Анализа: И над Клопом има поп!

Гвардиолин рецепт се примио у Дортмунду или преображај Борусије у неколико тачака...А најважније су две речи - Томас Тухел...

Фудбал 03.11.2015 | 00:00

Борусија губи. Борусија тоне. Борусија је 17. на табели. Борусија не игра као некад.

Тако је било прошле сезоне, једне од оних у којима се навијачима превртао желудац било да су гледали утакмице у Дортмунду или на гостовањима. Није било разлике, јер није било правог фудбала.

Борусија блиста. Борусија јури. Борусија даје голове. Борусија може са сваким. Добро, осим Бајерна.

Ове такмичарске године Милионери поново личе на себе. Терају лопту напред и уместо да се тресу људи на трибинама у страху шта ће се десити су, заправо, противнички дефанзивци и голмани. Последице су видљиве голим оком: 20 утакмица, 15 победа и чак 64 гола!!!

Борусија се вратила.

Све захваљујући једном човеку - Томасу Тухелу.

Кад је у априлу објављено да ће наследити Јиргена Клопа сви су веровали како ће донети нешто ново, мада је мало ко могао да претпостави да ће некадашњи тренер Мајнца овако брзо препородити тим коме је у једном тренутку прошле сезоне претила селидба у Цвајту. Требало му је пет месеци да од неповерљиве створи екипу која у просеку даје три гола по утакмици. И обично избегава неизвесне завшнице.

Како?

Одговор је вишеслојан, посебно ако се зна да Томас Тухел малтене има на располагању исте играче као Јирген Клоп минуле сезоне. Тухел није мењао кадар, али јесте начин игре. За разлику од Клоповог високог пресинга, јурњаве целим тереном напред-назад, стила који је прирастао за срце поклоницима фудбала широм планете, јер га је одликовала непретсана акција пред оба казнена простора, нови шеф струке је решио да од Пепа Гвардиоле позајми идеју о високим процентима поседа лопте, јер - као што је говорио и чувени Вујадин Бошков - „кад је лопта код нас сигурно не можемо да примимо гол“.

Играчи Борусије у просеку држе лопту у свом поседу 70 одсто утакмица. Као некад Барселона или данас Бајерн дословце „даве“ ривала, облећу са свих страна и пре или касније поентирају. Углавном пре, јер мало ко може да парира непредвидивом Марку Росју, технички дотераном Хенрику Мхитаријану и убитачно брзом Пјеру Емерику Обамејану, главним звездама ове Борусије.

Други детаљ који је Тухел усадио фудбалерима је тактичка дисциплина. Стручњаци се баве улогом Иљака Гундогана и Јулијана Вајгла, фудбалера који по опису посла играју задње везне, али су у ствари много више од класичних чистача, „писмени“ су и брзим изношењем и преносом лопте омогућавају вишкове које колеге у нападу вешто користе. Немачки репрезентативац је управо после разговора са Тухелом пристао да потпише нови уговор иако га је тражио Манчестер јунајтед, за бившег везисту Минхена 1860 обештећење од 2.500.000 евра делује као ситница, али потписи њих двојице представљали су тек део слагалице у систему који Борусијини противници тешко могу да прокљуве.

Тухел је склон честом мењају формација. Последњу утакмицу у Бремену почео је у распореду 4-3-3, међутим, претходне у класичном 4-2-3-1 (најчешће), али током игре се трансформисао у 4-3-3 или чак 4-2-4. Да би трчали толико добро да сваки час мењају позиције и да се не би повређивали као лане најзаслужнији је нови кондициони тренер кога је управо Тухел довео у клуб. Са изузетком повремено ровитог Марка Ројса, Борусија практично од почетка сезоне игра увек у истом саставу, њени играчи су спремни као Спартанци и не повређују се као прошле године, кад је у овом периоду сезоне Јирген Клоп јачу поставу имао у амбуланти него на терену (повређени били Јакуб Блашчиковски, Матс Хумелс, Свен Бендер, Невен Суботић, Марко Ројс, Кевин Гроскројц, Иљак Гиндоган).

А кад су сви спремни и кад „намиришу крв“, Борусијине играче је тешко зауставити. На све то добили су огромну количину самопоуздања са клупе. Без обзира што изгледа стидљиво и поред терена не прави шоу као Клоп, Тухел је успео да „уђе у главе“ играча и на прави колосек врати носиоце игре који су у другом делу претходног првенства билли у озбиљном проблему да се „саставе са лоптом“. Сад Шинђи Кагава игра као у најбољим данима, Матијас Гинтер пробија по десном боку, Марко Ројс сме да се затрчи на сваку одбрану и пробије је док дланом о длан, а можда је и највећи добитак актуелне Борусије повратак Хенрика Мхитараијана. Репрезентативац Јерменије деловао је у сезони 2014/2015 као да је потонуо, да једва чека да напусти Вестфален, а онда је експлдирао и са 12 голова и 11 асистенција постао ослонац тима.

Не и његов најбољи играч, јер се за тај статус изборио Пјер Емерик Обамејан. Интернационалац из Габона игра сезону живота. Тухел га је померио са крила у сам шпиц, а овај му се одужио тако што је већ успео да постиогне 20 голова. На 18 утакмица. Оваквим учинком је, засад, задовољио све присталице славног клуба, али су и оне свесне да много шанси - маши.

Његова реализација и чињеница да је одбрана и даље слабији део тима, јер је од пометних 20 утакмица матирана макар по једном на чак 13. Од 22 лопте које су завршиле иза Романа Буркија или његовог имењака, а ове сезоне резерве Вајденфлера чак пет је било у дербију са Бајерном, који је и даље свет за себе. Уколико желие да се поново са Баварцима боре за титулу Милионерима не смеју да се дешавају пропусти као у последњем минуту дуела са Дармштатом (2:2) или оног кад нису успели да савладају новајлију у Бундеслиги Инголштат (1:1).

Све друго је углавном као некад. С тим да за тај свима видљив препорд фудбалери Борусије највећи део заслуга морају да поделе управо са Томасом Тухелом, који је увео нови режим исхране, у договору са куваром избацио из употребе угљене хидрате и забранио да се у тренинг центар из оближњих ресторана наручују пице и пасте.

Ствар укуса, очигледно да делује.