Случај РиТЕ Угљевик пред судом у Хагу

Арбитража између Рудника и термоелектране (РиТЕ) Угљевик и словеначког "Електрогосподарства - развој ин инжиниринг" Марибор, којом Словенци траже одштету од БиХ у износу од готово три милијарде марака с каматама, због пријератних улагања у изградњу термоелектране, почела је у Хагу.

На првом рочишту у овом спору, који је имао припремни карактер, бх. страна је уложила приговоре на тужбу који се тичу одсуства одговорности по споразуму о питању сукцесије, те по питању приватизације.

Међутим, то прво припремно рочиште је одржано иако БиХ, као учесник арбитраже, није уплатила 150.000 долара за трошкове поступка у овој години, па је то морала учинити Словенија, као страна која је поднијела тужбу. Ипак, како нам је речено, БиХ ће до наредне сесије морати уплатити овај износ. Подсјећамо да Савјет министара БиХ није одобрио исплату тих средстава, иако је тужена страна у овом спору БиХ, те су на тај начин институције БиХ пребациле лоптицу одговорности на Републику Српску и РиТЕ Угљевик.

Млађан Мандић, замјеник правобраниоца БиХ, рекао је да је у Хагу одржан припремни поступак у оквиру овог спора, који је обухватио нека уводна питања.

"БиХ је уложила приговоре и поднијела захтјев за бифуркацију, која подразумијева одвајање припремног и главног поступка, односно одлуке о приговорима и расправу о меритуму спора", казао је Мандић. Према његовим ријечима, Трибунал је одлучио да је још рано да се одлучује о бифуркацији.

"Значи само је припремно рочиште одржано, у коме се одлучивало о приговорима и једне и друге стране, али суд због кратког времена није ни о чему расправљао", навео је Мандић. Он је истакао да је БиХ уложила приговоре о одсуству одговорности по споразуму о питању сукцесије, те по питању приватизације, те је послије тих приговора Трибунал дао кратак резиме свега.

"Навели су да се са сигурношћу не може тврдити да би бифуркација донијела ефикасност поступка, а да захтјеви за арбитражом не пружају довољно информација да би се могло одлучивати о тим приговорима, па је према томе сад на заступницима БиХ да поднесу још доказа", рекао је Мандић и додао да је одгођено и питање сношења судских трошкова. Како је истакао, БиХ још није уплатила 150.000 долара, колико је требало да уплати као страна у спору, на име трошкова арбитраже за ову годину, што, како је казао, није добро са правне стране.

"Тако да би требало до сљедеће сесије то уплатити, јер су Словенци уплатили умјесто БиХ", рекао је Мандић и додао да се у овом тренутку не може рећи колико би овај спор могао трајати, али да неће бити краћи од годину дана.

Према његовим ријечима, из закључака арбитраже након првог рочишта, а који су достављени БиХ, не може се ништа наслутити колики су изгледи БиХ да добије спор.

"Наравно да се сви уздамо да ће БиХ добити овај спор, али не треба се никада 'изувати прије воде', треба се добро припремити и водити поступак по правилима и арбитраже и права", рекао је он и додао да ће БиХ бити накнадно обавијештена о термину сљедећег засједања арбитраже.

Подсјећамо да су се словеначка и бх. страна раније договориле у вези с избором трећег арбитра у овом поступку, Кристофера Гринвуда из Велике Британије, који ће уједно бити и предсједавајући арбитражног вијећа.

За арбитра у име БиХ предложена је Маја Станивуковић, професор из Србије, а са словеначке стране Јан Паулсон, из САД. Иначе, Словенци су половином јуна прошле године поднијели тужбу против БиХ пред Међународним центром за рјешавање спорова у Вашингтону. Одштетни захтјев износи 750 милиона евра, а уколико БиХ изгуби спор, он би са свим каматама износио чак три милијарде марака. Појашњења ради, Словенија је 1981. године инвестирала једну, а БиХ двије трећине новца у изградњу ТЕ Угљевик, која је почела с радом 1985. године.

Термоелектрана је била дужна Словенији редовно испоручивати произведену електричну енергију у складу с висином уложених средстава у њену изградњу. Тако је и било све до почетка ратних дешавања у бившој Југославији, када је испорука прекинута, док је у току ратних сукоба усљед бомбардовања уништена трафо-станица у Хрватској, преко које је струја испоручивана Словенији.

Извор: Независне новине