Софо, Томпсон, Мекел...Звезда дуго није овако погријешила!

Оно што је евидентно већ неко време јесте да Звезда поред дефанзивних има озбиљне проблеме и у организацији напада, а колико је ситуација аларманта видело се и против Химкија, где је било чак 26 изгубљених, продатих или лопти бачених без икакве идеје. Мекел до сада није показао ниједну црту квалитетног организатора игре, баш као што Томпсон није демонстрирао одлику расног стрелца, а Софоклис центра који разноси све пре собом.

Кошарка 02.11.2015 | 23:20

После још једног трауматичног евролигашког искуства и пораза у којем је Црвена звезда поново оставила утисак групе окупљене тек неколико тренутака пре уласка у дворану, мало ко је остао равнодушан. Прогутали су играчи и комплетни стручни штаб кнедлу после минуса од 27 поена у Мадриду, с обзиром да је у једном тренутку дефицит износио и 46 кошева. Али, после новог издања у којем Звезда није била ни бледа сенка екипе која заслужује место елитном клупском такмичењу, на Малом Калемегдану огласили су се сви аларми. Има и до великог умора, али и бројних кадровских проблема, али јасно је да се у овом тренутку морају преиспитати неке одлуке.

Као најстрашнији кошмар делује податак да је Црвена звезда у претходне две европске утакмице постигла 124, а пропустила чак 189 поена! Тим чији је тренер познат по оријентацији ка изразито квалитетној дефанзиви, постао је предмет анализа, после којих је потписан само један закључак - неко је озбиљно побркао лончиће.

Практично осим у утакмицама против Стразбура и Будућности екипа Дејана Радоњића није изгледала као освајач три велика пехара, као тим који је уливао страхопоштовање на сваком кораку. Али, од дана када је спуштена завеса на најуспешнију сезону у клупској историји, до дубиозе у којој се Звезда тренутно налази, прошло је нешто више од четири и по месеца. А у то време догодиле су се велике промене.

Од одласка незамењивог Бобана Марјановића, те Маркуса Вилијамса, Николе Калинића, Јаке Блажича, Чарлса Џенкинса (...) прошло је комплетно лето, током којег је тренер Радоњић покушао да надомести огромне кадровске губитке. Дуго и темељно је стручни штаб вагао стање на тржишту, а у данима када су практично сви имали готово сређене системе, Звезда је још ковала планове. Упозоравао је Радоњић у неколико наврата на бројне проблеме који постоје, који ће се догодити у будућности и ситуацији која је далеко од идеалне. Председник Небојша Човић указивао је да је потребно стрпљење како би ствари дошле на своје, али...

На крају су као наследници Марјановићу, Вилијамсу и Џенкинсу стигли Софоклис Скорцанитис, Гал Мекел и Рајан Томпсон. Тачније, доведени су играчи који нису били на врху листе жеља, а ту је направљена и највећа грешка. Звезда је оманула са свим иностраним појачањима. То је закључак који се једноставно намеће, упркос томе што је сезона тек у уводној фази. О коначним циљевима не треба и не сме бити речи у овом тренутку, али црта негде мора да се подвуче.

Начин на који је Биг Софо представљен звездашкој и европској јавности, заједно са све аутобусом Градског саобраћајног предузећа, најављивао је велике ствари. На крају - Софоклис је био одличан маркетиншки трик, али као појачање није се показао. Била је то коцка у којој је Звезда изгубила много.

Не само да Скорцанитис није био достојна замена невероватном Марјановићу, који је оборио силне рекорде и био апсолутно незамењив шраф, већ искусни грчки центар, који је оно најбоље пружио у Олимпијакосу и Макабију, није био ни делић играча на којег је Радоњић уопште могао да рачуна. Ни у једној фази игре! Тромо, споро, готово незаинтересовано деловао је Скорцанитис на терену, упркос уверавањима да тренира више и јаче него икад. На терену се то, једноставно, није примећивало. Уз све проблеме са скочним зглобовима, те чињеницом да је у последње две сезоне у Макабију био неко ко је деловао из другог плана, Софо је разочарао армију навијача, али и клуб који је у њега полагао огромну веру. А оне блокаде које му је Вили Ернангомез у Мадриду спремио прошле недеље показале су да је Софо истрошен, изгубљен и немоћан. Растанак је био неизбежан, а аквизиција Владимира Штимца требало би да попуни огромну рупу.

Рајан Томпсон је на Мали Калемегдан доведен из Бамберга, важећег немачког шампиона, као један од најбољих стрелаца у лиги, са циљем да буде можда и прва виолина Црвеној звезди. Али, још једном се показало да играње у такмичењу и средини где практично није било никаквих притиска уме да направи разлику. Доласком у Београд Томпсон као да је изгубио кошаркашко знање. Имао је проблема са повредом, због чега је морао да мирује у данима када је требало да ради жестоко на подизању форме, али после месец дана и десет одиграних утакмица амерички интернационалац није показао готово ништа и чини се да је помак у игри занемарљив. Питања која се логично постављају јесу - како да клуб рачуна на играча чији је просек убачених шутева из игре испод 30 одсто? Да ли је Томпсон играч достојан Звездиног дреса? Може ли боље од овог?

Молио је Томпсон претходних дана „кошаркашке богове“ да му врате форму из прошле сезоне, али у овом тренутку Звездин бек би можда требало пре да размишља о својој будућности.

Гал Мекел је за сада оставио најјачи утисак од свих новајлија. Али, сагледано из угла клупске и репрезентативне каријере коју је израелски ас до сада имао, те игара у НБА лиги, није много тога показао.

Чувена изрека: "Статистика је као бикини..." - можда и најбоље описује Гала Мекела у овом моменту. Кошаркашког лаика би у тренутку могао да превари просек од скоро 13 поена и шест асистенција у Јадранској лиги. Али, ни он, као ни Софо и Томпсон нису доведени у Црвену звезду да би се иживљавали у регионалном такмичењу. Трио Мекел - Софо - Томпсон је требало да направи разлику у Евролиги. А они то нису урадили. Мекел није Радоњићева десна рука на паркету, није мозак тима, није покретачка снага. У њему нема тог лидерског духа који су носили Вилијамс, Џенкинс или Нелсон. Мекел је тренутно играч који игра за себе.

Против мадридског Реала, у тренуцима када су једино дечаци Марко Гудурић и Бориша Симанић вукли Звезду с ивице амбиса, инострани трилинг је убацио укупно седам поена. Против Химкија Томпсон и Мекел заједно су прокњижили девет поена.

Оно што је евидентно већ неко време јесте да Звезда поред дефанзивних има озбиљне проблеме и у организацији напада, а колико је ситуација аларманта видело се и против Химкија, где је било чак 26 изгубљених, продатих или лопти бачених без икакве идеје.

Мекел до сада није показао ниједну црту квалитетног организатора игре, баш као што Томпсон није демонстрирао одлику расног стрелца, а Софоклис центра који разноси све пре собом.

Ангажман Квинсија Милера има потенцијал да израсте у нешто велико, али за донедавног играча Бруклина ради време.

За Томпсона и Мекела - све мање.

Актуелна ситуација буди најстрашнија сећања, из не тако давне историје, када су се играчи из иностранства смењивали као да је Звезда успутна станица за неко следеће одредиште. Клуб који се недавно уздигао из пепела истрпео је случајеве попут Мориса Алмонда и Александра Липовија, или пак Елтона Брауна и Блејка Шилба, који су у својим кратким епизодама имали одређене улоге, а на крају ипак били вишак. А да не помињемо имена попут Двајта Стјуарта давне 1996. године, преко Демијена Фишбека, Тајрона Вашингтона...

Од промене струје на Малом Калемегдану и доласка Небојше Човића у клуб пред сваку куповину важило је правило - два пута мери, једном сеци. Чак и у таквим околностима изнедриле су се неке грешке. Али, не треба заборавити и да је Црвена звезда имала играче попут Демаркуса Нелсона, Чарлса Џенкинса, Маркуса Вилијамса, сада и Мајка Цирбеса. Сви они врло брзо су пронашли своје место у срцима навијача због свега што су учинили за клуб. Када су они били на терену Звезда је имала преко потребну сигурност у скоку, организацији напада, шуту, разигравању комплетног тима.

Мекел и Томпсон за сада нису оправдали ни делић уложеног новца, ни трунку огромног поверења. А клуб какав је Црвена звезда неће моћи дуго да трпи такве испаде. Неће моћи, ако жели да настави да гради клуб који би требало да буде редован учесник Евролиге, да се бори за пехаре и тежи ка константном напретку.

Треба бити искрен и признати - Црвена звезда није добила појачања која је желела. Штета је направљена, сада треба пронаћи начин да се она исправи.

УЧИНАК СТРАНИХ ПОЈАЧАЊА ИЗ СЕЗОНЕ 2015/16

Софоклис Скорцанитис: АБА - 10,7мин, 4,8п, 2,5ск / ЕВРОЛИГА - 15,18мин, 4,5п, 2из.
Рајан Томпсон: АБА - 22мин, 6п, 2,7ск, 1,4ас / ЕВРОЛИГА - 21мин, 5,7п, 2,7ск, 1,3из.
Гал Мекел: АБА - 24,3 мин, 12,6п, 3ск, 5,9ас / ЕВРОЛИГА - 22мин, 4,3п, 1,3ск, 3ас, 2из.

УЧИНАК СТРАНИХ ПОЈАЧАЊА ИЗ СЕЗОНЕ 2014/2015:

Маркус Вилијамс: АБА - 20,9мин, 8,8п, 1,9ск, 4,7ас, 2,3из / ЕВРОЛИГА - 25,4мин, 9,7п, 3,2ск, 6,1ас, 2,9из.
Мајк Цирбес: АБА - 18,9мин, 8,8п, 3,3ск / ЕВРОЛИГА - 12,5мин, 5,2п, 3,3ск.

УЧИНАК СТРАНИХ ПОЈАЧАЊА ИЗ СЕЗОНЕ 2013/2014:

Чарлс Џенкинс: АБА - 22,2мин, 10,7п, 2,3ск, 2,7ас, 1,6из, 1,3ук / ЕВРОЛИГА - 22,4мин, 9,4п, 1,3ск, 2из, 1,9ук, 1,7ас / ЕВРОКУП - 22,5мин, 12,6п, 2,1ас, 1,8ск, 1,1ук.
Јака Блажич: АБА - 23,7мин, 10,7п, 2,9ск, 1,5ас / ЕВРОЛИГА - 19,4мин, 10,3п, 3,5ск, 1,1ас / ЕВРОКУП - 24мин, 8,3п, 2,9ск, 1,7ас.
Александар Липовиј: АБА - 11,5мин, 1,5п, 1,3ас.
Блејк Шилб: АБА - 24,7мин, 9,2п, 3,1ск, 2,9ас / ЕВРОЛИГА - 28,3мин, 12п, 3,2ск, 3,5ас, 3,4из.

УЧИНАК СТРАНИХ ПОЈАЧАЊА ИЗ СЕЗОНЕ 2012/2013:

Морис Алмонд: АБА - 18мин, 6п, 3,6ск.
Елтон Браун: АБА - 15,1мин, 8п, 4,1ск / ЕВРОКУП - 17,1мин, 10,3п, 4,8ск, 1,2ас.
Демаркус Нелсон: АБА - 26,3мин, 8,6п, 3,7ск, 3,6ас, 1ук / ЕВРОКУП - 28,4мин, 9,2п, 4,4ск, 4,1ас, 1,3ук.
Мајк Скот: АБА - 20,8мин, 6п, 4,2ск, 1,2ас / ЕВРОКУП - 23,2мин, 9,4п, 3,5ск.

УЧИНАК СТРАНИХ ПОЈАЧАЊА ИЗ СЕЗОНЕ 2011/2012:

Адам Морисон: АБА - 28,9мин, 15,5п, 3,1ск, 1,5ас.
Омар Тхомас: АБА - 26,7мин, 12,2п, 5,2ск, 1,3ас, 1,8из, 1,1ук.