Деки Станковић: Синови су моји насљедници у Интеру!

Супруга Ана и синови су ми помогли да не полетим након свих успеха. Ни после голова Кајзерслаутерну, на дебију у Калчу, успеха у репрезентацији и триплете у Интеру. Овако прича Дејан Станковић у тренинг кампу Интера, у месту Апијано Ђентиле, на 30 километара од Милана.

Фудбал 10.11.2015 | 08:00
Деки Станковић: Синови су моји насљедници у Интеру!

- Остао сам онај исти Деки, каквог ме знају од пре 15 година. Променио сам само оно што је морало да се мења на позитивно. Понављам да је породица најзаслужнија за то што сам остао исти јер сам се рано оженио и постао отац. Уз моју каријеру су и они одрастали и славили моје победе. Срећан сам што су ме клинци видели и добро запамтили на терену.

Не само да су га запамтили на терену већ су и покупили гене од оца.

- Средњи Филип (13) је голман у млађим кадетима Интера. Наравно, нисам га гурао. Искрено, нисам ни знао на ком је нивоу док ми нису људи из Интера рекли да хоће да га узму из Интер академије. Најстарији Стефан (15) игра за Академију Интер, као и Александар (10). Стефана ћу такође полако убацивати у такмичарске селекције. То 2000. годиште је најталентованије још од Балотелијеве генерације. Биће му тешко, али сам му рекао да се мери с најбољима.

О репрезентацији, тим менаџер Интера каже:

- Сви су ме стално питали зашто играм добро у Интеру, а у репрезентацији не баш толико. Ја сам увек испуњавао замисли селектора и зато су ме и сви звали. Често сам се жртвовао за успех тима. Па, питајте Милијаша како му је било да игра кад сам ја био уз њега. Пресрећан сам кад победимо и будем задовољан како сам одиграо, а онда прочитам претеране критике на свој рачун и запитам се шта ће ми све то. Али опет дођем и заиграм за репрезентацију јер је то највећа част за сваког спортисту.

Слика Михе као тренера Милана и његовог сина Душана, који је у дресу Лација скупљао лопте, обишла је свет.

- Ја сам крстио Душана. Кад сам се чуо с Михом, рекао сам му да је Дуки баш порастао. Имао сам и ја ту част. Мој Филип је скупљао лопте иза гола кад сам седео на клупи Удинезеа. То је феноменално. Сад кад се сетим, и ја сам Михи скупљао лопте када је играо у шампионској генерацији Звезде.

Иако је тренер љутог ривала, о Михи мисли све најлепше.

- Фудбал је једно, а приватни живот је друго. Обожавам га, он је за мене много урадио. Увек ће бити део фамилије, више од пријатеља, више од кума. Пре три године сам, пред утакмицу с Хрватском, рекао да ће водити велики клуб. То има записано, и тако је и било. Он може да изнесе све проблеме поред притиска с којим се суочава јер има „кохонес“. Што је већи притисак, он реагује боље. Везао је три победе када је имао озбиљан проблем. Само смо противници тих 180 минута у току године, остатак године смо пријатељи. И то заувек.

Тренерска клупа

- Засад сам презадовољан тиме како се развија каријера после активног играња. Радио сам у Удинама са Страмачонијем, сада сам добио прилику да радим у Интеру са 37 година на позицији тим менаџера. Мислим да од тога нема бољег. Надам се да ћу оправдати очекивања и да ћу добити још одговорности. Како будем растао, рашће и одговорност и обим посла. Битно је да идем корак по корак, да не летим много.

Интер

- Када је требало да бирам где ћу играти после Лација, одабрао сам Интер. Манчини ме је саветовао да одем у Интер и испишем историју, а не да одем у Милан или Јувентус и будем један од многих. Било је проблема, али смо створили циклус од четири године и освојили смо много тога. С та три трофеја смо остварили снове и уписали клуб златним словима у историју фудбала.

Звезда

- Пратим Звезду, наравно. Скоро сам хвалио Божовића и играче. Успео је да одвоји играче од проблема и фокусира их на терен, себе и противника. Не знам када је Звезда направила тако нешто у последњих 10 или 15 година. Да неко гледа са стране, не би веровао да имају проблеме.

Коментари / 0

Оставите коментар