Неће бити укинуто здравствено!

Жељка Цвијановић, предсједница Владе Републике Српске, изјавила је у интервјуу за Анадолу Агенцy (АА) да неће бити укидања здравственог осигурања за незапослене на подручју Републике Српске, након што је најава такве могућности изазвала бројне реакције јавности у Републици Српској.

Република Српска 03.11.2015 | 12:28

Цвијановић је казала како су током састанка с Привредном комором Републике Српске послодавци рекли да то подстиче сиву економију, након чега је то изнијела као илустрацију, али не како би таква "привилегија" била укинута, него како би рад контролних органа био појачан.

"Зашто бисмо имали људе који су пријављени на биро само да би користили право на здравствено осигурање, а при томе радили код неког послодавца на црно, добијали плату и за њих се ништа не би уплаћивало", рекла је Цвијановић.

Нагласила је да ће у складу са новим законским рјешењима од почетка сљедеће године сви запослени имати идентификационе картице на којима ће се одмах моћи очитати јесу ли пријављени приликом контрола инспекција, што ће обезбједити лакши рад контролних органа.

- Нови закон о раду споран -

Говорећи о новом закону о раду она је рекла да ће његови детаљи бити познати када социјални партнери буду довољно предано на томе радили заједно.

"До сада није била ситуација да се на томе заједно ради. Синдикат је просто одбијао да се сједне за сто и разговара на ту тему. Послодавци су били спремни и заинтересовани су за то, наша улога као Владе јесте да покушамо поново да доведемо све за сто и да пробамо да изанализирамо постојеће законодавство. Нажалост, то нисмо успјели раније да урадимо јер је синдикат у једном периоду одбијао да се тиме бави, а с друге стране, стручни тимови који су били успостављени нису почели да раде на вријеме. Много мјесеци смо у заостатку и просто су се правили проблеми око тога ко је сазивач састанака, бавили су се неким формалним стварима које ништа не значе, али су били довољно јаки да блокирају цијели процес", рекла је Цвијановић.

Најавила је да ће ове седмице поново позвати социјалне партнере на састанак, да се анализирају постојећа и да се пробају дефинисати бар обриси рјешења.

"Закон ће бити онолико добар колико сви буду хтјели да предано и заједно раде. Наравно очекујем да ће сви социјални партнери у томе једнако учествовати јер треба да на лицу мјеста дефинишемо рјешења која су најбоља", рекла је премијерка Републике Српске.

Цвијановић је рекла да је потребно ријешити још само формалности када је у питању механизам координације. Након што су га усвојили Влада Републике Српске, Народна скупштина Републике Српске, а током љета и Савјет министара БиХ и Влада ФБиХ, остале су да се преформулишу одређен ствари, које нису суштинске, већ се односе на чињеницу да је у међувремену ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) с Европском унијом (ЕУ).

- Галама партија из ФБиХ -

"Чула сам одређену галаму политичких партија из ФБиХ када је у питању механизам координације. Не разумијем зашто они то раде. Механизам који смо усвојили и који треба само модификовати у дијелу који се односи на ССП заправо врло вјеродостојно одражава уставну структуру у оквиру БиХ. Врло вјеродостојно препознаје сваки ниво власти у складу са надлежностима којима он располаже за спровођење европских обавеза, па стога не видим уопште потребу да се око тога галами, али видим да је то омиљена тема неких политичких партија у ФБиХ. Тај механизам који је такав усвојен је добар и само могу да очекујем да ће се он и проводити. Уколико је то само папир један или један приједлог, мртво слово на папиру, онда ништа од посла који треба да обавимо", казала је Цвијановић.

Она је мишљења да је Реформска агенда компатибилна и да скоро у потпуности одражава оно што је зацртано у Економској политици Републике Српске за 2015. и оно што ће наћи у Економској политици за 2016. годину.

На питање шта ће бити највећи изазов за Српску у провођењу агенде, казала је да ту нема посебних новости у односу на оно што је Влада Републике Српске планирала да проведе.

"Све што се налази у Реформској агенди као и све што се налази у нашој Економској политици јесте захтјевно и подразумијева прво да водимо рачуна и нађемо модалитет како можемо да растеретимо, дакле обавезе које се односе на рад и запошљавање, а да при томе уведемо пуно више реда и дисциплине. Неколико процеса ићи ће паралелно, ако смањујете одређене дажбине или обавезе морате да појачате рад контролних органа да се оно што треба да се плаћа, плаћа на одговарајући, редован начин", рекла је Цвијановић.

Нагласила је важност дијела који се односи на јавну управу, обзиром да на то редовно указују социјални партнери.

"И ми смо свјесни одређених слабости. Морамо да направимо механизме који ће омогућити ефикаснију, мобилнију јавну управу која ће заиста стајати на располагању грађанима и свим привредним иницијативама. Мислим да је то посао који је поприлично захтјеван за све нас, односи се на све нивое власти и мораћемо сви да то проведемо. Ми смо припремили два закона који третирају систем јавне управе и очекујем ускоро да ће они бити у парламенту. Дио који се односи на правосуђе и све оно што треба урадити је такође врло захтјеван. Немате ни један дио, сегмент реформске агенде који не захтјева пуну акцију. Сваки од њих захтјева пуно координисаних акција и пуно одгвороности сваког нивоа власти да то све спроведе, јер ако то ради један ниво власти, а не раде остали онда не можете да вреднујете на који начин је реализована реформска агенда", казала је Цвијановић.

- Свако ради свој дио посла -

И најава повећања акциза је такође изазвала лавину реаговања јавности, а Цвијановићева каже да су она и Фадил Новалић упутили одговарајући иницијативу у складу с Реформском агендом и обавезама које проистичу из одређених међународних уговора.

"Није на нама да доносимо такве законе. То је нечија друга надлежност и ту сам видјела да се ухватило пуно приче, пуно галаме, како то већ бива код нас. Мени дјелује да људи који функционишу на нивоу Савјета министара или бх. институција заправо су гласали за ту реформску агенду, а да је уопште нису прочитали, јер откуд таква реакција ако су прочитали, или су прочитали и разумјели, што се од њих и очекивало. Мислим да је ту наступио проблем и да се овдје бавимо неким популистичким или политиканским приступима умјесто да свако одради свој дио посла. Шта ће се даље дешавати није до два ентитетска премијера, ми смо свој дио посла урадили, управо онако како је то диктирала и Реформска агенда и уговори које имамо са ЕБРД-ом и очекујемо да ће до тога и доћи", рекла је она.

- Додатни приходи за здравство и инфраструктуру -

Говорећи о очекиваним приходима објаснила је ће Српска према пројекцијама имати додатних 10 милиона КМ за здравство, а када је у питању путна инфраструктура чак и до 40 милиона. Каже да је логично да производи који нарушавају здравље, дуван, односно цигарете и алкохол, и треба да буду оптерећени јер постоји много пацијената и болести које су везане за њихово конзумирање. Када је у питању путна инфраструктура она очекује да би повећањем акциза Република Српска могла да извршава своје међународне споразуме и уговоре.

"Могли бисмо пуно боље радити и на изградњи и на одржавању путне инфраструктуре, а то би значило и подизање и грађевинске оперативе односно веће могућности за запошљавања, али исто читав сектор услужних дјелатности који би тиме био додатно мобилисан", изјавила је предсједница Владе Републике Српске.

За сарадњу да премијером ФБиХ казала је да је одлична, да су много ствари урадили заједно и да су, што се никада до сада није дешавало, директно анализирали одређена законска рјешења, што је резултирало да ФБиХ од Републике Српске преузима одређена позитивна законска рјешења и обрнуто.

"Оно на чему радимо јесте настојање да се хармонизује што је могуће више прописа, регулативе и циљева које требамо постићи на измјени одређених закона или прописа. Мислим да је то добро, јер то нас води у једну фазу у којој би сте имали, ако не идентичан, онда уједначен и хармонизован амбијент у два ентитета. Ако говоримо о јединственом економском простору, онда је то сасвим логично што радимо и врло нелогично што се раније није радило морам и то да кажем. Мислим да смо ту на добром путу, то су процеси, не можемо преко ноћи договорити одређене промјене и сутра их одмах имати на снази, али сам сигурна да до краја ове и посебно следеће године управо видјети ефекти таквог хармонизовања ствари и процеса", казала је Цвијановић.

- Ко ће кога преварити -

Разлог због којег резултати пописа нису објављени ни након двије године Цвијановић види у томе што се у БиХ сваком важном питању приступа политикантски и недовољно озбиљно и да у сваком процесу неко покушава некога преварити, ако не на почетку, онда барем на средини или крају процеса.

"Мислим да ту треба приступити рационално и видјети заправо шта су то најбоља рјешења која постоје у другим државама које су сигурно зрелије него што је то БиХ. Али спорити се око тога да ли је могуће да се неко сматра домаћим становником у смислу резидента, а да тај неко живи хиљадама километара одавде и тамо негдје ради, остварује приходе, има организован и функционалан породични и пословни живот, а да га ви водите као некога ко све те активности остварује овдје за мене је немогућа ствар. Ту не видим никакву политичку димензију, иако она очито постоји због настојања да се на различите начине тумачи такво питање. Овдје се не ради о томе да ви бришете бројеве или смањујете или повећавате бројеве једног, другог, трећег народа или осталих, ту се просто ради о томе како ћете третирати једну категорију становништва и да ли то како сте је наумили да је третирате јесте или није логично. Али ево у БиХ све то тако иде импровизаторски или неискрено и зато имамо тај проблем који уопште не би требао да буде проблем", каже Жељка Цвијановић.

Говорећи о проблему са родитељима дјеце која не похађају редовну наставу у школама због назива језика, јер траже да се дјеци омогући изучавање босанског језика, казала је да се тај проблем рјешавао и рјешава се.

"Чињеница да имате у Српској најмање 20 школа гдје се изучава национална група предмета већ показује да смо ми ту далеко одмакли у односу на ФБиХ у којој су заиста минорни случајеви да имате остваривање таквих права. Осим тога ми немамо проблем у Српској који је оптерећујући, а постоји у ФБиХ, о којем се све мање прича, а то је чињеница да имате потпуну сегрегацију дјеце и наставног кадра, чињеницу да у ФБиХ имате двије школе под једним кровом, да имате малтене изостављен физички додир или контакт између дјеце различитих етничких припадности је застрашујућа ствар, али се ево застрашујуће прича о нечему другом што није стварни проблем", рекла је Цвијановић.

Додала је да бошњачка дјеца у складу са споразумом који је "давно потписан" имају право да изучавају националну групу предмета.

"То им право није ускраћено. Имају право да користе и користе уџбенике из неког од кантона за шта се опредјеле, имају могућност да имају одговарајући кадар који ће их водити кроз тај наставни или образовни процес и не видим проблем. Проблем је наступио око тога како ће се у јавној исправи или у формалној исправи називати језик. Став Републике Српске и Владе је да се језик везује за народ, а не за државу", рекла је Цвијановић.

Објаснила је то наводећи примјер Аустрије у којој се говори њемачки, а не аустријски, те Аусталије и САД гдје се говори енглески, а не аустралијски или амерички. Навела је да није присталица тога да се на овај начин бави тим питањем, него да се узме у обзир да ли је неком ускраћено да свој језик назива како жели, да има уџбенике из кантона, што у Српској каже није случај. Навела је и да на многим уџбеницима пише босански језик, те да је спорно како језик назива образовни систем и евидентира у јавној исправи, што не значи да је неком ускраћено право да користи свој језик и да га назива онако како жели.

"Али ево као што то иначе бива опет је постало велико политичко питање, при томе је занемарена чињеница да у ФБиХ имате најмање четири кантона у уставима гдје се говори и помиње да је у питању бошњачки језик, а не босански", нагласила је она.

Нагласила је да је присталица да сва дјеца у цијелој БиХ, без икаквог политиканства имају право на своје основно право.

"Мало смо залутали у цијелој тој причи. Дали смо томе једну димензију која не би требала да буде на тај начин нотирана, али ево на жалост јесте", казала је она.

- Простор за побољшање сарадње с Турском -

На питање да ли Влада Републике Српске планира подстицаје који би омогућили већи извоз меса у Турску одговорила је да планови постоје.

"Генерално говрећи када посматрамо економске или трговинске односе или ранг инвестиција када су у питању Турска и БиХ, мислим да ту има далеко више протора за побољшање сарадње. Када погледамо Републику Српску, Турска није ни близу један од стратешких спољнотрговинских партнера који би били сврстани у неку групу најважнијих. Према томе, ту остаје доста простора. Знајући каква је економска и трговинска потентност Турске очекивали бисмо да имамо и веће присуство и када је у питању ниво инвестиција и ту нису у оном приоритетном рангу највећих страних инвеститора тако да мислим да има пуно простора", рекла је Цвијановић.

Она је рекла како сматра да ентитеске владе требају на сваки начин ићи с одређеним подстицајима да се таква активност и проведе.

"Остаје нам да видимо хоће ли доћи до неког бољег спољнотрговинског биланса или ће он остати овакав, с обзиром да оба ентитета пуно више увозе него што извозе у Турску. Видим да ту постоји додатни простор за побољшање, али Турска не спада у ред највећих инвеститора и сигурно да има добру прилику да то уради", истакла је предсједник Владе Републике Српске.

Извор: Анадолија