Свака четврта марка у Српској је задужена

До краја године пред Народном скупштином Републике Српске требало би да се нађе приједлог ребаланса буџета увећан за 50 милиона марака (25 милиона евра).

Република Српска 20.11.2015 | 17:15
Свака четврта марка у Српској је задужена

Тако ће буџет Републике Српске за ову годину износити око милијарду и 40 милиона евра. Но оно што економисте забрињава јесте да ће укупни буџетски приходи износити тек нешто више од 800 милиона евра, док ће се остатак надокнадити задужењима.

Владина радна верзија ребаланса буџета показала је и стварно стање финансија у Републици Српској.

Скоро 500 милиона марака, односно 250 милиона евра, или боље речено, свака четврта марка у буџету Републике Српске биће ове године бити надомирена из неког кредита или продаје обвезница, те трезорских записа. Тиме ће буџетски дефицит износити око 25 одсто, док је европска граница дозвољеног дефицита тек 3 одсто, каже економиста Зоран Павловић.

"У овом моменту радити задуживања која ће бити на том нивоу, представља невјероватно велико оптерећење за грађане Републике Српске и за наша поколења. То значи да ћемо ову годину завшити, вејроватно, не са 5,5 милијарди марака на нивоу Републике Српске, него ћемо се пењати према шест милијарди што ће дефинитивно представљати пробијање свих граница које сун а почетку године дефинисане по стандардима Европске уније”, истиче Павловић.

У Центрима цивилних иницијатива наводе како одавно упозоравају да Република Српска троши много више него што заради што неминовно води до дужничког ропства.

Консултант ЦЦИ-а за мониторинг рада Владе и Народне скупштине РС-а Жељко Нинковић каже да велики проблем ентитетског буџета чини дуг који се мора враћати.

Структуру дуговања чине стари унутрашњи дуг, затим задужења код ММФ-а.

Ту су и дуговања по основу продатих обвезница и трезорских записа. Са друге стране, док је дуг енормно нарастао у протеклој деценији, не види се рационалан однос према трошењу новца, наводи Нинковић.

“Ако сте, рецимо за прошлу, 2014. годину имали извјештај Главне службе за ревизију јавног сектора у Републици Српској у коме је 12 министарстава добило мишљење са резервом, гдје су одређена јавна предузећа добила негативно мишљење, гдје министарство пољопривреде добило негативно мишљење, значи, ту су јасни проблем нетранспарентног и финансијски недисциплинованог понашања буџетских корисника, што доводи у ову ситуацију сталног задуживања. Читаво ово вријеме, задњих већ 6-7 година, можда од 2008. када је почела свјетска економска криза, буџет постаје сврха сам себи, на начин да чува социјални мир”, наводи Нинковић.

Слична упозорења стижу и из "Транспаренси интернешнала" Босне и Херцеговине. Због неконтролисане потрошње расте и неконтролисано, па и сумњиво задуживање, каже представница Транспаренсија Ивана Корајлић.

Посљедњи кредит од 300 милиона долара који је ентитетска влада договорила са једним америчким фондом можда најбоље говори о томе.

“Одлука о уласку у такав аранжман није чак била разматрана ни на Народној скупштини Републике Српске.

Дакле, прескочили смо и оне редовне инстанце, а камоли да можемо говорити сад и о неким ванредним начинима контролисања задужења”, рекла је Корајлићева, те додала да власти у Републици Српској истовремено док се задужују, немају јасну визију како смањити трошкове буџета.

“Заправо се не настоји на било који начин, прије свега, смањити толика администрација, да би се и на тај начин оствариле уштеде. Не планирају се ни неке додатне мјере штедње у смислу набавке опреме, возила или било чега другог већ се понашамо веома раскалашно. Купују се и праве нове зграде, све из буџета Владе. Имали смо, рецимо, недавно ситуацију са оном зградом у Источном Сарајеву за функционере а да, са друге стране, нема буџетских средстава за основне оне потребе и због тога се изнова и изнова улази у нова задужења. Једноставно, политика је таква да се буџетска каса измузе што више а да се остави неком другом да касније води рачуна о томе”, рекла је Корајлићева.

Стручњаци упозоравају да је велика грешка планирати повећање а не смањење буџета ребалансом с обзиром на стање дуга. Посљедице такве политике ће бити вишегодишње, сматра економиста Дамир Миљевић:

“Без обзира какве промјене и структурне реформе наступе у РС, под овом или под неком другом влашћу, ови су нас толико упропастили и задужили да неког реалног економског и социјалног помака неће бити наредних 5 до 6 година”, оцјењује Миљевић.

Јавности, осим основних параметара још нису представљене нове буџетске ставке у радној верзији ребаланса Буџета Републике Српске. Незванично се сазнаје да је од 25 милиона евра планираног повећања Буџета, највише, око 23 милиона предвиђено за ентитетско министарство здравља.

Приморавање политичких елита на обуздавање јавних трошкова на ниво фискалних прихода свакако је нешто што се мора провести не само у Републици Српској већ у цијелој Босни и Херцеговини, закључује Зоран Павловић, успут цитирајући једног хрватског економисту:

“Економије које почивају на буџетском дефициту и високим јавним трошковима и у којима се грађани корумпирају масовним запошљавањем у хладовини преплаћеног јавног сектора, нису само дугорочно економски неодрживе, него су и обична криминална превара поштених грађана.”

Извор: РСЕ

Коментари / 8

Оставите коментар
Name

Пардон

20.11.2015 17:04

Ста је то па само свака четврта маркица. Ееј доброј то како је у Африци?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Драган

20.11.2015 20:13

Имају наши да продају Шуме, па Електропривреду, па Аутопутеве који се сад раде. Ето 3-4 мандата.

Name

јоца

20.11.2015 17:23

Како Америка дузна 19 трилиона долара а ми само 5-6 сица.

ОДГОВОРИТЕ
Name

лале

20.11.2015 22:49

тацно..а они стампају паре нама(км)ито ми дигнемо кредит ,плацамо им за стампање..и они настампају "недовољно" иако привредни ресурци вриједе висе..тако се ствара криза у земљи..

Name

Хихи

21.11.2015 05:23

Ма само задузи, ко их шиша, кад дође на наплату бјезацемо у Србију, само ми да живимо добро...

Name

Драган

20.11.2015 18:26

Има за ове на буџету, и ето довољно гласова.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Саша

20.11.2015 22:26

"Тиме ће буџетски дефицит износити око 25 одсто, док је европска граница дозвољеног дефицита тек 3 одсто". Буџетски ће дефицит износити 25 % буџетских прихода, а европска граница се односи на 3 % БДП. То није исто. Кад се дефицит прерачуна преко БДП-а износи око 5 %. Наравно да је и то превисоко, али ствари не треба приказивати црњим него што јесу.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Босанац

21.11.2015 00:11

Свака друга на вересију, дођем ти...

ОДГОВОРИТЕ