Зоран Савић: Ех, та Звезда...!

Легенда српске кошарке у интервјуу за МОНДО признаје да му је играње за Звезду неостварена жеља.

Кошарка 29.10.2015 | 15:40
Зоран Савић: Ех, та Звезда...!

Легенда српске кошарка Зоран Савић тренутно се бави менаџерским пословима. Живи на реалцији Барселона- Дубаи.

"Живим између Барселоне и Дубаија. По шест месеци живим у једном и другом граду, али ми је база Барселона”, рекао је Савић на почетку разговора за МОНДО.

Савић углавном ради с млађим играчима. Тренутно је у фокусу Дино Радончић из Реал Мадрида, који са само 16. година игра за први тим.

"Дино је момак који напредује. Био је у Барселони годину дана, али је прешао у Реал. Самим тим да се налази у постави Реала, а 1999. је годиште, је феноменалан успех за њега”, каже Савић о Радончићу, који је прво тренирао фудбал и, занимљиво, у млађим категоријама екипе из Зрењанина дао је гол Барселони из слободног ударца. Касније се одлучио за кошарку.

У екипи Реала је још један перспективни младић, Лука Дончић, такође рођен 1999. године.

"Обојица су НБА потенцијали. Друга ствар је што су и по понашању топ квалитет. Реал је можда једини тим у Европи, који има два играча тог годишта у првом тиму. Обојица имају карактер. Родитељи су им били спортисти. И имају добре предиспозиције да напредују", каже Савић.

Зоран Савић играо је на позицији центра, а у клупској каријери два пута је био шампион Европе са Југопластиком 1991, када је у финалу против Барселоне постигао 27 поена и Киндером 1998. године, када је проглашен и за најбољег играча завршног турнира.

Осим Југопласике и Киндера, овај рођени Зеничанин наступао је и за Челик, Чапљину, Реал, Барселону, Паок, Ефес Пилсен и Скипер.

Играо је са топ европским играчимна, али посебно издваја двојицу.

"Најталентованији играч са којим сам играо је Тони Кукоч, а ту је и Дивац, који је био јако талентован за позицију петице, био је фантастичан саиграч из разлога што се увек подређивао колективу. Кукоч је био играч, који је увек играо врхунски најважније утакмице у сезони. Њега немој да трошиш за мале утакмице. Увек је у великим утакмицама давао плус , који је требао екипи и зато јесте био врхунски играч", сматра Савић.

По окончању играчке каријере био и директор Барселоне и Скипера. Једини странац на тој позицији.

"Јесте био сам и у Италији и Шпанији једини странац директор. У Барселони сам био три године. Сјајно искуство. Није лако радити у клубу као што је Барселона. Читав фокус је на фудбалу, уосталом и зову се Фудбалски клуб Барселона. Имају и остале секције, као и аматерске, тако да те аматерске секције односе доста новца фудбалу, тако да се увек жале на то", каже Савић, који сматра да је од свих клубова у кољима је био Барселона можда најорганизованија.

"Сигурно јер зато што имају највише новца. Боље да ти дугују банке него Реал или Барселона. Што се тиче те стране организације путовања или осталог је врхунско. Сигурно има неку драж кад направиш успех са кошаркашким клубом. Другачије је него на пример у Италији, где се дуго слави. У Барселони се слави два дана, трећи се већ заборави", говори Савић, који сматра да је и тадашња Југопастика била врхунски организован клуб.

"Са Сплитом су биле незборавне двије године. Освојио сам шест трофеја у те две године са клубом и два са репрезентацијом. То су биле незаборавне године. Кад мало вратиш филм у то вријеме је Југопластика била, поредећи са садашањим клубовима, фантастична. На путовања смо ишли чартером, сви смо имали иста одела. Причамо о периоду од 1989. до 1991. године. Стварно је организација била на врхунском нивоу", каже Савић, који је са репрезентацијом је освојио светско злато ( 1990 Аргентина) , три европска ( 1991, 1995, 1997. и сребро са Олимпијских игара у Атланти 1996. године.

Финале је СР Југославија изгубила од САД-а. Савић због повреде није играо и често се када се причао том финалу, чује реченица "Ех да је Савић играо...".

"Ма не би се ту пуно шта променило. И мени је било жао. За мене је било најбитније полуфинале против Литваније, које смо добили. Финале је било више ревијална утакмица него такмичарска. Било је илузорно очекивати да добијемо Американце у финалу на њиховом терену", искрено каже Савић, који се посебно истицао у чувању Арвидаса Сабониса.

"Ја сам играо против њега и овде у Шпанији. Он је био врхунски играч. Он је био изузетно интелигентан играч. Уствари био је плејмекер у телу центра са висином од 220 центиметара. Са савршеним прегледом игре, који је важне утакмице играо добро. Њему сигурно са том висином није било лако играти протв играча као што сам ја био са ниским тежиштем. Он је увек био врхунски играч".

Иако је у каријери освојио готово све на клупском и репрезентативном плану, ипак има неостварену жељу.

"Ја сам увијек навијао за Звезду. Пре сам из Зенице увек ишао, готово сваких 15 дана да пратим фудбалере Звезде. На кошарку нисам често ишао, али на фудбал јесам од малих ногу. Тако да ми је наступ у Звезди сигурно једна од неостварених жеља у каријери”, завршио је Зоран Савић причу за МОНДО.

Коментари / 0

Оставите коментар