Прича године: Нестао је 2004. гледајући Интер, а онда...!

Ово није сценарио за нови холивудски "блокбастер", али би итекако могао да постане. Прочитајте причу о Ролфу Бантлу...

Ролф Бантл, у том тренутку 71-годишњи навијачи Базела, иначе тежак алкохоличар по сопственом признању, допутовао је ток 24. августа 2004. године у Милано на фудбалску утакмицу.

Његовим пријатељима и њему требало је четири сата колима кроз швајцарске и италијанске алпе да се домогну "Града моде", где је на "Ђузепе Меаци" требало да буде одигран реванш меч последње рунде квалификација за Лигу шампиона.

Седам дана раније, на "Јакобс парку", Адријано је довео Интер у вођство у 19. минуту, а изједначио је Бењамин Хугел у 25. и то је био резултат пред почетак узвратне утакмице.

По обичају, Ролф и његови пријатељи "убили су се од алкохола" и пре него што је меч почео, а онда су посматрали како "неразури" пуне мрежу њихових миљеника – 1:0 Адријано у 1. минуту, 2:0 Дејан Станковић у 13, 3:1 Адријано у 53. и 4:1 Алваро Рекоба у 60. минуту.

У међувремену, у 49, Миле Стерјовски донео је наду Швајцарцима голом за 2:1, али је само изазвао нове ударе моћнијег ривала.

Када је судија одсвирао крај и означио пласман Интера у Лигу шампиона, из које је овај клуб елиминисан наредног пролећа у четвртфиналу после чувеног двомеча са градским ривалом Миланом, прекинутим у реваншу када су "неразури" били домаћини и изазвали сам прекид бакљама, Ролфов живот променио се заувек.

Базел – Интер 1:1 (1:1) /Хугел 25 – Адријано 19/
Интер – Базел 4:1 (2:0) /Адријано 1, 53, Станковић 13, Рекоба 60 – Стерјовски 49/

Пронађен је, тј. Идентификован тек 15. септембра ове године, а проћи ће још неколико недеља пре него што ће швајцарска јавност, а потом и европска и светска, сазнати за судбину овог времешног пијанца, који је бедан живот по предграђима Базела заменио такође животом луталице, али у далеко живљем, гостољубивијем и топлијем Милану.

За ову причу вероватно не бисмо никада чули да се недавно, сада већ декица Ролф, није саплео, пао и поломио кук. Превезен је у оближњу болницу и како није имао никакав документ код себе, а још мање италијанско здравствено осигурање, у једном тренутку рекао је да је Швајцарац, како се зове и одакле је дошао, па је швајцарски конзулат у граду сазнао да је он, 11 година касније, жив, здрав и срећан становник Милана.

Међутим, све је почело још на "Меаци"...

"Само сам одједном схватио да се налазим на погрешној трибини и да сам одвојен од пријатеља", испричао је швајцарском "Сонтагу".

"Нисам успео да их пронађем, имао сам 20 евра у џепу, нисам имао телефон и схватио сам да сам остао сам, па сам одлутао у центар Милана".

Временом...

"Када сам се осврнуо око себе, схватио сам шта се догодило и ту је већ било људи који су ми дали храну и цигарете, а одједном, један студент понудио ми је врећу за спавање, коју сам прихватио".

Господин Бантл је, испоставиће се, лутао улицама Милана наредних 11 година и, како сам каже, живео живот који је желео.

"Нисам имао ни родбине, ни правих пријатеља, био сам послат на рехабилитацију од тешке зависности од алхокола, само дан пре пута у Милано и, када се све већ тако догодило, схватио сам да немам разлога да се вратим у Лофелфинген, крај Базела".

"Једноставно, нисам имао разлога да идем кући. Уживао сам у слободи која је била преда мном у Милану".

Ролф се званично водио као нестала особа...

Међутим, судбина је желела да се много година касније врати тамо одакле је кренуо на фудбалску утакмицу. Након што му је нога зарасла, социјални радници обезбедили су му смештај у једном старачком дому у Базелу, где га је – после 11 година спавања по хаусторима и подрумима – сачекао топао кревет.

Каже да му није било тешко да се привикне на нове услове живота.

"Свиђа ми се овде. Деценија лутања је била довољна, тако да се сада овде осећам веома добро".

Водите рачуна да не претерате са алкохолом, кад кренете на следеће гостовање, нарочито ако сте из категорије навијача-ветерана.