Зашто се не подносе Русија и Америка?

Обама не зна много о руској историји и уопште не жели да се у њу удубљује. Она међутим може да објасни нешто што се не може израчунати: руске амбиције и руске фрустрације, и недокучиву реакцију када су све те амбиције заустављене, каже професор Владислав Зубок.

Свијет 30.10.2015 | 07:25

Изгледи да да би садашњи сукоб између САД и Русије могли довести до новог, правог Хладног рата, се повећавају из дана у дан Владислав Зубок, професор Лондонске школе економије и политичких наука, и стипендиста Вилсон Центра, за руски либерални портал Руссиа Дирецт говори о томе где амерички председник Барак Обама и руски председник Владимир Путин греше у међусобним односима.

Поред тога, Зубок настоји да расветли погрешне међусобне представе између Русије и Сједињених Америчких Држава, и упозорава Русију да не пробуди оно што он назива "демонима" америчке демократије.

Који су најважнији догађаји који су највише утицали на односе САД и Русије у 2015?

- Далеко најдраматичнији догађај у 2015. је појава руске војске у Сирији, која је померила жижу руско-америчких односа са Украјине на Блиски исток. То је било изненађење за САД. Али, то није требало да буде тако. Мислим да Сједињене Државе постају жртва сопственог схватања шта Русија може, а шта не може да уради. Дакле, њихова прва реакција је била: "Ох, они то могу!" Онда је следило: "Ох, како се усуђују да то учине!?" А онда су почели да деле савете из сопственог искуства у Ираку и Авганистану: "Немојте, Руси: наћи ћете се у живом блату бићете убијени."

Дакле, директан војни ангажман Русије у Сирији заокупио је пуну пажњу америчких стручњака: Упркос смеру према Кини, Блиски Исток остаје најважнији стратешки приоритет САД, много важнији од Украјине, иако им она остаје главна преокупација.

Како ће по вашој процени директна интервенција Русије у Сирији имати на односе Москва-Вашингтон?

- Јасно је да, на основу онога што је Путин недавно рекао на скупу ВАЛДАИ клуба, он стално врши притисак на САД ради поновног разматрања односа САД и Русије. На пример, он је покренуо питање пропуштених прилика за сарадњу на крају Хладног рата или после терористичког напада у септембру 2001.

Русија се и даље бори са последицама распада Совјетског Савеза и краја Хладног рата, а од самог почетка, руско руководство је очекивало да они играју улогу савезника или партнера Сједињених Америчких Држава. Али САД нису биле спремне да им дају ту улогу, ни Совјетском Савезу, ни Русији. Они не само да нису били спремни, већ нису ни желели.

Дакле, постепено се ширио јаз између жеља Русије и америчких намера. Тензије су расле и током бомбардовања СР Југославије 1999. због Косова. Када је Путин дошао на власт, покушао је првих година свог председавања да се врати идеји равноправног партнерства. Али је онда постепено постао разочаран и фрустриран. Ми се превише усресређујемо на личности, али у руско-америчким односима имамо веома важан структуран и контекстуалан проблем: неспособност Русије да постигне жељени статус партнера САД .

Дакле, руску кампању у Сирији треба тумачити као сигнал Западу да Русију треба посматрати као равноправног партнера САД, зар не?

- Да. Или да се она барем не посматра као подређена или регионална силе у опадању, као што је Русију описао Обама одмах након почетка кризе у Украјини избио. То је изнервирало Кремљ.

Обамин председнички мандат је при крају. Шта је, према вашем мишљењу он о Русији погрешно схватио, а шта исправно?

Многи Руси имају осећај да су, без обзира шта раде, Сједињене Државе незадовољне са јаком, а срећне са слабом Русијом. Ово схватање је веома јако и веома га је тешко променити из различитих разлога, јер је грађено деценијама, чак и више.

Дакле, Обама је требало да томе поклони више пажње. Али он избегава проблеме које не може да реши. Он се прагматично фокусира на врло тешка питања која може да реши, укључујући Кубу и слично. Али он сада једноставно не види како може да се односи према Русији, у ком правцу може да иде, без великог подривања своје политичке позиције, због републиканаца, који га криве јер је слаб против Путина.

Дакле, америчка политика комично тежи да персонализује билатералне односе: испада да је у току такмичење између мачо и “КГБ” Путина у односу на Обаму “ко зна каквог” .Обама је тога свестан, и у суштини је одлучио да пренесе проблем следећој администрацији.

Шта је са Путином: где он греши у односу према САД?

Могу само да нагађам. Гледајући шта Путин ради у последње време, иако не знам тачно, усудио бих се рећи можда постоји један основни проблем његовог разумевања САД: Он види Обаму као слабог и неодлучног, што може да буде заиста тачно уколико је његова спољна политика у питању - на крају крајева, то и републиканци кажу (смех).

Али би Путин требало да озбиљно узме у обзир два важна модела спољне политике у америчкој историји: вилсонијанизам (председник Вудро Вилсон се залагао за агресивну промоцију демократије, капитализма, и интервенционизма) и џексонијанизам (по председнику Ендрју Џексону). Џексонијански модел подстиче одбрану националних интереса у иностранству, и поштовање само оних противника који се боре по истим правилима као и САД.

По џексонијанској традицији Сједињене Државе своје противнике уништавају веома брутално. Ако с неким не могу да се носе према њиховим правилима, они га могу уништити. Ако тај неко води земљу, онда, кажу - хајде да уништимо земљу која је иза њега. И то је изузетно опасан тренд у америчком схватању света, јер ако неку земљу не могу да уреде према свом моделу демократије, онда са својом снагом могу направити много штете. Бојим се да је то оно што видимо данас.

Да сам ја Путин, не бих се превише играо са Сједињеним државама превише. Прави приступ Америци није буђење демона који постоје у америчкој демократији.

Шта бисте препоручили следећем америчком председнику: како се носити са Русијом?

Најважније за следеће руководство да много јасније стави до знања да шта год Америка ради није упепрено против руског народа.

Шта треба да очекујемо у односима САД и Русије у 2016?

Више изненађења из Москве. Дакле, у овој ситуацији, да користимо шаховски израз, Кремљ ће играти проактивно, тражећи начин да убрза игру, не да је успори, и да створи нове комбинације, које ће натерати Запад да се бави Русијом и укине санкције. И ја бих рекао да су догађаји у Сирији умањили јединство западних земаља по питању продужења санкција. Ако то није довољно, онда од Путина можемо очекивати нешто ново, за сада не знам шта. Он је до сада предузео неколико очигледних корака: обратио се Кини и ушао у игру на сиријском тлу.

Па, када би требало да очекујемо да ће се односи САД и Русије побољшати?

Боље питање је: Када су америчко-руски односи икада били добри, током последњих 25 година, или ако желите, у последњих 45 или 55 година? Можемо ли наћи такав тренутак? Ја мислим да не. Ако бих рекао да су односи Москва-Вашингтон били у одлични у раним 1990-им, када су Реган и Буш били пријатељи са Горбачовом, или када је Јељцин био у пријатељским односима са Билом Клинтоном, многи ће рећи да је то било тако јер је СССР био у колапсу, а Русија у рањивом положају, зависна од САД

То је био неравноправан однос. Не могу да вам дам пример доброг односа на основу равноправне сарадње. И то је забрињавајуће.

Извор: Руссиа Дирецт / Курир