Димњачар из Мостара: Бојао сам се висине

Хаџија Гаш једини је димњачар у Мостару. Он већ скоро тридесет година широм Херцеговине чисти и оспособљава димњаке за нову сезону.

Босна и Херцеговина 01.11.2015 | 15:10

Иако се један дио становништва одлучује за нове начине гријања, мноштво је домаћинстава који још користе огрјев на дрва при чему овај занат још није изумро. Хаџија је тренутно једини који овај занат чува од заборава.

"Никада нисам сањао да ћу се овим бавити скоро цијели живот. Након што сам изгубио посао у Соколу, мој пријатељ Мирко Мравак позвао ме је у предузеће у Плочама које је запошљавало димњачаре. Требао ми је посао, иако нисам имао никаквог искуства у томе. Захвалан сам му на тој прилици, јер ми је посао димњачара прерастао у љубав", казао је Хаџија за Клиx.ба присјећајући се тог раздобља његовог живота с осмијехом на лицу.

Димњачар који се бојао висине

Обављајући први пут посао као димњачар, Хаџија истиче како се једино бојао велике висине. Све остало одмах му је ишло од руке.

"Морам признати да сам се бојао висине када сам се први пут попео на зграду да обавим свој задатак. Након тога, сваки страх је нестао и заволио сам овај посао. Тешко ми је било и да се привикнем да са собом носим опрему гдје је само кугла за прочишћавање тешка 10 кг. Међутим, све сам превазишао и данас себе не могу замислити у неком другом занимању", додао је Хаџија.

Најбитније је, према његовим ријечима, да се сваки посао поштено обавља.

"Када људи плате да им се очисти димњак, очекују да савршено урадите тај посао. Такође, када примим новац у руке, не желим да моје муштерије буду незадовољне. До сада ми се нико није жалио, јер поштен рад се цијени", додао је Гаш. Како је он једини у Мостару, али и шире који се бави овим занатом, истиче да је задовољан количином посла.

"Људи барем двапут годишње чисте оџаке. Ја сам временом стекао сталне муштерије, а имам их од Мостара па све до Неума", с поносом истиче.

Доносе ли димњачари срећу?

Генерацијама се вјерује да је срећа видјети димњачара, па би тако они који га виде штипнули особу крај себе или ухватили за дугме на одјећи, те зажељели жељу.

"Таквих је ситуација било безброј. Када ме људи виде, увијек пожеле неку жељу. Често ми се дешава да ме људи сликају и те слике постављају на друштвене мреже. Драго ми је да моја појава измами осмијех на лице људи", додао је Хаџија.

Својим дугогодишњим радом и трудом он је отхранио шестеро дјеце. Нажалост, ниједно од њих нема интересовања да крене очевим стопама. Хаџија додаје како му се никада нико од млађих генерација није јавио са жељом да научи овај занат. Ипак, нада се да ће се у будућности појавити неко ко ће желети да настави традицију димњачара.

(Клиx.ба)