Муслимани хоће да СПЦ врати Филарета!

Двојица уважених Сјеничана, историчар и председник Одбора Исламске заједнице Србије, писали патријарху Иринеју. Истичу допринос одржавању добрих односа између две верске заједнице.

 

Србија 31.10.2015 | 21:50

Владика Филарет био је веома агилан и добронамеран у одржавању добрих односа између православних верника и муслимана. Молимо вас, зато, да га вратите на трон Милешевске епархије.

Да се разрешени владика врати на чело епископије којом је управљао од 1999. године, писмом су од патријарха Иринеја затражили историчар Салих Селимовић и председник Одбора Исламске заједнице Србије Хаџи Мустафа Макић. Поглавара СПЦ они су замолили да Филарета врати на ранију дужност, истичући његов допринос толеранцији међу становништвом Рашкој области.

"Добри односи између православних верника и муслимана на овом изузетно осетљивом простору најважније су питање у време које је веома тешко за српски народ и Србију и све који живе на овом простору", наведено је у њиховом писму адресираном на Патријаршију у Београду.

Писмо двојице уважених Сјеничана најновији је чин подршке муслимана из Полимља смењеном епископу Филарету. На адресе Патријаршије и Епископског двора у Пријепољу претходних месеци стигао је велики број писама локалних муслимана, који су тражили да Филарет остане на челу епархије.

- Владика се трудио и успевао да сачува висок ниво толеранције међу људима овог краја - каже за "Новости" Селимовић, потписник апела. - Као епископ подигао је велики број храмова. То је резултат за свако поштовање.

Владика Филарет је трон Милешевеске епископије уступио на мајском заседању Сабора, који је одлучио да га разреши са те дужности. Епархија је до тада упражњена, а њоме управља владика будиљанско-никшићки Јоаникије. Нови владика, како се чује у црквеним круговима, биће готово сигурно изабран на пролећном заседању следеће године.

АДРЕСА НА ПЛАНИНИ

Епископу Филарету је после суспензије почетком марта ове године одређено ново место боравка - Манастир Светих врачева на Воденој пољани на планини Златар. Реч је о усамљеној богомољи на готово 1.500 метара надморске висине.

Извор: Вечерње новости