Донирани органи једини спас за многе у БиХ

Више од хиљаду људи у БиХ тренутно чека нову јетру, бубрег, срце, коштану срж или рожњачу, надајући се бољим данима и квалитетнијем животу.

Босна и Херцеговина 22.11.2015 | 17:50
Донирани органи једини спас за многе у БиХ

Веома мали број обољелих има срећу да неко од његових сродника одговара и да се може урадити трансплантација, док је за велику већину једини спас кадаверична трансплантација, односно трансплантација с мртвих донора.

Највише захвата у УКЦ Тузла

По броју обављених кадаверичних трансплантација у БиХ предњачи Универзитетско-клинички центар Тузла с 15 обављених трансплантација. Што се тиче статистика покушаја и успјешности ових трансплантација у УКЦ Тузла она износи 60 посто. Ради поређења, европски просјек износи 68 посто.

Како кажу у УКЦ-у Тузла, област кадаверичних трансплантација у БиХ је уређена законом на задовољавајући начин, али уз један веома важан изузетак, а то је "претпостављени пристанак".

"Ова законска уредба постоји у закону о трансплантацији у Хрватској и подразумијева то да је свака особа потенцијални донор органа уколико се за живота не изјасни другачије. Односно, уколико особа не жели након смрти бити донор органа, она мора потписати правни документ којим тражи да се то након њене смрти не чини", појашњавају у УКЦ Тузла и додају да само у ТК приближно 300 особа чека трансплантацију бубрега, а 10-ак особа трансплантацију јетре.

Такође наглашавају да треба имати у виду да су ово динамични бројеви, јер обољеле особе које чекају трансплантацију органа нажалост умиру, а не дочекају трансплантацију.

Близу 700 пацијената чека нови бубрег

Шефица Клинике за хемодијализу Универзитетског клиничкога центра у Сарајеву и предсједница Удружења нефролога у БиХ проф. др. Халима Ресић каже да је до сада у УКЦС урађено близу 50 трансплантација бубрега, углавном са живих донора, и од тог броја је осам кадаверичних трансплантација бубрега.

Што се тиче успјешности свих изведених трансплантација у УКЦС она износи 90 посто.

"У Заводу за трансфузијску медицину постоји листа чекања на којој се налази 195 пацијената, од тог броја на листи је 55 пацијената из Кантона Сарајево, док је према подацима Регионалног Регистра БиХ, које води Удружење љекара за нефрологију, дијализу и трансплантацију бубрега у нашој земљи, укупно 700 пацијената који су кандидати за кадаверичну трансплантацију бубрега", појашњава Ресић.

Сам процес донирања органа почиње одлуком да се након смрти донирају органи у сврху лијечења трансплантацијом и потписивањем донорске картице која представља израз слободне воље те позитиван став према донирању органа.

"Наши грађани могу добити Донорску картицу на Клиници за хемодијализу УКЦС сваким радним даном, а све информације могу добити позивом на број телефона 033 297 038 или посјетом wеб странице Донорске мреже Кантона Сарајево", истиче Ресић.

На питање зашто БиХ још увијек није чланица Еуротранспланта, шефица Клинике за хемодијализу УКЦС каже да постоје одређени предуслови који морају бити испуњени, а један од њих је и одговарајући број урађених кадаверичних трансплантација у току године. Ипак, наглашава да су евидентни и одређени помаци када је ријеч о овој трансплантацији, посебно од када је формиран Центар за трансплантацију органа при Федералном министарству здравства.

"Желим нагластити да је пет пацијената који су били донори имало донорску картицу и њихове породице су поштовале ту њихову жељу и вољу", појашњава Ресић.

РС без кадаверичних трансплантација

За разлику од Федерације БиХ гдје се раде кадаверичне трансплантације, у РС-у се такви захвати за сада обављају искључиво узимањем органа од живих донора. У Министраству здравља РС кажу да у овом ентитету тренутно не постоје институције које се баве завјештавањем органа.

Међутим, оснивањем Координационог центра бит ће створени услови за формирање базе података о примаоцима људских органа, али и формирање Јединственог регистра даваоца људских органа који су за живота дали писани пристанак о томе.

"Након тога бит ће могуће формирати и јединствену Листу чекања за трансплантацију органа, а иста ће се изводити по реду хитности и према клиничким индикацијама. Тек тада ћемо имати и прецизне податке о броју људи који чекају на транспланатацију", кажу у Министарству здравља РС.

Извор: Клиx

 

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Судија

22.11.2015 21:57

То је једино спас за прескупе хируске операције. Прво сваки орган треба да плате па нека пресадјују или нека и они донирају операције.

ОДГОВОРИТЕ
Name

милос

22.02.2016 12:18

Страсно, једноставније би било да се за зивота пријаве они, који хоце да донирају органе. Многи људи неце ни знати да се треба или не треба пријавити за донацију органа,па це их касапити након срмрти. И поред овог закона сматрам да це сама операција костати астрономски много иако це имати дзаба орган.А мозда це те органе за дебеле паре продавати у инострантву.Не могу разумјети да се такав закон донесе не питајуци градјане.Свако је газда свога тијела,ста има дрзава са тим.И добровољни даваоци се сами пријављују.Не разулмијем да се морас регистровати да не дас органе. ЕУ нас унисти скороз.

ОДГОВОРИТЕ
Name

БОЛЕ

23.02.2016 17:12

Органи се ваде док је цовјек јос увијек зив,кад умре органи су безвриједни.Знаци вадице људима органе иако је јос увијек зив, тј. у фази пред смрт.

ОДГОВОРИТЕ