Анализа: Само нас немојте правити будалама…!

Зашто се млада репрезентација Србије одједном угледа на сениорску репрезентацију уместо на младиће који су пре шест месеци постали прваци света под тренером Вељком Пауновићем? И када ћемо честитати противнику за добру партију?

Фудбал 19.11.2015 | 23:45

Млади репрезентативци Србије су јако почели квалификације за Европско првенство 2017. године, па је два пута демолирана Литванија и једном Андора, а онда су уследиле нешто теже утакмице. Реми против Италије у Новом Саду (1:1) и пораз од Словеније у Копру (2:0), довољни су били да се становништво запита:

Новозеланђани, шта се десило?

Окосницу репрезентације, коју сада води Томислав Сивић, чине играчи који су пре шест месеци постали прваци света, али на половини квалификација налазе се у неповољној ситуацији. Само првопласирани из групе пролази даље, док у плејоф иду четири најбоље другопласиране екипе – којима у бодовни салдо не улази број освојених бодова против најслабије екипе у групи (у случају Србије - Андора или Литванија).

Србија тренутно није ни другопласирана, пошто их је у уторак престигла репрезентација Словеније, а важно је и то што су "Змајчеки" већ одиграли обе утакмице против Италијана.

"Свакако морамо да победимо Италију у гостима ако хоћемо на Европско првенство. То бисмо морали да урадимо и да смо јуче победили Словенију. Јесте непријатно, али није толика трагедија да нећемо знати да се дигнемо после овога. У оптицају је 15 бодова. Треба да освојимо 12 од тога и нећемо имати проблем", рекао је селектор Томислав Сивић после пораза од Словеније.

Селектор је већ испланирао да је неопходно победити Италију, али је већ уписао један потенцијални пораз, а ривали са којима се Србија састаје следеће године, а да то није Италија коју свакако морамо победити у гостима, су Ирска (два пута), Словенија и Андора.

"И Новак Ђоковић је синоћ изгубио",рекао је Томислав Сивић после пораза од Словеније за агенцију БЕТА.

Очекивања од првака света су изузетно велика, али селектор Томислав Сивић опасно греши када претпоставља да су навијачи изнервирани/разочарани/љути због пораза од Словеније.

Не, нису те емоције осетили због пораза, већ зато што генерација коју он води са клупе не подсећа ни 10% на ону која је играла ФУДБАЛ на Новом Зеланду.

Она због које је вредело устајати у ране јутарње сате, она због које смо коначно осетили понос када играмо фудбал и због које смо могли гласно да кажемо: Србија је првак света!

И, што је најважније, она генерација због које смо се понадали да има наде...

Агресивност на сваку лопту од почетка до краја меча, брза додавања, тимски дух, опасне контре и атрактивна игра, само су неки од квалитета који је красио генерацију до 20 година коју је водио Вељко Пауновић, а тешко је рећи да се у утакмицама против Италије и Словеније приметила нека од набројаних карактеристика.

Помислили смо сви, али се бојимо да кажемо - подсећају на све оно што смо већ видели и на оно што гледамо годинама и генерацијама. Исти фудбал као у сениорској репрезентацији, а страх да су "новозелађани" били само фаза је већи него икад.

Али не због пораза, селекторе...

Када се селектор већ дотакао Новака Ђоковића који је изгубио у уторак од његовог највећег ривала Роџера Федерера (7:5, 6:2), хајде да видимо шта је најбољи српски тенисер рекао после тог меча.

"Има дана када се не осећате најбоље, када нисте ни близу своје најбоље партије. Свака част Роџеру на променама темпа, увек ми је слао различите лоптице. Слајс и спин је веома мудро користио, ефикасно је сервирао, док сам ја правио много неизнуђених грешака, предао сам му победу, нарочито игром у другом сету".

Да ли је Новак Ђоковић покушао да пронађе неки други разлог за пораз сем у својој лошијој игри и у противниковој доброј? Можда је покушао да се оправда поређењем са најбољим у неком другом спорту? Да ли је изјавио да и ЛеБрон Џејмс некада има лош дан? Не, није.

Није то Новак изјавио јер му не треба оправдање за пораз, него анализа слабије игре. Од првога нема никакве користи.

Србија је губила и на Новом Зеланду...

Пораз од Уругваја на почетку такмичења само је још више мотивисао момке Вељка Пауновића који су у тој утакмици створили велики број шанси, али их нису претворили у гол. Међутим, нико није био незадовољан због пораза јер је фудбал био атрактиван, нетипичан за српску "школу фудбала", са много трчања. Незаслужен, лопта није хтела у гол. Али то је фудбал...

Селектор Томислав Сивић исти осећај имао је и после пораза од Словеније.

"Мислим да смо прво полувреме држали контролу, имали посед лопте. Требало је да дамо гол. Да смо га дали, вероватно би било потпуно другачије, али није. То је фудбал. Они су се бранили, играли на контру. Ми смо добро радили све до шеснаестерца метара, али ту нам је фалио тај 'плус', да завршимо како треба."

Истина је да је Србија у једном периоду утакмице имала посед лопте 70%, али је то изузетно безначајно ако се ради о додавањима на средини терена без озбиљне лопте на крило или нападачу. Игра је била изузетно спора, готово успављујућа. У круг. Покушаји репрезентације Србије су се сводили на шутеве из даљине, а најбољу шансу имао је Шапоњић главом после прекида.

Кривити срећу за овакав пораз од Словеније у којој је Србија само привидно држала "конце" у рукама веома је ружно пре свега према противнику који је одиграо маестралан меч и заслужено победио. Само њихов нападач Шпорар је имао пет шутева ка нашем голу.

Објаснио је селектор Сивић и да је проблем у дугој сезони, иако је тек новембар и већина играча нису стандардни у својим тимовима, али и у томе што нису играли Предраг Рајковић, Урош Ђурђевић и Андрија Живковић. Наравно, са нагласком да то није алиби за пораз.

Како су онда "орлићи" на Новом Зеланду јуришали ка голу противника и у 118. минуту утакмице тек неколико недеља после завршених сезона у клубовима...

Зашто је толико тешко признати пораз, честитати противнику или једноставно рећи "можда сам и ја погрешио"?

Овај манир се не односи само на Томислава Сивића, већ на комплетну струку која руководи различитим репрезентативним селекцијама. Гадна навика која се проширила по читавом систему и којој се не види крај. Нико не жели тако васпитане фудбалере.

Селектор Ћурчић ово је рекао после пораза од Данске у Копенхагену:

"Немам шта да замерим. Нисмо били награђени за добру партију. Данска је квалитетна екипа, а вечерас нису доминирали, чак, напротив, ми смо контролисали игру, поготово у другом делу."

Овако је видео пораз од Португала у Београду:

"Нажалост судијске грешке су утицале на резултат, али ми немамо ништа од тога, то је фудбал. Жао ми је што нисмо наплатили добру партију. Мислим да смо били онакви како желимо да изгледа репрезентације."

А овако је Душан Тадић објаснио читаве квалификације за Европско првенство:

"Саиграчи у Саутемптону ме стално питају како је могуће да нећемо играти на ЕП у Француској. Знају за 'случај дрон' и увек закључимо да нас је та утакмица највише пореметила, да смо због ње ушли у минус фазу и да зато нисмо успели."

Заборавите на ону флоскулу "важно је да оставимо срце на терену", само вас молимо да будете искрени. То је важније.

Бар према себи, јер, схватите, навијачи нису родитељи који ће насести на изговор тинејџера који није научио за контролни из биологије, па га одједном боли стомак/пас му је појео домаћи/нема први час.Навијаче не занимају изговори него реакција на пораз.

Улога младе репрезентације није играње на резултат и освајање трофеја.

Не, улога младе репрезентације је да створи играче који ће једног дана играти за сениорску репрезентацију. Требало би да се брине о фудбалским, али и људским квалитетима. Највећи проблем у читавој причи је то што не постоји систем сениорске репрезентације или, боље речено, нико од навијача не жели да се нови талентовани играчи уклапају у постојећи систем.

За све ове године створен је само систем ослобађања од одговорности и пребацивања кривице на друге, а немојте и талентовану децу да нам увлачите у то.

Молимо вас, само нас не правите будалама.