Анализа: Срби мијењају селектора годишње, а челнике ријетко...!

Мењамо селектора годишње већ скоро деценију. И? Где смо стигли? У истом периоду, ФСС је имао двојицу председника.

Фудбал 11.11.2015 | 23:40

Фудбалски репрезентативац Србије Зоран Тошић, уз капитена Бранислава Ивановића играч са највише утакмица у садашњем саставу, изјавом да је за осам година променио девет селектора индиректно је указао на основни проблем А тима - недостатак континуитета.

"Мишљења сам, а мислим да је тако и код осталих да би требало да пружимо подршку једном човеку", изјавио је Тошић, који је дебитовао код Хавијера Клементеа, а потом су га тренирали Мирослав Ђукић, Радомир Антић, Владимир Петровић, Радован Ћурчић, Синиша Михајловић, Љубинко Друловић, Дик Адвокат и сада опет Ћурчић.

У том периоду, или прецизније откад је Србија самостална држава, од 2006. године, државни фудбалски тим играо је само на једном великом такмичењу, Мундијалу у Јужној Африци 2010.

За исто време, прве комшије Хрвати, пропустили су само једно велико такмичење, управо Мундијал у Јужној Африци, а променили су само четири селектора, с тим да је Славен Билић радио у континуитету шест година (2006-2012).

Или можда још бољи пример су Немци, који од 2006. године имају истог селектора, Јоакима Лева, који је претходно био помоћник Јиргену Клинсману, па онда и не чуди што су баш они светски шампиони. Исто важи и за Шпанце, Луис Арагонес је освојио титтулу првака Европе 2008, потом га је наследио Висенте Дел Боске, који је пуних осам година на кормилу тима, освојивши и Светско и Европско првенство, а остао је на функцији и после неуспеха на Мундијалу у Бразилу.

Управо зато, директор А репрезентације Србије Саво Милошевић инсистира да Радован Цхурчић остаје на месту селектора у квалификацијама за Мундијал у Русији, а и играчи се слажу да никако не би волели поново да се навикавају на неког новог и нове методе рада.

"Поставили смо систем у претходне три-четири године у ФСС када су у питању млађе категорије. Евидентно је да тај систем функционише боље него што је икад функционисао. Цхурчић је део тог система који се показао као успешан. Он је селектор зато што то заслужује, зато што је показао да има квалитет, зато што траје у систему ФСС већ три године и зато што је управо тај континуитет гарант, да у будућности можемо да очекујемо резултат", изјавио је Милошевић у недавном интервјуу Тањугу.

Ипак, питање је да ли ће тако и остати, с обзиром на то да у Фудбалском савезу Србије следе избори, а са сменом руководства, уколико уопште до ње дође, све опције су отворене, па и долазак новог селектора.

Таква "шок терапија" показала се успешном 2008. године у случају Радомира Антића, који се само неколико дана уочи старта квалификација за Јужну Африку заменио Мирослава Дјукића, али и значајно неуспешна шест година касније у случају Дика Адвоката.

Да ли је време за кључну реч – континуитет?

На крају, треба поставити питање и шта нам је у истом периоду донео континуитет, али на челним функцијама Фудбалског савеза Србије?

Играчи су се мењали, неки су одлазили сами јер више нису желели да буду део националног тима, неки су склањани јер нису били подобни или их други нису желели, трошити даље речи о томе да су се селектори мењали сувишно је. Када није било резултата, а углавном их није било, знало се ко је крив - селектор! И поједини играчи...

А, поређења ради, када су председници ФСС у питању, од 2006. до данас имали смо двојицу – Звездана Терзића (2006-2008) и Томислава Караџића (2008-????).