Зашто куцамо у дрво?

Многи људи у Европи и Сјеверној Америци куцају у дрво потпуно несвјесно, а то показује колико је ова традиција укоријењена у разним културама.

Свијет 20.11.2015 | 12:02

Да ли сте икада куцали у дрво за срећу и вјероватно успут рекли нешто попут ‘да се не урекне’? Ако јесте, да ли сте знали да Балкан није једина регија на свијету гдје људи куцају у дрво за добру срећу, или да отјерају лошу срећу? И на крају, да ли сте се икада запитали због чега то тачно куцамо у дрво?

Многи људи у Европи и Сјеверној Америци куцају у дрво потпуно несвјесно, а то показује колико је ова традиција укоријењена у разним културама.

Ко је први куцао у дрво?

Људи често куцају у дрво када изговоре неку реченицу која изазива судбину. Углавном несвјесно, куцну у дрво како би били сигурни да ништа неће кренути по злу. Односно, ако посматрамо историјско значење, куцну од дрво како би отјерали зле духове који се у њему налазе.

Прије доласка хришћанства и ислама многе паганске групе и културе, све од Ирске па до Индије обожавале су, или сматрале идолима стабала. Неки су их користили за прорицање судбине, други су их користили у религијским ритуалима, а трећи (попут древних Келта) су сматрали да су стабла домови древних богова и духова.

Док су први куцачи у дрво још предмет расправе, аутори Стефан Бецхтел и Деборах Ааронсон у својим књигама (Тхе Гоод Луцк Боок и Луцк: Тхе Ессентиал Гуиде) проналазе везу између ових старих духова у дрвећу и данашњег куцања у исто.

Једна од могућих верзија је да су први пагани који су населили Европу куцали у дрво (од којег су биле направљене куће) како би истјерали зле духове из дрвета и спријечили их да прислушкују разговоре унутар дома.

Друга верзија опет каже да су неке паганске групе обожавале ове духове у дрвећу тако што би за добру срећу ставили обје руке на дрво. Током стољећа, овај вјерски обред је прерастао у краћи начин обожавања, то јест у брзинско куцање за срећу.

До 1800-их година, многе дјечје игре су у себи садржавале и чин куцања у дрво, иако је сама идеја далеко старија. Чини се да су ове игре дубоко усадиле обичај у дјецу, јер је до 1900-тих куцање у дрво постало широко прихваћена традиција Сјеверне Америке и Британије, а касније и остатке Европе.

У разним културама постоје и разне варијанте овог обичаја. На примјер, у Шпанији се додирне дрво након неког догађаја који би могао донијети лошу срећу. Американци и Британци често задрже руку пар секунди на дрвету, а понекад и само покуцају. У Румунији се вјерује да се лоше ствари могу избјећи куцањем у дрво, у Бугарској се куца у дрво како би се избјегле лоше вијести, док се у земљама еx Yугославије углавном куца како би се нешто добро потврдило, односно како не би пошло по злу (“да куцнем у дрво” или “да се не урекне”).

Извор: Пиxелизам.цом