Мигранти: Зашто је Њемачка крајњи циљ?

Избјеглице су у свом кретању усмјерене на тек неколико земаља Уније, прије свега на Њемачку. Стручњаци наводе да избјеглице Њемачку гледају као земљу социјалне сигурности гдје лако могу да се интегришу у друштво.

Свијет 28.10.2015 | 09:04

Хладно море, па бар пет граница на путу до најжељеније земље. Са Блиског истока чини се сви журе ка Њемачкој.

Прошле године скоро сваки четврти мигрант који је пролазио кроз Србију желио је у Њемачку, сваки седми у Шведску, а сваки десети у Аустрију. Стару статистику потисли су нови подаци са терена. Посљедњих дана хуманитарне организације кажу да чак 80-90 одсто избјеглица нема дилему, циљ је Њемачка.

“У њиховим главама постоји представа да је то земља социјалне сигурности. Имају одличне програме интеграције, подразумијевају да процес упознавања обичаја средине где ће живети почиње још током поступка азила”, објашњава Никола Ковачевић из Београдског центра за људска права.

Мотиви су осим рођачких веза и социјална давања, која уз кров над главом подразумијевају и 143 евра по члану породице. Али мотивише и брзи приступ тржишту рада.

Послије Њемачке избјеглице радо бирају и скандинавске државе благостања, али и Холандију. Помоћ је великодушна.

“Добијају 10.000 евра помоћи да науче холандски језик, да савладају обичаје и то су бесповратна средства”, истиче Ковачевић.

Бесповратна средства Мађарска је уложила у изградњу зида, који можда најбоље осликава став Вишеградске четворке, јасан и у изјавама пољских, чешких и словачких лидера да избеглице нису добродошле.

Аустрија, на дистанци, превози их до немачке границе. Велика Британија на великој удаљености и са јасном поруком: примићемо 20.000 људи у наредних пет година.

У истом периоду Берлин би могао да прихвати до два милиона људи. Иако лидер у решавању кризе, не може сам да поднесе терет.

“То Немачка ради, да инсистира на солидарности и да терет подели међу земљама чланицама ЕУ, онда свака земља преузима појединачну одговорност за своја поступања и то је онда питање да ли имамо ЕУ”, каже Владимир Петронијевић из Групе 484.

Питање које мучи и Брисел, теже пада Берлину. У јеку избјегличке кризе пола милиона људи за девет мјесеци је више него што Њемачка може да поднесе. Први корак у промени политике азила погодиће азиланте са Балкана. Вратиће их кући по убрзаној процедури. Судбина осталих се разматра, једини за које се не планира брз повратак су Сиријци.

(РТС)