбену готовост на максимуму, карактеристично се “укопавао“ за ритерне у следећем гему и дошао је опет до брејк лопти, које су овога пута значиле и меч лопте. Прву од две Федерер је спасао, али на другој су му нерви поново попустили у важном тренутку меча са Ђоковићем. Статистички, Роџер прави дуплу грешку на брејк лопти само једном у 24 меча и није случајно што се то десило баш против Новака.

Лопта је на другом сервису завршила прилично у ауту, дупла грешка иначе није најпригоднији начин да се заврши турнир и сезона, али сада заправо јесте – она верно приказује страх који у овом тренутку противници осећају када је са друге стране мреже Ђоковић.

Ништа мање важну победу Новак је остварио у полуфиналу. Ако је финале било битка живаца и рововска борба, Ђоковић је у полуфиналу ’самлео’ Надала игром која је најближе поезији што спорт може да досегне.

После Надалових победа над Вавринком и Маријем и Ђоковићеве бледе игре у групним мечевима са Федерером и Бердихом, поново се после неког времена осећала тензија пред српско-шпански дуел, а није био мали број оних који су предвиђали изненађење и Рафину победу.

Није могло бити даље од ње, а крајњи резултат 6:3, 6:3 у ствари и не осликава Новаку супериорност у том мечу. Изашао је Ђоковић на терен “пуцајући из свих оружја“, а у другом гему направио је брејк без изгубљеног поена тако што је направио четири винера, а да при том ривал није био нити једном близу лоптице. Вероватно најбољи гем ове сезоне.

Новака као да је нешто наљутило, играо је агресивније него уобичајено (форхенд је ударао много брже од Рафе) и тај почетак меча подсетио је на последњи сет финала УС опена 2011. године – Надал је само немо гледао док је Ђоковић цртао по терену.

Рецептом који је први пут успешно применио 2011. године, дубоким бекхенд дијагоналама у противников форхенд, Ђоковић је избацио Надала из комфорне зоне, терао га у дефанзиву и дилему на коју ће страну лопта.

После су грешке постале нешто чешће, али Новак је до тада већ потпуно контролисао поене и Надалу није било повратка. У Ђоковићевим гемовима ниједном се није стигло ни до ’дјуса’, а на све што је долазило са друг стране Новак је имао одговор, укључујући и Надалов сервис у тело који му је у претходним мечевима донео доста поена.

Тако је Новак Ђоковић сезону из снова завршио на прикладан начин – убедљиво, без изгубљеног сервиса победио је двојицу највећих супарника и изједначио се у међусобном скору са њима (23-23 са Надалом, 22-22 са Федерером).

Такође, Новак је постао први тенисер у историји који је четири пута освојио завршни Мастерса, а ово му је био 11. трофеј у сезони и укупно 59. у каријери. Почев од 2011. године, Ђоковић је освојио 41 титулу, уз проценат победа од 90% (362-41) и чак 80% у дуелима са Топ 10 играчима (119-30).

Интересантан је и податак да је Ђоковић 17. пут у каријери освојио трофеј тако што је савладао барем тројицу играча из Топ 10 – Федереру је то пошло за руком 14 пута, а Надалу 10.

На крају – 11 титула, укључујући три Грен слема и шест Мастерса (плус завршни), скор 82-6 (31-5 против Топ 10), освојених 16.585 АТП бодова и од турнира зарађених 17.756.125 долара.

У 2015. години присустовали смо историји тениса и историји спорта – питање је да ли ћемо и када бити сведоци ичега сличног. О сезони из снова писаћемо и говорићемо наредних дана, а за сада је довољно рећи: Новаче, наклон до пода.