Видео сјећања - Вини Џонс...

Он није постизао лепе голове из слободњака, није био фудбалски мајстор, он је био костоломац!

Фудбал 15.11.2015 | 23:00

Да је постигао голова колико је пута само ударио противничког фудбалера Вини Џонс би сигурно био најбољи стрелац на свету у историји ове игре. Он није постизао лепе голове из слободњака, није био фудбалски мајстор, он је био костоломац тамо доле на терену. Али и такав какав је, био је део ове прелепе игре и један од најпознатијих играча из колевке фудбала, уз чије смо лудорије потезе и шамаре одрастали.

„Пет или шест филмова имаш с њим. Две чађаве двоцевке, Снеч, Нестали у 60 секунди“, подсетио ме је један другар пре извесног времена док смо седели у кафани. Други ми је рекао како зна он има преко 20 снимљених филмова и да је баш позната њушка у Холивуду. Ето, знају га више по појављивањима на филмском платну него по фудбалу…

И обојица су погрешили. Човек који је некада био познат по томе што је зграбио Пола Гаскојна за јаја насред фудбалског терена, снимио је 65 филмова. Неки од њих су објављени само у Казахстану, док су други угледалли светлост једино као ДВД издања. Али ниједан други глумац не може да буде тако опуштен када направи гаф у Холивуду и натера Квентина Тарантина да плати рачун после лумперајке, као што је то био случај са Винијем Џонсом.

У сваком случају, постоји једна респектабилна ствар у свему, рецимо „Икс-мен: Последња одлука“, филм с најбрже растућим рејтингом у серији прича о мутантима-суперхеројима, или пак „Мадагаскар 3“ који се генерално сматра једном од најбољих дечијих анимација икада. И у њима је Вини глумио.

Такође, објавио је аутобиграфију у којој је изнео своја сећања на инциденте са Газом, затим брутални старт којим је уништио каријеру фудбалеру Тотенхема Герију Стивенсу или инцидент када је снимљен како се љуби са непознатом Рускињом, што га је умало коштало брака са својом симпатијом још из школских дана Тањом Тери.

Вини тврди да је цео живот провео покушавајучи да контролише „бесног пса“ у себи.
„Сви имамо тог пса, али је овај мој, изгледа, баш велико ђубре“, понављао је Џонс.

А како је изгледало чим тај бесни пас изађе напоље погледајте на снимку испод.

На жалост, тај пас је изашао из њега опет док је објављивао књигу, па је након тврдњи како су имигранти ти који су уништили Британију (што и није баш поштено јер и он има статус имигранта у САД-у) привукао негативну пажњу медија и напунио новинске ступце. Због тога је чак и отказао интервјуе и промоције књига што је покварило план издавачима који су желели да јавности представе једног другачијег, искреног и самокритичног Винија Џонса.

Сваки издавач који је сматрао да ће лако изаћи на крај са Винсентом Питером Џонсом, међу пријатељима знаног као Џона, мора да се шалио.

Рођен је у Вотфорду 1965. године јер је тамо његов отац, који је био инжењер за грејање и предузимач, био запослен. Породица се преселила касније у Херфордшајр где је Вини био врло проблематичан у школи. Родитељи су му се развели када је имао 13 година и врло тешко је све то поднео. Остао је са оцем, али је њихов однос био насилан, и напустио га је и отишао од куће у 16. години након што га је стари ударио.

Наложен на фудбал, пиће, моторе и тучу, радио је многе послове, од курира, преко возача виљушкара па до баштована на колеџу. Играње фудбала са студентима, омогућило му је први фудбалски ангажман и то у полу-професионалном тиму Велдстоуну.

Те, за њега преломне 1986. године потписао је уговор са Вимблдоном, клубом из Прве дивизије, чији је надимак био Луда дружина.
„Застрашивање противника је била наша главна одлика“, тврди Вини и присећа се претњи које су он и његови саиграчи упућивали противничким фудбалерима које су чували.

Надимак је такође добио ван терена, а Џонс се сећа и како му је његов другар Денис Вајс (бивши капитен Челсија) око врата обмотао жицу од офингера у тренутку док је возио брзом траком М3 аутопута.
„Седео је иза мене, а остали момци у колима су покушали да ми помогну, иако ме он није пуштао. Слетели смо с пута, поиспадали из тог аутомобила, и потукли се међусобно, свако је ударао кога је стигао“, сећа се Вини.

Из периода док је наступао за Вимблдон бележимо и причу како је запалио аутомобил саиграчу Алану Корку, како би овај добио нови уговор.
„Запалио сам му кола само зато што Хари (надимак менаџера Дејва Басета) није хтео да му да повишицу. Отишли смо у парк и дигли кола у ваздух, сјајан призор”, присећа се Џонс.

Најбоље је, каже, било када су се потукли са фудбалерима Челсија. Песницама, мушки, на терену.
„Смешно је било како смо се макљали с њима тамо на Стамфорд Бриџу, чак 21 фудбалер се бесомучно тукао на центру игралишта… Волели смо чињеницу да су нас сви звали и сматрали Лудом дружином. Било је то врло кул“, тврди Вини.

Звезда је постао у тренутку када је оштро око фотографа усликало његов потез и захват испод појаса Пола Гаскојна током утакмице између Вимблдона и Њукасла 1987. године. Тврди да није било љутње: Газа му је послао црвену ружу после тог догађаја и постали су добри другари. Гаскојна данас доживљава као брата близанца и тврди да га ухвати мука када прочита или чује на телевизији да легендарни фудбалер има проблеме са пићем или депресијом.

Занимљиво је како је Гаскојн видео овај инцидент.
„Пришао ми је и рекао: ‘Моје име је Вини Џонс, ја сам Циганин. Зубима ћу ти откинути уво и испљунути га на траву. Ти си мој.’ Све време сам осећао дах за вратом. Био је као змај. Никада се нисам плашио изазова, али сваки његов старт био је чиста агресија на моје тело. Други пут ми се обратио следећим речима: ’Ја идем на корнер, али не брини, вратићу се’“, испричао је Газа.

И пре тог инцидента Вини је био у проблемима јер се потукао са Кенијем Далглишом на Енфилду, па је Вини постао најпре познат као тежак човек, а потом као фудбалер. Вимблдон је освојио ФА Куп на Вемблију 1988. године, али после тог успеха онај луди пас с почетка приче је стално излазио напоље из Винија и уједао противнике. Летећи старт на Вајт Харт Лејну 1988. године уништио је каријеру Герију Стивенсу. Покушао је чак и да га посети у болници након тога, али фудбалер Певаца није желео да га види.

Из Вимблдона је прешао у Лидс, где је убрзо ухапшен због песничења у центру града, а касније је играо за Шефилд Јунајтед, Челси и вратио се у Вимблдон. Његов менаџер сматрао га је изолованим човеком, честом метом судија и жртвом санкција за понашање за које су се остали фудбалери на терену извлачили. А себи није помогао ни чињеницом да је одлучио да сними промотивни спот „Жестоки фудбалски човек“ у којем је промовисао грубу игру. Кажњен је са рекордних 35.000 евра и шест месеци суспензије.

Вини је играо за Велс, његов деда је рођен тамо, а био је једном и капитен те селекције. Добио је црвени картон у квалификационом мечу за Европско првенство са Грузијом 1995. године, а неколико месеци касније у хотелу у Даблину угризао је за нос легендарног новинара Теда Оливера.

Као неко неиживљено куче, пијани Вини је сматрао да би му лепо било да осети новинарски нос под зубима, а није желео да га пусти чак ни када је Оливеру потекла крв. Тек када је видео сутрадан насловне стране, било му је јасно какав је инцидент направио.

Тог периода се данас нерадо сећа.
„Постоје неки који мисле да сам глупа и насилна бараба. Понекад сам помислио да ме многи људи доживљавају као чудовиште. Онај пас у мени није могао да остане у штенари те вечери и знао сам одмах да ћемо обојица да награбусимо.“

Препун беса и личног незадовољства, узео је пушку, отишао у шуму надомак свог дома и ставио цевку у уста. Шта га је зауставило да се не убије? Његов пас Џек Расел, који је допузао до њега и почео да цвили.

Винијев последњи посао везан за фудбал био је у Квинс Парк Ренџерсу, али је добио отказ већ после четири месеца. Његове копачке и опрема за тренинг послати су му на кућну адресу у црној торби. Био је огорчен због начина на који се све завршило, али и узбуђен јер је нова каријера била на видику, а започела је чувеним остварењем Гаја Ричија „Две чађаве двоцевке“.
„За све године проведене у фудбалу био сам љут на све што се дешавало у тој игри. Био самл јут на све живо, највише на новинаре који су писали свашта о мени. Али све се променило када сам почео да снимам филмове. Научио сам значајну лекцију у кинематографији, да морате да искористите сваку прилику коју имате“, каже Џонс.

Преселио се у Лос Анђелес са супругом Тањом с којом се оженио 1994. године, а иако није имао деце са њом (због њене трансплатације срца), њену ћерку Кејли и сина Арона прихватио је као најрођеније. И данас живе у САД-у.

За своју филмску каријеру каже да не може да верује колико је имао среће што је имао прилику да глуми заједно са Џоном Траволтом, да има истог агента као Меги Смит и Мајкл Кејн или да дели гардеробу са британским краљевским глумцима Рованом Еткинсоном и Стивеном Фрајем.

С времена на време бесан пас је опет искакао из Винија, па је 2003. имао инцидент у авиону горе негде на небу. „Могао бих да те убијем“, запретио је стјуардеси, што га је коштало казне, 180 сати хуманитарног рада и доживотне забрану летења авионима компаније Вирџин Атлантик.

Други пут након тога нападнут је у једном бару у Јужној Дакоти, а том приликом је зардио 68 шавова на лицу и суђење за напад. Оптужен је након што су снимци сигурносних камера установили да је Вини био одговоран за тучу.

Ипак, његов највећи „филмски“ инцидент десио се пре три године приликом снимања документарца у Русији. Једне вечери Вини је пио у клубу у којем су били девојка и њени пријатељи. Повезли су га кући, а пред вратима је девојка почела да га љуби и спопада. Била је то намештаљка, а снимци су одмах постављени на интернет.
„Само једном сам погледао тај видео јер ме је срамота. Огорчен сам и бесан због тога. Када гледате тај филм можете да видите да је камера пажљиво постављена на кров са којег је све лепо снимала. А девојка се стално окретала како би се лепо видело“, сећа се Вини.

Тања, са којом се Вини упознао када су имали 12 година, и која је узимала велику количину лекова због чињенице да њено тело није прихватало трансплантирано срце, била је бесна. Али касније се одљутила и брачна криза је прошла.

Што се тиче Винија, та епизода натерала га је да престане да пије, да почне да посећује психолога и прекине хаотично понашање по којем је био познат. А и пас у њему се смирио…
„Желим миран и повучен живот, без икакве драме. Већ ми је 50 година. Не пијем више, кући је све добро, голф ми одлично иде, а пас је добар и ћути у штенари“, поручује Вини Џонс.