Ивановић: Србија је као Челси - Хоћу у Русију, нећу у пензију!

Све што желим то је да Србији вратимо веру у фудбал. Да створимо култ репрезентације, да „Маракана“ опет подрхтава на сваком мечу. Ево, колико пратим фудбал, још нисам видео да смо изгубили пред пуним стадионом. Не, још нисам рекао последњу реч... - прича за "Блиц" Бранислав Ивановић.

Фудбал 13.11.2015 | 14:40
Ивановић: Србија је као Челси - Хоћу у Русију, нећу у пензију!

У петак против Чешке, Бранислав Ивановић и саиграчи опет крећу испочетка. А циљ је у Русији 2018. године.

- Овде се фудбал воли и гледа са више емоција него што је потребно, али нама играчима је ипак најтеже. Наша жеља је неоспорна, међутим, сада морамо да покажемо и да то стварно можемо! За почетак да схватимо где смо. Погледајте Велс, тренутно су хит, играчи Аустрије имају менталитет Немаца, Ирска је типична острвска екипа, можда најквалитетнија могућа која долази из другог плана... А, и поред свега, опет сам сигуран да и даље од нас зависи хоћемо ли на Мундијал - каже Ивановић за “Блиц”.

Где је пукло на путу до Француске?

- Јасно је, против Албаније. Тај меч нам је донео много тога лошег. Ми играчи на то нисмо могли никако да утичемо, а ништа нисмо могли да променимо. Али, Албанија није изговор, наставили смо лоше, јер смо у главама стално имали мисао да из једне утакмице узмемо шест или девет бодова, а не три. Нисмо могли више да исконтролишемо тај психолошки притисак.

Шта нам то онда фали?
- Искуство, време, заједништво, баланс, стабилност, мир, али и континуитет у раду са селектором за који верујем да ћемо имати са Радованом Ћурчићем.... Ево вам пример Челсија. То је врхунска екипа, али када нема мира, када се стално прича о негативним стварима, нема ни резултата. За почетак, морамо да научимо да делујемо као екипа, да створимо систем игре. То су озбиљне ствари и управо због тога спомињем континуитет у раду који је за те ствари неопходан.

Зашто навијачи да вам верују?
- Зато што желимо да им вратимо веру и наду у фудбал. А то и није тешко, једна добра утакмица доноси пун стадион на наредној. А никада нисам видео да је Србија разочарала пред пуном Мараканом. Она је пола победе, а с њом у мислима, ми смо још као мали одрастали. Хоћемо да направимо тај култ, не можемо без њихове подршке.

Јел Ћурчић прави човек који може да нас одведе у Русију?
- Прва ствар је да нисмо фер према селекторима. Премало су са екипом да би се видео њихов печат или ниво знања. Ето, нама је следеће окупљање у марту. Шта онда ту може селектор? Ћурчић разуме фудбал, има искуства, филозофију, познајемо га од раније. Само нам је потребна атмосфера коју он гради и она еуфорија из 2010!

Саво Милошевић је недавно рекао да је он наш Мурињо.
- Њихов посао су две различите ствари. Репрезентација је једно, клуб сасвим друго. Мурињо зато никад неће бити селектор. Заједнички им је стил игре. Обојица игру заснивају на одбрани, да не примимо гол. Имају сличности, али тешко их је поредити.

Да ли Мундијал у Русији видите као последњу шансу да направите резултат са репрезентацијом?
- Када нисте Немачка, Шпанија или Италија, већ Србија, и само пласман на такмичење је невероватан успех. Ја сам најпоноснији на себе јер сам играо на Мундијалу 2010. Да ли сам желео више? Да, али шта је ту је, ништа не могу да променим, али и даље са истим жаром желим у Русију. Јесте то за три године, али ту сам. За даље ћемо видети...

Не иде вам ни у клубу, Челси је непрепознатљив.
- Немогуће је то објаснити. Искрено, ни ми играчи не схватамо шта се дешава? Играчи, тренер, тренинзи, противници, све је исто, али добра атмосфера се стиче победама и ничим другим. Играчи када губе нису срећни колико год били добри ван терена. Стартовали смо лоше и онда почели да “вијамо “ ривале, а заостајемо све више. То је погрешан пут, морамо поново да сложимо мозаик. Потребна нам је само једна права победа, да преломи сезону.

Јел она крвава копачка завршила у клупском музеју?
- И тада сам рекао, хвала Мурињу на лепим речима, али не бих томе придавао значај. Није, нити ја сматрам да треба.

Питамо вас то зато што мислимо да су навијачи Челсија брзо заборавили ваше заслуге из прошлих сезона. Често сте на њиховом удару?
- То је њихово право, не могу да коментаришем навијаче и натписе на порталима. Они раде свој посао, ја свој. Неком је Меси најбољи, другом није ни близу, нико не може сваком да се свиди.

Да ли су вас можда навели да размишљате о промени средине на крају сезоне? Спомиње се и Америка...
- Фудбал је постао велики бизнис, тржиште се отворило, ето чак и у Америци. Било би неозбиљно да било кажем осим да сам до јуна везан за Челси. Али да, размишљам о томе, у годинама сам и сигурно да имам планове - закључио је Ивановић.

Сањамо национални стадион - Национални стадион, да ли не?

- Никад се нећу мешати у политику, али наравно да нам је потребан. Да то буде понос земље. Музеј! То је интерес који превазилази фудбал. Надам се да ће људи који то планирају истрајати. Ми свакако сањамо о њему.

Грујић да буде стрпљив - Марко Грујић, везиста Звезде, очарао је пола Европе, па наводно и Челси? Јел то прави корак или грешка?

- То је питање за Немању Матића, он се тиме бави, све прати, све зна. Мени није само Грујић занимљив, њих бар петорица могу да направе велике каријере. Па ни Бразил нема такву константност резултата као наше млађе селекције. Ипак, све зависи од њих. Од главе и менталне снаге. Грујићу је ово су ово најтежим моменти каријере, где се све одлучује, и пре свега му желим да буде стрпљив. Да зна да сачека твоју шансу.

Блиц питања

Где је Челсију најтеже у Енглеској?

- Најтеже питање. И мале екипе су увек наоштрене, хоће скалп, и судије су им наклоњене. Лично, најтеже ми је увек било против Тотенхема или Ливерпула. То су ми два највећа ривалства.

Кога је најтеже чувати?

- Вејна Рунија и Куна Агуера. Дају највише голова, без њих тимови нису исти. Има ту још пуно имена, али они су топ.

С ким се дружиш ван терена, а да није Немања.

- Најближи сам са Бразилцима, Оскаром и Рамиресом, ту су и Шпанци Фабрегас и Аспиликуета, па Азар... Терија знам од кад сам дошао. Међутим, све је то строго пословни однос.

Ко ће узети титулу у Енглеској?

- Неко од два Манчестера. Због величине клуба, традиције, угледа који уживају. Ту је и “тобџије”, сви знамо за ту Арсеналову зиму, али Сити и Јунајтед су први фаворити.

Коментари / 0

Оставите коментар