Роналдо преживљавао пакао у Манчестеру!

Фергусон га је расплакао, а саиграчи кињили! Кристијано Роналдо је данас један од најбољих фудбалера на свету, међутим, Португалац можда то не би ни постао да није проживео праву тортуру у Манчестер јунајтеду, који је био његова одскочна даска за будућност.

У најновијој књизи Џулијема Балуге, аутор је успео да добије признање разних играча Манчестера, који су говорили о тортури коју је Роналдо пролазио. Његова мука је била уто већа, зато што је дошао као замена за великог Дејвида Бекама.

"Када је дошао у Манчестер са лошим енглеским и смешном фигуром, причао је само са шпанским играчима у Манчестеру, али сви су одмах видели да је он нешто другачије. Многи клинци који дођу одмах спусте главу и немају храбрости да се обрате старијим играчима. Роналдо са друге стране је ходао усправно и свакога је гледао право у очи. Подсетио ме је на Кантону, стигао је у свлачионицу са ставом да Манчестер није велики клуб, већ да он припада овде" прича у књизи Фил Невил.

Наравно, такво понашање није дочекано са одобравањем, поготово јер се нови момци облаче нормално, док је Роналдо стизао на тренинге у фирмираној одећи која је била превише уска.

"Зезали смо га од првог дана. Увек је био у неком Арманију или слично, а фармерке су му биле толико уске да смо мислили да ће пасти у несвест. Говорили би му "има ли места за још нешто тамо доле" или "Гуштеру мораш да се погледаш у огледало" прича Невил.

Старији саиграчи су му се ругали фризури и зубима, па је убрзо отишао код стоматолога да у потпуности промени вилицу, али се облачење наставило.

"Када не би реаговао на наше шале, боцкали смо га да ће се Бекам ускоро вратити и да ће му узети дрес и ормарић који је био његов, то га је баш било погађало. У неколико случајева би покушао да се одбрани, али би му Фернинад или неко рекао "Клинац, можеш да се јавиш када будеш играо Светско првенство", након чега би се сви смејали", додаје он.

Свлачионица Манчестера је без сумње једна од најсуровијих у свету фудбала и фудбалери су морали да буду опаки да би преживели. Роналду није ишло на руку што је имао и огледало прекопута ормарића, за шта су га такође зезали да је превише нарцисоидан и да увек мора да се погледа пре изласка на терен.

Када је реч о самим тренинзима, многи играчи су управо ту одустајали од својих каријера у овом клубу.

"Поента је била у "ронду". Два играча се налазе у средини и покушавају да отму лопту играчима који се добацују. С обзиром на то да Роналдо никада није волео да се враћа у одбрану, решили смо да га научимо памети. Намерно смо га гађали тешким лоптама да би завршио у кругу и ту га растрчавали. Међутим, временом је научио како да их избегава, па је радио разне финте и тако нас надмудрио".

На крају, Роналду је било потребно чак 18 месеци да га саиграчи прихвате, а уједно је научио важну лекцију и постао скромнији.

Ипак, ту није био крај Роналдовим мукама који је и даље био арогантан на терену, па често није добацивао лопте или је понижавао противнике разним финтама.

"Водили смо 4:0, а он је лобовао голмана, уместо да шутне нормално. Ван Нистелрој је полудео што му није добацио лопту, а ја сам му одмах пришао и објаснио да то више не сме да ради, јер тимови не заборављају и у следећој утакмици би неко могао да га повреди. Нистелрој је често причао како не жели више да игра са њим јер му он не добацује лопту", прича Невил.

У првој утакмици у Португалу пред својим навијачима, Роналдо је покушао да се докаже и константно је солирао што се није свидело Алексу Фергусону, који је у полувремену осуо дрвље и камење по њему.

"'Шта ти мислиш ко си да играш сам. Никада нећеш бити фудбалер ако наставиш са тим стварима', викао је Фергусон на њега, након чега се Роналдо расплакао пред свима. Након тога смо били још оштрији према њему, па смо га и за то зезали, чекајући поново да заплаче, али се то никада није десило."

Након његовог одласка, Фергусон више никада није третирао ни једног играча са толиким поштовањем и очинском љубави.