Кичма памти терет тешких ђачких торби

Основци у Републици Српској ове године у школу су пошли са књигама штампаним на лакшем, такозваном волуминозном папиру, који је требао да њихове торбе учини лакшим. Упркос томе, торбе малих ђака И даље су (пре)тешке.

Република Српска 27.10.2015 | 13:09

Тешке ђачке торбе, које годинама муче основце у Републици Српској, требале би бити лакше, јер се већ више од годину дана проводе мјере и активности у циљу смањења тежине школских ранаца. Од ове године уџбеници су штапани на волуминозном папиру који је књиге олакшао за око 15 одсто.

“Ове године у издању Завода за уџбенике и наставна средства први пут су штампани уџбеници на волуминозном папиру који је лакши од досадашњег. Умјесто досадашњег 80-грамског папира користимо нови 70- грамски, а умјесто досадашњих корица од 280 грама - хромо картон, данас је у употреби 250-грамски кунстдрук”, рекао је Дејан Крлета, портпарол Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске и додао да је то врло значајан допринос очувању здравља и смањењу деформитета кичме код ученика.

Вођени овим, извагали смо торбу седмогодишње Лане, ученице другог разреда О.Ш Иван Горан Ковачић, а торба је тај дан тежила 3.5 килограма. По распореду часова за понедјељак Лана је имала само четири часа и то математику, српски, природу и друштво и физичко (опрема за физичко није била у торби). То доводи до рачунице да за сваки предмет књиге и свеске теже око један килограм.

Њена мајка Дијана, нам је у разговору рекла како торба њене кћерке није баш сваки дан толико тешка, али сматра да ипак имају превише књига које сваки дан носе у школу.

“Само из српског језика имају три уџбеника (Учимо да пишемо, Читанка, Буквар), словарицу и свеску, а тако слично и за друге предмете, а поред тога им нуде и “необавезне” часописе из којих се даје обавезна задаћа”, каже она и додаје да с обзиром да је обавезна водити дијете у школу најчешће она носи торбу.

Лоше навике у држању, претешке школске торбе, неадекватне школске клупе и столице, као и недовољна физичка активност, према мишљењу великог броја физијатара највећи су узроци деформитета кичме код дјеце.

Доктори кажу да свако оптерећење од 15 или 20 одсто тежине дјетета, чешће изазива субјективне тегобе код дјеце у виду болова у врату и леђима.

Сходно томе, Републички педагошки завод РС формирао је радну групу, која је предложила мјере које би требале олакшати одлазак ђака на наставу још 2014. године, али резултати тих мјера нису изгледа баш видљиви.

Директор овог Завода за МОНДО каже како се овај пројекат спроводи већ дуже вријеме и да имају још посла како би се извршиле све активности и мјере које су потребне како би се основцима олакшао одлазак у школу.

„Акцију је покренуо Републички педагошки завод још у фебруару 2014. године, гдје смо свим основним школама доставили низ мјера и активности које би довеле до смањења тежине ђачке торбе, а те мјере се одсносе и на родитеље и на наставнике и на школе, на Републички педагошки завод и на Завод за уџбенике и наставна средства“, рекао је Предраг Дамјановић, директор педагошког завода.

Оно што је од тих мјера и активности учињено су књиге одштампане на лакшем папиру и понека школа која је уз помоћ родитеља направила ормариће у којима ђаци остављају уџбенике који им не требају кући.

“У августу смо од директора основних школа добили повратну информацију да доста школа те мјере примјењује, у смислу да се вишак прибора и књига које су непотребне код куће остављају у школама гдје има простора. Велики број школа, поготово приградских, раде само у једној смјени па ученици могу оставити књиге које им не требају за домаћу задаћу у учионици, али је проблем са градским школама у којима се настава одвија у двије смјене“, казао је Дамјановић.

Педагошки завод је предложио и да школе преко савјета родитеља пробају наћи могућност да се направе ормарићи гдје би дјеца остављала књиге и вишак прибора.

„Већ имамо информацију да су неке од школа у РС направиле ормариће,а ми смо свакако опет прије 15 дана обавијестили школе да се распореди часова морају урадити са педагошким стандардима и да се у распоредима мора водити рачуна о томе које предмете ученици имају тај дан“, додао је директор Републичког педагошког завода.

Пројекат мјера и активности којима би се смањила тежина ђачке торбе, како кажу у педагошком заводу, још није завршен и трајаће још коју годину док се у свим школама не уради оно што је могуће. Колико ће то помоћи малим ђацима показаће наредне генерације школараца.

СЗО
Према подацима Свјетске здравствене организације, оптерећење ђачке торбе не би требало да износи више од 10 одсто тјелесне масе ђака, а обзиром да Лана има око 23 килограма то би значило да њена торба не би смјела бити тежа од 2,3 килограма.

(Мондо.ба)