Анализа: Суморна јесен у Хумској 1!

Од јануара до данас Партизан је прешао пут од водеће екипе шампионата преко освојене титуле, квалификација за Лигу шампиона и великих амбиција, до екипе која на локалној сцени делује слабо, незаинтересовано и неспремно.

Фудбал 29.10.2015 | 23:40

Постоји и други аспект приче, финансијско стање, наравно.

Долазећи у клуб из Хумске данашњи руководиоци Партизана најавили су стварање још јачег клуба и као први циљ најавили излазак из финансијских проблема. Прича о „дуплим крунама“, „континуитету успеха“ се подразумева, без обзира ко и када долазио у Хумску.

Члан УО Партизана Иван Маричић саопштио је почетком године да је „минус“ на крају претходне године био нешто мање од 15 милиона евра (14.870.300) али и објаснио да Партизан "има покриће у играчком кадру и имовини па дефинитиван извештај ревизора о минусу и није толико страшан како се представља“.

Најгрубља рачуница каже да је Партизан од почетка 2015. године приходовао, уз могућност да сав новац не стиже одмах али се свакако књижи као приход, више од 2/3 поменуте своте. Трансфер једног играча, Петра Шкулетића био је „тежак“, према речима људи из Хумске око три милиона евра, награде које је екипа зарадила у квалификацијама за европске купове су, укључујући и освојене бодове у Лиги Европе, више од пет и по милиона евра, зарада од трансфера Александра Митровића из Андерлехта у Њукасл око два и по милиона. Те три ставке дају око 11 милиона.

И поред слабије продаје улазница за утакмице Лиге Европе, пун стадион у плеј офу за Лигу шампиона, комплети и појединачне карте за дуеле са АЗ Алкмаром и Атлетиком, годишње карте и нешто продатих улазница за мечеве домаће лиге морали би да значе приход од око пола милиона евра, „ситан новац“ је зарађен и продајом неких играча.

Којић, Лукач, па и компензација која Партизану припада од одласка Пантића, неки новац који је Фенербахче морао да плати за „позајмицу“ Марковића, свакако минус клуба чине бар мало мањим.

Спонзорство Телекома, највеће које Партизан има, је нешто више од милиона годишње.

Наравно да би било немогуће сав новац и добити одмах и искористити само за санацију дугова, трошкови клуба су, према различитим проценама, између 70 и 90 хиљада месечно али је у односу на претходне године екипа „јефтинија“, тројица играча који су имали нешто веће уговоре (Лазовић, Дринчић, Бранко Илић) отишли су из Хумске у последњих десет месеци, па би резултат којим би управа Партизана могла да се похвали на следећем „финансијском пресеку“ морао да буде значајан.

„У овом тренутку наша пажња усмерена је решавање горућих ствари везаних за финансијску консолидацију клуба и његово постављање на здраве ноге. Чим пре то урадимо бићемо у прилици да размишљамо о активностима на плану маркетинга, а решавањем затечене ситуације ћемо сигурно бити интересантнији будућим спонзорима. Мој финансијски план подразумева улазак 8.000.000 евра до краја 2015. године. Обећавам инвестиције од 6.000.000 евра до 31. марта, а до фебруара ћемо изаћи из блокаде у којој смо тренутно. Посебну пажњу ћемо обратити на измирење обавеза како бисмо могли да играмо европска такмичења", рекао је председник Зоран Поповић непосредно након именовања.

Други део приче односи се на терен и „производни погон“. Од краја 2014. године до јесени 2015. Партизан је имао три тренера, Марко Николић је дочекао нову управу, Зоран Милинковић радио од пролећа до јесени, сада је на клупи Љубинко Друловић.

Без потребе да се њихово тренерско умеће пореди, резултат је једна освојена и једна, чини се раније него икада, практично изгубљена титула и игре у Европи боље од просечног Партизановог учинка у претходној деценији. Сваки навијач ће рећи да је могло и морало боље, пуно ствари говори у прилог томе да је такав учинак „мера“.

Анализу спортског дела приче у Хумској немогуће је правити јер се, већ скоро годину дана, тим аспектом баве људи који нису компетентни.

Ивица Илиев би требало да буде промовисан у спортског директора клуба који човека на тој позицији нема од зиме када је Драган Ћирић кратко боравио у клубу на тој функцији. Потпредседник задужен за спортска питања, како је дефинисано, Љубиша Тумбаковић је потпуна непознаница, нити је јасно шта је радио у клубу нити се може тврдити колико дуго је заиста и био на свом задатку.

„Да имам проблем у Управи у овом моменту – имам. Али то је сукоб мишљења. Свој став износим да бих евентуално отворио очи људима који можда мало мање познају проблематику. Став струке је био да „костур“ тима мора да остане како бисмо остварили циљ, а циљ је да будемо шампиони. Ако већ одговарам за струку, па не могу онда да кажем да Шкулетић може да иде?! Не могу да разумем да је нормално да Петар оде, то је стручни став. Ако се добро сећам, генерални став клуба је био јединствен – Шкулетић не може да иде. Али тада се слушала струка. Међутим, када је 4.000.000 онда може. Па ко смо ми? Можемо ли да мењамо ставове? Ја не могу. Ако је то политика клуба и клуб тако хоће – изволите и то радите. Не љутим се, идемо даље", рекао је Тумбаковић док је био део управе прошле сезоне.

Онда је и прелазни рок, за који би се могло рећи да је дефинисао тренутну снагу екипе, одрађен сасвим очекивано.

Уместо Лукача, који је и раније отписан, није довођен голман, Живко Живковић је (п)остао једини избор.

Вулићевић се вратио после тешке повреде, штоперски пар никада није склопљен али је тешко тврдити да је Фабрисио баш оно право решење које је било потребно екипи која од Крстајића и Савића нема сјајан пар штопера. Леви бек је посебна прича, отишао је Волков, Немања Петровић лако и брзо потрошен, а на издисају прелазног рока стигли су Лековић и Субић. Богосавац је, после припрема и прилике, отпао. Раније је отпао и Ашковски. Велики промет, споран резултат.

Партизан већ дуго игра са два дефанзивна везна играча, формације се мењају, неки се померају у страну или мало ближе голу или даље од њега али су двојица увек на терену. Први дефанзивни везни из претходне сезоне, Дринчић, је отишао, Саши Марковићу је истекао уговор, Брашанац је одличним играма 'сакрио' део проблема али ни Јевтовић, ни принудна решења на тој позицији, Петровић или Лукић, нису дали екипи потребну чврстину.

Офанзивни део средине терена освежен је, мање или више без плана, Аленом Стевановићем и то је, уз Абубакара, можда и најбољи посао клуба током лета, Николи Нинковићу је намењена важнија улога, не може се рећи да ју је искористио, капитен Саша Илић је играо мало, Стефан Бабовић деконцентрисан и у сталном проблему са делом навијача није одиграо онако како се очекивало, Грбић и Трујић су имали мало прилика, Андрија Живковић је, углавном био добар.

Прва нападачка звезда, бар по имену, Валериј Божинов, показао је недовољно, Абубакар Умару имао блиставих тренутака а Иван Шапоњић се констатно налази негде између тима и клупе па се можда више није могло ни очекивати.

О групи играча који не играју нема смисла причати.

"За зиму се спрема нови буџет, али није искључено да доведемо играча од милион или милион и по евра уколико мислимо да ће нам донети превагу", изјавио је у међувремену генерални директор Милош Вазура.

Додатни проблем било каквој анализи праве резултати у Европи. Четири победе у Хумској, две на страни... Парадокс је потпун ако се зна да Партизан никада није освојио толико много бодова у Европи до краја октобра и деценијама није имао оволико мало бодова у првенству.

На питање како је могуће да играчи који побеђују у Немачкој или Стеауу, АЗ Алкмар или БАТЕ Борисов не могу да се носе са локалном конкуренцијом нико нема прави одговор.

Немају га ни у Хумској. Управа клуба покушава, све отвореније и очигледније, да сву кривицу свали на играче, што је потпуно бесмислено. Играчи ћуте или улазе у конфликт са навијачима који нису задовољни на начин апсолутно непримерен клубу за који играју, навијачи, подељенији него у време познатих подела, функционишу у складу са овдашњим, погрешним, обичајима.

„Играчи су апсолутни кривци. Управа је урадила све што је у њеној моћи. Дала је играчима редовне плате, променила тренера да их раздрма и довела сјајног стручњака Љубинка Друловића. Подабциле су све линије тима, неке више неке мање. Гледамо сам како да изгурамо овај први део сезоне и да презимимо у Европи“, рекао је потпредседник Милорад Вучелић.

О томе због чега су трибине полупразне или празне нема смисла ни говорити. Не рачунајући учинак играча и велики број трофеја у последњој деценији већ годинама нико у Хумској не схвата да само победа над Јавором или Борцем, па чак ни Стеауом или АЗ Алкмаром није довољна за редовне доласке у Хумску.

Успешни клубови имају много озбиљнији маркетинг и механизме који „довлаче“ људе на утакмице.

"Навијачи су неизоставни део сваког спортског колектива, због њих се све и дешава на фудбалском терену, паркету, базену или било којем другом спортском игралишту. Навијачи Партизана су специфични, они осећају оно што други не могу, због тога их је тешко заварати лажним обећањима и разним другим триковима. Сигуран сам да ако успемо да вратимо породичну атмосферу, по којој је Партизан увек био препознатљив, унутар клуба да ће навијачи то препознати и да ће посета бити далеко већа него раније", рекао је Поповић у децембру.

Све у свему, стање у Партизану је суморно. Резултат у Европи, ако „рањени“ тим успе да оствари још коју победу, могао би да учини сезону 2015/2016 успешном. Финансијски извештај на крају ове године могао би да покаже да људи у Хумској знају шта раде.

Могло би и можда ће.

Оно што је сигурно, Партизан је од водеће екипе на табели Суперлиге удаљен 16 бодова, просечна посета од 4.300 људи на првенственим утакмицама је, математички, 13,4% капацитета стадиона у Хумској, а атмосферу би требало осетити.