Саосјећање за жртве, али не и за Француску

Да се разумемо: жао ми је сваке невине жртве, да поновим СВАКЕ НЕВИНЕ ЖРТВЕ! - али оволико улизивање и пренемагање наше државе, када су француске жртве у питању, превазилази сваку меру доброг укуса, изазива гађење.

Зашто ми оволико и овако жалимо само француске жртве? Сетимо се колико година робије су добили Срби за једну француску главу (Татон). Ако су га убили и треба да одговарају - наравно, али су осуђени тако да пресуда подсећа на ону у Крагујевцу 1941. за једног убијеног Немца, стрељати 100 Срба, па чак и деце од 8 година. Али ми смо народ кратке памети, или често без памћења, па ...

Да се подсетимо: терористички акт недавно у Турској, срушени руски авион, а тек стотине хиљада погинулих цивила у Сирији; па само пре неколико дана у Бејруту ... и никоме у овој држави и не паде на памет да се у оволикој мери ожалости! Побише Амери у Авганистану комплетне сватове као грешком, побише лекаре и пацијенте у болници, па нико да се солидарише са тим несретним народом.

Сетимо се и овога: Француска је била једна од најактивнијих држава које су срушиле једну од најуређенијих држава у свету, социјални рај на земљи – Либију. Убили су законски изабраног председника државе - Моамера Гадафија а тек колико је људи- невиних цивила страдало у за време француских бомбардовања Либије... и никоме у Србији није ни пало на памет да у знак мучеништва либијског народа рашири заставу Либије... У тој истој Француској су трагедију руског авиона приказивали на најциничнији могући начин -- карикатурама у ''Шарли ебдо'', карикатуром приказали трагичну смрт двогодишњег дечака из Сирије на морској обали. Живо ме интересује каквом ће карикатуром приказати жртве теросристичког напада у свом Паризу.

Сад се сви у Србији помамише да шире заставе Француске, као да људи нису од крви и меса свуда по свету!

Да подвучем, жао ми је невиних жртава и тероризам је нешто најгоре што се једној цивилизацији може догодити, али се у најмању руку не слажем са селективном солидарношћу са жртвама тероризма.

Ноћас видим на градској кући у Новом Саду тробојку (перформанс) и наивно се питам шта је ово, какав им је ово редослед боја и положај и онда се досетим да смо ми солидарни са Француском.

Снимила сам ту заставу, коју су пројектовали акстивисти ЕГЗИТ фестивала, али не налазим смисла да је пошаљем уз овај свој осврт.

Под том заставом су летели авиони и бомбардовали нашу земљу и убијали наше људе! Нема разлога да се та застава сада шепури над нашим државним установама! Ако неко баш толико обожава ту заставу, нека је носи кући и нека је грли и љуби у личној режији, а грађане нека поштеди провокација, које се изазивају селективним односом према жтртвама овог немирног света!

Лепо им је (Америци и њеним НАТО сателитима) у Уједињеним нацијама, у септембру ове године, рекао Владимир Владимирович Путин :«Вы хоть понимаете, что вы натворили?!» (Да ли ви барем схватате шта сте урадили?)

Ја нисам солидарна са Француском! Мени је жао трагично изгинулих људи, а са француском државом и њеном политиком ни мало нисам солидарна, они су у овом политичком раздобљу – наши директни непријатељи.

Ја нисам солидарна са француском државом и ни са једном западном државом која је учествовала у бомбардовању Србије, ни са једном државом која је признала Косово, ни са једном државом, која је гласала (и која ће гласати) да Косово буде примљено у УНЕСКО.

Ја нисам васпитана тако да будем солидарна са непријатељима моје Отаџбине, мојих предак и мојих потомака! Ту врсту солидарности остављам нашим политичарима, који нас самоубилачки воде у загрљај наших непријатеља, а међу њима и Француске!

Аутор: Радојка Тмушић Степанов

Извор: НСПМ