Увозно једемо, домаће бацамо

Гламочки кромпир, јабуке из Поткозарја и паприке из Семберије су само мали дио квалитетних домаћих плодова који пропадају док увоз воћа и поврћа из године у годину неконтролисано расте.

Република Српска 27.10.2015 | 13:20

Плодно тло Српске идеално је поднебље за узгој многих врста воћа и поврћа, али и поред тога, између осталог, увозимо кромпир, купус, лук, шљиве, јагоде и јабуке. На увоз воћа и поврћа се сваке године спискају милиони марака који би домаћој посрнулој производњи значили много. С друге стране произвођачи у Републици Српској су често приморани да униште род јер купаца нема ни за лијека.

Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да је у првих девет мјесеци увезено поврће вриједно 60,1 милион КМ што је за 1,95 милиона више у односу на исти период лани. Ништа боља ситуација није ни у воћарству јер је вриједност увоза са 95,20 милиона марака у првих девет мјесеци 2014. године нарасла на 113,58 милиона КМ у истом периоду ове године.

Мали производни подстицаји, отворено тржиште на које стиже роба сумњивог квалитета, те погрешан однос потрошача којима су углавном слађи увозни него домаћи плодови бацили су воћаре и повртларе на кољена.

Предсједник Удружења узгајивача поврћа Републике Српске Бранко Мастало каже да је ће се овај тренд наставити и очекује да ће наредне године увоз поврћа бити још већи.

- Производња поврћа у Српској из године у годину опада, смањује се и број произвођача и количине плодова са наших њива, а вјерујем да ће у наредним годинама бити у драматичнијем паду уколико се однос надлежних институција према повртларима не промијени - каже Мастало.

Према његовим ријечима проблем представљају и мали подстицаји, па се домаћи произвођачи не могу ухватити у коштац са обилато субвенционисаним повртларима из сусједних и европских земаља.

- Велики проблем је и недовољно развијена пластеничка производња која ван сезоне ни приближно не подмирује потребе домаћег тржишта. Због тога ни не чуди што цијена тиквице, која може успијевати у нашим пластеницима, достигне шест или седам марака у зимском периоду - каже Мастало.

Поткозарски крај познат је по узгоју квалитетних шљива које би могле подмиривати потребе домаћег тржишта, а произвођач Драгиша Јефтенић из села Самарџије код Градишке каже да би из шљивика у Српској дио рода могао и у извоз.

- Тржиште је засићено шљивом из увоза и више од 30 одсто произвођача има проблем са пласманом производа - каже Јефтенић.

Свједочи да су прије неколико година произвођачи били у бољем положају јер се род продавао "са гране" док данас велике количине воћа завршавају на депонијама.

- Јефтиније воће из увоза наше воћаре доводи до просјачког штапа и држава би коначно требало да учини нешто како би заштитила домаћу производњу што је немогуће са тренутним подстицајима од 100 КМ по хектару шљивика - закључује Јефтенић.

(Глас Српске)