Анализа: Хрвати су - "свемирски брод" за Балкан!

Хрвати ће, упркос свим својим будалаштинама, како ствари стоје, једини представљати еx-YУ у Француској. Србија и Македонија најгори у квалификацијама.

Фудбал 17.11.2015 | 19:20

Хрватска ће пети пут од стицања независности играти на завршници европског првенства. Фудбалска репрезентација Хрватске ће, како ствари стоје, бити једина репрезентација са простора бивше Југославије која ће играти у Француској наредне године (додуше, Словенија игра реванш меч баража против Украјине 0:2 и има још некакве, минималне шансе).

Много тога дешавало се у хрватској репрезентацији и око ње (о чему ћемо мало касније у тексту), али су упркос томе успели да заврше квалификације на другом месту и пети пут ће играти на ЕП. Без конкуренције, Хрватска је најуспешнија репрезентација на простору бивше Југославије (20 бодова у квалификационој групи).

Ако вратимо поглед на квалификације, лако ћемо уочити, а то и табеле говоре, да су Србија и Македонија убедљови најлошије од свих репрезентација из бивших југословенских република. Србија и Македонија су освојиле по четири бода (додуше, Србија је кажњена, а и две утакмице против Француске јој се нису рачунале - реми и пораз).

Са три бода која су јој "крајцована" у мечу против Албаније у Београду и са тим једним против Француске, Србија би имала укупно осам. И даље недовољно за пласман на ЕП, па чак и у бараж.

Македонија је, под вођством Бошка Ђуровског, па Љубинка Друловића, такође претпрела дебакл у квалификацијама. Група у којој је била македонска репрезентација уопште није била лака, али је срамотан податак да је Македонија завршила на последњем месту, чак иза Луксембурга (који је примио невероватних 27 голова!).

Испред Србије и Македоније, али и даље неуспешна била је Црна Гора. Са 11 освојених бодова, Црногорци су квалификације завршили на четвртом месту (иза неприкосновене Аустрије, потом Русије и Шведске).

Све што смо писали о српској фудбалској репрезентацији, и организациони и резултатски, стоји и за Црну Гору. Тешко да ће Црна Гора у догледно време видети неко веће такмичење, пре свега због лутања у избору "правог човека" за клупу, потом селекције, али и уображености појединих играча... Када се све то "смути" - добијете исту "кашу" коју имамо овде, у Србији.

Црногорски тим, попут српског, нема идентитет, не зна се која се тактика игра, врти се велики број играча, нема компактности, па ни атмосфере, а још мање ауторитета на клупи... Подгорички спортски новинари су поентирали овом реченицом: "Наследник Бранка Брновића (селектора) имаће лакши посао, јер ГОРЕ ОД ОВОГА НЕ МОЖЕ".

Да ли вам звуче познато ове речи?

"Срамота ме. Морамо да радимо много, да се трудимо више, да играмо боље. Очито нам много тога фали да бисмо испунили неке циљеве и амбиције".

Не, није то цитат Немање Матића, већ звезде Интера и црногорског тима Стевана Јоветића.

Репрезентације Босне и Херцеговине (17 бодова у квалификацијама) и Словеније(16 бодова у квалификацијама) домогле су се баража. Босна и Херцеговина је у двомечу са Републиком Ирском испољила све слабости и управо онај менталитет који иначе "краси" фудбалере са овог простора. Метиљаво, без жара, као раштимовани оркестар, без идеје, анемично... Такозвани "змајеви", према свемау приказаном у Зеници и Даблину, нису ни заслужили да иду у Француску.

Од стицања независности, Словенија је једном играла на завршном турниру ЕП - било је то 2000. године (присетимо се оне спектакуларне утакмице против СР Југославије 3:3). Била је близу 2004. године, али тада ју је у баражу избацила Хрватска.

После пораза од Украјине 0:2 у првом мечу баража за одлазак у Француску, мало ко је оптимиста у Словенији да би могла да буде надомештена и престигнута предност Украјинаца. У словеначкој спортској јавности сматрају да националном тиму "недостаје крв у очима, глад за победама, успехом", а селектор Сречко Катанец каже да "посао нимало није лак, али и да није немогуће".

Руку на срце, евентуална победа Словеније од 3:0 (на пример) била би права сензација, изненађење, па и чудо. Али, у фудбалу смо гледали разна чудеса...

Вратимо се на Хрвате.

Овај циклус квалификација за Хрватску је био све само не лак. Додатно је оптерећен новим нацистичким испадима навијача (кукасти крст на Пољуду), хулиганским испадима у Милану, казнама, потом смењивању селектора (Анте Чачић уместо Нике Ковача) у смирај квалификација, а то је све било праћено већинским бојкотом националног тима због тога што су, сматрају поједини, Здравко Мамић и Давор Шукер "приватизовали репрезентацију".

Упркос свему томе, Хрвати су се пласирали на ЕУРО, што потврђује да тај тим има квалитет - Лука Модрић, Иван Ракитић, Марио Манџукић, Матео Ковачић... Очигледно је и да међу играчима хрватског тима постоји синергија, да се разумеју и да нема кланова (или су ти кланови у некој врсти примирја) и да се држе заједно. Уосталом, Нико Ковач није могао да се избори са њима.

Уређење односа у Хрватском фудбалском савезу тема је чак и постизборних преговора у Хрватској. Коалиција МОСТ, без чије подршке нова влада не може да буде формирана, тражи, између осталог, и да се реши проблем "фудбалске мафије".

Роберт Просинечки, члан сјајне генерације хрватске репрезентације која је била трећа на свету, каже да разуме зашто већина жели бојкот репрезентације.

"Да нам је неко рекао да ће се једном на улици, у кафићима, а тако размишљају моји пријатељи, догодити да желимо бојкот наше репрезентације, не бих му веровао. Био сам члан генерације која је стварала култ ове репрезентације, а када бисмо играли код куће, на поприличном папиру писала су имена људи који желе да набаве улазницу. Против сам бојкота, али народ није блесав, народ види, осећа и зна. Види како се ради и што се догађа у фудбалу и око њега последњих година. Динамо нема публику! Репрезентација нема публику! Дакле, тешко да неко може више да лаже народ", изјавио је Просинечки "Вечерњм листу".

Хрвати нису играли ништа спектакуларно минуле квалификације, али су, и хтели ми то да признамо или не, за све остале репрезентације бивше Југославије, или већину њих, "свемирски брод Аполо". Да, Хрвати имају проблема, имају бојкот репрезентације, имају, готово приватни национални тим "корпорације" Мамић-Шукер, али ће они ИГРАТИ у Француској.

А ми ћемо семенке, кикирики, чипс и тв...