Анализа НБА - Запад: Пет кандидата за прстен!

Западна конференција НБА лиге већ дуго је квалитетом супериорна у односу на Источну. Но, први пут после много година чак је пет тимова у једној конференцији који са правом могу да се надају уласку у финале.

Кошарка 27.10.2015 | 23:40
Анализа НБА - Запад: Пет кандидата за прстен!

Сан Антонио се изузетно појачао провереним играчима, Голден Стејт је искуснији годину дана и сада знају како се освајају титуле, Хјустон је обогатио тим још једном НБА звездом, Клиперси су појачали клупу, а Оклахома је напокон здрава.

Очекује нас још једна квалитетна регуларна сезона на Западу, а пратиће је и бројне занимљиве плеј-оф битке.

Далас Меверикс

Значајни доласци: Дерон Вилијамс, Весли Метјуз, Заза Пачулија, Џереми Еванс, Џавејл Мекги, Салах Межри
Значајни одласци: Монта Елис, Тајсон Чендлер, Ражон Рондо, Амаре Стадемајер, Ал-Фарук Амину, Ричард Џеферсон

У једној реченици: После оволетошњег фијаска са Диандреом Џорданом, Кјубан је покушао да закрпи рупе на ростеру, али стиче се утисак да у томе није успео, макар не у довољној мери да Даласу обезбеди плеј-оф.

Поред Сан Антонија, Мевериски су НБА франшиза која је у последњих двадесетак сезона била најконстантнија. Наравно, колико везе име успешност Сан Антонија са Тимом Данканом и Грегом Поповићем, тако и дугогодишњи висок ниво на којем су Меверикси има везе са нестварним талентом Дирка Новицког и способним вођством на највишем нивоу – Марком Кјубаном као власником. Ипак, од 2011. и освојене титуле, чини се да Меверикси вуку лоше потезе. Са изузетком Дирка, тим који је освојио титулу распуштен је у нади да ће се довести појачања кроз међусезонску “пијацу“. Али на њихову жалост, лета су пролазила, а Далас није успео да приволи ниједну суперзвезду да се придружи Новицком у новом походу на титулу. Редом су им пропадали трансфери Двајта Хауарда, тада још здравог Дерона Вилијамса и осталих.

Прошле сезоне тим је ипак изгледао конкурентно и током прве половине сезоне фигурирао је као потенцијални претендент на титулу. Напад је био историјски ефикасан, а Далас је млео противнике темпом и мноштвом расположивих оружја у нападу. Менаџмент је покушао да тим подигне на ниво изнад довођењем Ражона Ронда, али им се тај потез обио о главу. Рондо није био компатибилан са остатком Даласовог напада, а имао је и многе несугласице са тренером Карлајлом. На то су се и надовезале повреде пред плеј-оф, тако да је Далас прилично лако испао од Хјустона.

Још једна шанса за опроштајну титулу све старијег Дирка Новицког у Даласу је пропала, а Кјубан и његови сарадници окренули су се грађењу тима за нову сезону. Највећи улов током лета био је центар Клиперса Диандре Џордан. Као најбољи скакач лиге и једна од најзначајнијих одбрамбених сила у данашњој НБА кошарци, Џордан је требало да буде савршени партнер Новицком и да надомести све (првенствено одбрамбене) недостатке легендарног Немца. У невероватном обрту, Диандре је свега два дана пре званичног ступања уговора на снагу променио мишљење и решио да остане у Клиперсима.

Далас је сломљен покушао да се закрпи изнуђеним решењима, али она само то и јесу – план Б. Најзначајније појачање током лета јесте бивши бек Портланда Весли Метјуз, најпотцењенији играч лиге на својој позицији, али проблем са њим јесте што се враћа после тешке повреде (покидао је Ахилову тетиву) и нико не зна да ли ће моћи да се врати на ниво на којем је био пре повреде. Дерон Вилијамс више није суперзвезда, али је и даље солидан плејмејкер, мада је и са њим проблем здравље – веома често је одсутан због повреда. Остали играчи можда би били од помоћи Даласу у борби за титулу да је ово 2010. година и да је Дирк још у пуној снази, али он је од почетка прошле сезоне у наглом регресу и више једноставно није онако надмоћан у НБА оквирима и не може сâм да носи елитни НБА напад.

Одбрана ће бити једна од најгорих у лиги, разлог више за такво мишљење јесте што ће њоме командовати Џавејл Мекги, центар веома упитне кошаркашке интелигенције. Дирк полако почиње да представља велику опасност за свој тим и у фази скока и у фази одбране; прошле године му је Тајсон Чендлер чувао леђа колико је то било могуће, али ове године за тај посао тренер Рик Карлајл неће имати никога. Карлајл додуше може да направи ефикасан НБА напад и од много горег играчког материјала служећи се непревазиђеним решењем – пик-ен-попом за Дирка, али то неће бити довољно за плеј-оф. На крају је Диркова жртва (узимање мањег уговора како би тим могао да доведе друга звучна појачања) остала узалудна, и Новицки ће нажалост последње године своје каријере провести у друштву НБА медиокритета, уколико се нешто драматично не промени.

Денвер Нагетс

Значајни доласци: Мајк Мелоун (тренер), Емануел Мудијеј (руки), Никола Јокић (руки), Мајк Милер
Значајни одласци: Тај Лосон

У једној реченици: После две године без јасног плана са Брајаном Шоом, тим из Колорада улази у нову сезону са мотивом да разигра младе играче и почне грађење тима за будућност.

Денвер коначно зна шта ради. По одласку Џорџа Карла и Масаија Уђирија, смер у којем се кретала франшиза био је неодређен. Нити су имали конкурентан тим за плеј-оф, нити су време уложили у развој младих играча. Резултат тога су само две изгубљене године под тренером Брајаном Шоом, који је покушавао да уведе свој систем у ситуацији у којој је то било апсолутно бесмислено.

Шо је отпуштен, а на његово место дошао је Мајк Мелоун, тренер који је прошле сезоне веома добро почео са Сакраменто Кингсима, али је отпуштен из нејасних разлога. Мелоун је млад тренер којем је у руке поверен млад тим – цео пројекат је на самом почетку и руководство клуба ће на Мелоуна рачунати у наредном периоду. То је добро јер ствара здраву атмосферу у клубу и лишава тренера притиска, а континуитет је најбољи савезник квалитета, што смо видели на бројним примерима у историји НБА кошарке (Поповић и Фил Џексон су најочигледнији).

Који су ти млади играчи којима Мелоун располаже? Два основа, на две најбитније позиције, плејмејкер и центар, имају. Први је Емануел Мудијеј, талентовани плејмејкер који је решио да обавезну годину после средње школе не проведе на неком од престижних НЦАА колеџа, већ да професионално игра у Кини. Физички је већ сазрео за НБА кошарку и одличан је атлета, а уз то је и изванредан додавач, док му је једина мана шут за три поена. По свим тим карактеристикама неодољиво подсећа на Џона Вола, вођу Вашингтон Визардса. Други млади ас тима из Колорада јесте Босанац Јусуф Нуркић – јаки и при том веома покретљиви центар. У Нуркићу Нагетси потенцијално имају играча за дуги низ година, центра кој може да прави разлику и у одбрани и у нападу. Оно што посебно одушевљава јесте осећај за зицере око коша, које убацује у великим процентима (у том сегменту доста подсећа на Пековића), као и велика снага помоћу које већ сада може да се носи са најјачим играчима у лиги.

Поред њих, ту се налази још много интересантних играча, како других младих талената, тако и искусних НБА ветерана који ће врло вероватно променити средину током сезоне. Главне мете за трејд јесу Данило Галинари, који се вратио у форму од пре бројних операција колена (на Евробаскету смо могли да видимо колико спремно делује) и Вилсон Чендлер, сјајни одбрамбени играч који би био злата вредан многим тимовима који претендују на титулу (делује да би се идеално уклопио са Клиперсима, нпр).

Од млађих нама су најинтересантнији српски таленат Никола Јокић и Жофре Ловерњ, први странац који је био капитен Партизана у историји. Јокић је вредно радио током лета и скинуо много килограма (неки извештају кажу чак 12), а у НБА ће углавном играти на позицији пет. Из онога што смо могли да видимо у предсезони, Јокића очекује велика минутажа, али и незанемраљив учинак. У одбрани је још мало неуигран и види се да му треба још снаге да се носи са НБА центрима, али је у нападу његов таленат неспоран. Мекана рука са полудистанце и иза линије за три поена, фантастичан осећај за шутеве око коша, чак и додавања са високог поста јесу његови квалитети. Ловерњ ће, са друге стране, свакако имати већу минутажу, веома је захвалан на позицији четири. Да је веома добар скакач знали смо још из Европе, али његов шут за три поена изгледа доста боље, тако да ће са њим Нагетси имати и стреч-варијанту на паркету.

Од Денвера не треба очекивати много у погледу пласмана следеће сезоне. Навијачи и руководство ће бити задовољни уколико Мелоун стави Мудијеја, Нуркића и остале у прави контекст, добро ради са њима и испроба њихове домете.

Голден Стејт Вориорс

Значајни доласци: Џејсон Томпсон
Значајни одласци: Дејвид Ли, Џастин Холидеј

У једној реченици: После једне од најбољих регуларних сезона у историји лиге и доминантно освојеног плеј-офа, Ратници се враћају неослабљени и годину дана искуснији, али знамо колико је тешко везати две титуле.

Многи не схватају колико је импресивна била претходна сезона Вориорса – скор од 67 победа и 14 шести је у историји лиге. Голден Стејт је протутњао сезоном у којем су имали најбољу одбрану и други најбољи напад лиге (према Холинџеровој напредној статистици), имали су МВП-ја сезоне, у плеј-офу супериорно су победили све четири серије, потпуно заслужено су освојили титулу и ову сезону почињу као највећи фаворити... Али, имали су и среће.

Говорити о срећи када један тим овако убедљиво освоји титулу јесте депласирано, али тај аргумент поткрепљен је чињеницама. Током плеј-офа се Мемфису повредио други најбољи играч Мајкл Конли, Хјустон је играо без Монтиејунаса, Беверлија и са повређеним Хауардом, Кливленд је играо без Лава, Варежаа и Ирвинга, Сан Антонио је имао све играче на располагању тек крајем сезоне... Једино Голден Стејт ни у једном тренутку сезоне није имао нити једног повређеног играча-члана ротације. Та оспоравања Стеф Кари је иронично прокоментарисао: “Извињавам се што смо били здрави и што смо играли против оних момака који су изашли пре нас на терен. Истински жалим што се то догодило“.

Ипак, новинари и навијачи настављају да сумњају, па је ово савршена прилика за Стефа, Дрејмонда и остатак тима да јавности докаже супротно. Савршена прилика да Голден Стејт настави са млевењем противника елитном одбраном и брзим нападима. Када помислите на то како је Голден Стејт прошле сезоне разбијао противнике, прво што вам падне на ум јесу шутеви за три поена Карија, Томпсона и осталих, оно што је основа идентитета ових Вориорса. Али гранитна одбрана им је у већини утакмица била најбитнија и дала је добру основу за велики број погођених тројки

Ендру Богут је кошаркаш око кога се може саставити врхунска одбрана, али је крхког здравља, и Стив Кер је мудро решио да га током сезоне одмара колико је год то било могуће. Остала четворица играча на паркету играли су одбрану тако што су углавном преузимали све што су могли, а будући да су то све способни одбрамбени играчи, то је донело резултат. Бриљирао је Дрејмонд Грин, крилни центар који је својим залагањем у дефанзиви и на скоку доспео до другог места у гласању за одбрамбеног играча године. Дрејмонд је чувао сваку позицију од јединице до петице и уз маестралног Карија био је најважнији играч Голден Стејта у походу на титулу.

Нападом је дириговао Кари, који је отклонио сваку сумњу око тога ко је најбољи шутер у историји НБА лиге. А тек му је 27 година. Кари потпуно мења концепцију одбране сваког противника јер за њега досадашња тактичка правила не важе. Шут из дриблинга преко руке из пуног трка, који бисте сваком другом играчу пустили јер је неизгледан, Кари погађа у високим процентима. Када је на паркету са другим изврсним шутером Клејом Томпсоном, игра у транзицији најјаче им је оружје јер обојица гледају да у контри шутну отворену тројку. Пре само неколико година, тренери би оштро осуђивали тај начин завршавања контри, али са њима двојицом то је логично.

Овог лета нису много мењали. Велику плату Дејвида Лија послали су у Бостон, а за тај новац продужили су уговор са Дрејмондом Грином. У замену за Лија (који, истина, није много коришћен претходне сезоне) дошао је дугогодишњи крилни центар Сакрамента, Џејсон Томпсон – он ће бити бољи у дефанзиви, а лошији у нападу.

У следећој сезони ваља очекивати да понове добру игру у оба смера, јер ће се, логично, држати постулата који су их лане довели до трона. Проблем могу бити повреде (немогуће је да се током две године не повреди ниједан играч), али и прилагођавања осталих тимова на њихову игру. Мада, када Клеј и Стеф уђу у серију, тешко да постоји то прилагођавање које би их обуздало.

Хјустон Рокетс

Значајни доласци: Тај Лосон, Маркус Торнтон, Сем Декер (руки)
Значајни одласци: Џош Смит, Пабло Приђони, Костас Папаниколау, Џои Дорси

У једној реченици: Доласком Таја Лосона Хјустон са правом очекује борбу за титулу.

Дерил Мори је успео у остваривању сна сваког генералног менаџера у лиги – ни из чега је направио нешто. Одрекавши се занемарљивих ресурса у тим је довео три Ол-стар играча: Џејмса Хардена, Двајта Хауарда и Таја Лосона, и појачао их младим снагама попут Теренса Џоунса, Кеј-Џеја Мекденијелса и Донатаса Мотиејунаса.

Џејмс Харден је прошле сезоне показао да може да се такмичи на највишем нивоу, својим квалитетом може да носи тим до високе позиције у регуларној сезони и да се легитимно укључи у борбу за титулу. Голден Стејт је прошле сезоне заиста био прејак за сваког противника, али Рокетси ће бити квалитетнији и искуснији овога пута.

Харденова комбинација шута из дриблинга или наскока и могућности да оде на улаз била је неодбрањива прошле сезоне. Утисак је да Харден у сваком тренутку може да избори слободна бацања. Свакако није квалитетан одбрамбени играч, али то се од њега ни не очекује – човек носи напад свог тима више него иједан други кошаркаш у лиги. Иако је играо на позицији двојке, Харден је био примарни плејмејкер Хјустона у прошлој сезони. Брадоња је изузетан шутер, дриблер и генијалан додавач, а ово је врхунац његове каријере. Љубитељ НБА кошарке не би требало да пропусти прилику да га погледа.

Двајт Хауард је прошле сезоне имао великих проблема са повредама, у плеј-офу је играо видно повређен, појавила се чак и информација да је прошлосезонско финале Западне конференције играо са покиданим медијалним лигаментима колена и покиданим менискусом. Бројне повреде леђа, а сада и колена, успориле су Двајта који више није онако физички надмоћан као што је био пре пет година, али је без икакве сумње један од најбољих одбрамбених играча лиге тренутно.

Тај Лосон је свестран плејмејкер који може да разигра цео тим, а Хардену ће бити од велике помоћи на терену. Хјустон ће коначно имати двојицу креатора на спољним позицијама у петорци, то ће им дати прегршт нових опција у нападу, али и одморити Хардена у одређеним периодима игре јер је прошле сезоне играо практично сâм у нападу. Играчи задатка су поуздани и свесни својих улога – Тревор Ариза, Петрик Беверли и остали квалитетни су одбрамбени играчи на својим позицијама, а у нападу углавном чекају повратне лопте својих саиграча на линији за три поена.

Рокетси су тим који се највише посветио новим трендовима у лиги и тим који највише верује модерној статистичкој аналитици. Она говори да је шут са полудистанце најмање вредан шут у кошарци јер однос тежине и награде (само два поена) није ефикасан. Стога Рокетси комплетну игру заснивају на грађењу изгледних позиција за шут, а то су тројке (најчешће оне из угла) и шутеви испод самог коша. Харден је мајстор обезбеђивања таквих прилика за саиграче, а у блиској будућности ћемо имати прилику да видимо како ова теорија успева у пракси. За сада се показала више него успешном.

Лос Анђелес Клиперс

Значајни доласци: Пол Пирс, Ленс Стивенсон, Џош Смит, Вес Џонсон, Кол Олдрич, Лук Мба а Муте, Пабло Приђони
Значајни одласци: Мет Барнс, Спенсер Хоз, Глен Дејвис, Дантеј Џоунс, Хидо Туркоглу, Екпе Удо

У једној реченици: Горући проблем Клиперса из прошле сезоне делује саниран – клупа је значајно појачана, што значи да “онај други тим из Лос Анђелеса“ коначно може озбиљно да нападне титулу.

Године 1970. овај тим започео је такмичење у НБА лиги, још под именом Бафало Брејвс. Током година, тим је мењао градове, имена, имао омрзнутог власника расисту, хрпу талентованих играча, али никада нису пришли близу НБА титули. Клиперси су постали синоним за губитника у НБА лиги, али у последњих неколико година то почиње да се мења.

Клиперси су коначно добри, база талента коју предводе Крис Пол, Блејк Грифин, Диандре Џордан и Џеј-Џеј Редик коначно је у позицији да се бори за наслов. Претходне три године нису имали подршку саиграча и испадали су од ривала из Западне конференције почетком плеј-офа. Прошле сезоне клупа је опет била главни проблем, али су и поред изузетно скраћене ротације Клиперси успели да елиминишу актуелног шампиона.

Ове сезоне проблем изгледа решено, Клиперси имају на кога да рачунају када прва петорка оде да се одмара. Најзвучније име је свакако Пол Пирс, ходајућа легенда лиге, који у потрази за још једним прстеном долази у државу у којој је одрастао. Са њим на паркету у завршницама утакмица Клиперси коначно имају човека који има храбрости и знања да себи направи и погоди одлучујући шут. Џош Смит и Ленс Стивенсон крећу свој пут ка “покајању“ – после ужасних сезона, у умањеним улогама ће напасти титулу као предводници клупе Клиперса. Кол Олдрич је солидан резервни центар, Весли Џонсон је атлета који може добро да одигра одбрану, Приђони је персонификација кошаркашког искуства, а Џамала Крофорда Док Риверс напокон може да користи у одговарајућој улози и да му даје примерене минуте.

Крис Пол један је од најбољих шутера у лиги, а то је чињеница која се врло често заборавља. Он је и даље фантастичан креатор поена за саиграче, али и за себе, а када је у доброј форми, један је од петорице најбољих кошаркаша у НБА. Други примарни поентер у тиму јесет Блејк Грифин који је прешао пут од прецењеног (Ол-стар играч у руки сезони) до потцењеног играча (“он само зна да закуцава“). Блејк Грифин је сјајан додавач, способан шутер са полудистанце и убојит је у ниском посту, мада му некада потези делују мало чудно и некошаркашки. Напад Клиперса прошле године био је најбољи у лиги и нема разлога да такав резултат не понове.

У последњем тренутку успели су да задрже Диандреа Џордана, играча који им је кључан за одбрану и скок. Одбрана би требало такође да буде солидна, а уколико буду стартовали са Веслијем Џонсоном, то би значило да ће у првој петорци имати петорицу изнадпросечних одбрамбених играча.

Делује да ситуација никада неће бити боља него што је сада, стекли су се идеални услови да Клиперси крену по прстен.

Лос Анђелес Лејкерс

Значајни доласци: Ди’Енџело Расел (руки), Лу Вилијамс, Рој Хиберт, Марселињо Уертас, Мета Ворлд Пис, Лери Ненс Џуниор
Значајни одласци: Џордан Хил, Весли Џонсон, Ед Дејвис, Карлос Бузер, Џереми Лин, Вејн Елингтон, Рони Прајс

У једној реченици: Апсолутни хаос завладао је међу љубичасто-златнима: тренер је старомодан, састав неуравнотежен и недовољно квалитетан, а потенцијални високи пик вероватно иде Филаделфији.

Лејкерси увек имају звезду у тиму и увек се деси то да по одласку једног великана дође други и заузме његово место, па Лејкерси остану доминантни. На крају каријере Џерија Веста је стигао Чембрлен, потом је ускоро дошао Карим Абдул-Џабар, за њим убрзо и Меџик, потом Коби, па Шакил, па Пау... Сада нема никога, Коби је и даље ту, али Коби више није један од најбољих играча лиге, иако је тако плаћен. Коби је већ дуго ужасан одбрамбени играч, а претходних неколико година се око њега (кад је здрав) више не може саградити успешан НБА напад.

Од 2011. и неславног пораза од Диркових Меверикса, Коби игра само да би срушио рекорде. Лејкерси нису конкурентни и са тимом попут овог то неће бити још дуго. Деца легендарног Џерија Баса, дугогодишњег власника франшизе, преузела су вођство над клубом по очевој смрти. Џими и Џини Бас се не сналазе најбоље у овој улози. Јасно је да се будућност не може планирати под Кобијевим вођством, не са овим играчима, и то су они схватили. Можемо се надати да ово значи да ће много минута добити младе наде Лејкерса, талентовани плејмејкери Ди’Енџело Расел и Џордан Кларксон, као и напокон здрави софмор Џулиус Рендл.

Ипак, од Лејкерса се увек тражи да буду конкурентни, па су овог лета доведени ветерани попут Роја Хиберта и Луа Вилијамса, који, делује, служе само да би заузимали место млађима. Са оваквим тимом Лејкерси ће бити на дну табеле Западне конференције на крају сезоне, тако да не постоји разлог да се шанса не дâ младима и да се на тај начин уложи у будућност.

Тренер Бајрон Скот пред почетак претходне сезоне рекао је да његов тим неће шутирати тројке (?!), а и током прошле године нисмо могли да видимо његов печат на овом тиму. Игра се недисциплиновано, играчи се задовољавају тешким шутевима са полудистанце, одбрана је недефинисана (мада ће се Хибертовим доласком она неминовно побољшати)...

Лејкерси су у веома лошем тренутку као франшиза. Једино због чега би их требало гледати јесу млади играчи (понајвише спектакуларни плејмејкер Расел који има шансу да направи велику каријеру) и “лабудова песма“ Кобија Брајанта. Тешко је замислити да ће после ове сезоне жива легенда и даље играти, тако да ове године ваља навијати да остане здрав и да нам пружи још неку од његових карактеристично незаборавних партија.

 

Мемфис Гризлис

Значајни доласци: Брендан Рајт, Мет Барнс, Рајан Холинс
Значајни одласци: Коста Куфос, Ник Калатес, Џон Луер

У једној реченици: Кључни играчи Мемфиса годину дана су старији, али и даље могу да победе свакога, мада су квалитетом ипак иза неких претендената на титулу.

У родном граду Елвиса Прислија ствари се не мењају. Компактно језгро тима Дејвида Јергера које се састоји из Марка Гасола, Мајкла Конлија, Зека Рендолфа и Тонија Алена наставља да игра кошарку која стилом више подсећа на оно што смо могли да видимо пре 20 година. Овакве петорке, са два тешка центра, постале су реликвија у модерној НБА лиги где се као тренд усталила могућност да играч на позицији четири може да шутира тројке и тиме шири одбрану за улазе спољних играча. Рендолф и Гасол нису лоши шутери, обојица су чак и веома добри са полудистанце, али они већину својих поена стичу из ниског поста, из гурања у рекету са противницима. На тај начин и јесу незгодни многим ривалима, самим тим јер су физички снажнији. Са друге стране, могу имати проблема у другој фази игре, када Рендолф и Гасол нису довољно хитри да затворе шутеве за три поена играчима које чувају.

Основа тима (Гасол, Конли, Рендолф, Ален) на је окупу још од 2010. отприлике и за сада је преживела доста тога. У плеј-офу 2011. избацили су првопласираног са осме позиције, дошли су до финала конференције, стекли статус богова у Мемфису, али никако нису успели да оду до финала. Мемфис ни у једној од ових сезона није словио за фаворита, али све време помно чека прилику коју ће зграбити и напасти титулу. Идентитет који су изградили једниствен је у данашњој лиги – фокус им је на одбрани, агресивној игри на противничким бековима (које Тони Ален малтретира) и чувању рекета (где је Марк Гасол и даље импресиван). У нападу имају проблема са хроничним недостатком шута.

Већ неколико година Мемфис покушава да пронађе петог човека да заокружи ову петорку, последњи делић који недостаје да би се комплетирао тим који са правом може да крене по титулу. Додуше, сада у првој петорци креће солидни Кортни Ли, а Ален улази са клупе. Пробали су многе играче за сада: Руди Геј је узимао много лопти и трошио их неефикасно, Тејшон Принс би им одговарао да је дошао 2006. године, Џеф Грин је био сувише неконстантан. Последњи играч у низу са којим ће покушати да остваре добар резултат у плеј-офу јесте Мет Барнс, човек који по ратничком менталитету свакако одговара Гризлијима, али он је такође и шутер на којег се тим не може ослонити, то смо видели на почетку прошле сезоне у Клиперсима.

Одбрана ће бити стандардно стамена, а напад ће наставити да играју на начин на који то чине годинама – кроз свог најбољег плејмејкера Марка Гасола. Милина је гледати најбољег центра лиге како прима лопту у висини бацања (на “лакту“) и одатле бира да ли ће проиграти саиграча, шутнути, или се залетети на обруч. Такође, уколико противник изведе ситнију четворку на паркет, очекујте много лопти у рекет за Зека Рендолфа који ће снагом успети да поентира. Једина битна промена, осим довођења Барнса, у односу на прошлу сезону јесте долазак Брендана Рајта уместо Косте Куфоса. Рајт је сјајно претварао додавања из пик-ен-рола у поене у дресу Даласа прошле сезоне, али је у односу на Куфоса ипак доста лошији одбрамбени играч.

Гризлиси, стари знанци лиге, крећу у још један потенцијални поход на титулу. Чврстина је ту, али и недостатак шута који их чини опасним по неке фаворите за титулу, али не и фаворитима.

Минесота Тимбервулвс

Значајни доласци: Карл-Ентони Таунс (руки), Немања Бјелица (руки), Тајас Џоунс, Андре Милер, Тејшон Принс, Дамјан Рудеж
Значајни одласци: Чејс Бадингер, Ентони Бенет, Гери Нил

У једној реченици: Изузетни млади таленти су се окупили у Минеаполису, а руководство и стручни штаб сада треба да обезбеде њихово складно функционисање и развијање; ваља очекивати и трејдове ветерана током сезоне.

Стиче се утисак да се толико младог талента није скупило у једној НБА франшизи од времена када су се у Оклахоми окупили Дурент, Вестбрук, Харден и Ибака. Од Вигинса и Таунса, два прва пика, очекују се велике НБА каријере. Други млади таленти као што су Горги Ђенг, Ејдријан Пејн, Зек Лавин и Шабаз Мухамед могу да се развију у сасвим солидне играче ротације у НБА лиги, тако да су Тимбервулвси по питању базе талента осигурани у догледној будућности.

Да би ови млади асови достигли пун потенцијал, управа се потрудила да им обезбеди вођство у виду доказаних ветерана и професионалаца у свлачионици. Ту су Кевин Гарнет, Андре Милер и Тејшон Принс – некада велики играчи, а сада најбољи могући учитељи за талентоване клинце.

На клупи је тренер Сем Мичел, добитник награде за тренера сезоне 2007. године – он ће заменити Флипа Сондерса који је недавно преминуо. На први поглед, рад са групом тако перспективних момака за сваког тренера био би испуњење сна, али Мичела и руководство тима ипак очекују одређени проблеми у погледу састава са којима мора да изађе на крај током ове сезоне. Разлог – позиција играча из “ере Кевина Лава“ је недефинисана.

Тој групи припадају Кевин Мартин, Никола Пековић и Рики Рубио. Са Рубијом не би требало да буде проблема, он је већ годинама пројектован као вођа тима са плејмејкерске позиције у будућности и у новој сезони би поново требало да има значајну улогу у екипи. Са другом двојицом ствари нису тако јасне. Пековић и Мартин су веома корисни,упркос бројним повредама у претходне две-три године, али њихови уговори у овој фази каријере нису оно што би Минесоти одговарало. Пековић има плату стартера, али је тешко замислити да први пик драфта, суперталентовани Карл-Ентони Таунс улази са клупе. Исто важи и за Мартина. Опет, њих двојица нису ни искусни гласови у свлачионици попут Принса и Милера нпр, па да тиме оправдају своју улогу у тиму, а нема их смисла ни скупо плаћати ако њихова улога није јасно одређена. Стога ваља очекивати трејдове током сезоне јер у лиги свакако има тимова којима би услуге ове двојице кошаркаша добро дошле.

Љубитеље кошарке из Србије наравно највише занима каква ће бити улога репрезентативца Србије Немање Бјелице. Он је у предсезони играо веома добро, наметнуо се својим највећим квалитетима, онима које је током свих ових година испољавао у Евролиги – скоком, шутем за три и додавањем. Овде свакако неће имати исту слободу као у Фенербахчеу, па треба очекивати да га Мичел углавном користи на позицији четвроке, и да већину својих шутева узима иза линије за три поена. Макар док не стекне веће поверење тренера, а онда и већу улогу у креацији напада.

Пред Минесотом је још једна сезона филтрирања талента, а тим би, осим због Бјелице, требало гледати и због Карл-Ентонија Таунса, који је по многима “нови велики центар лиге“.

Њу Орлеанс Пеликанс

Значајни доласци: Алвин Џентри (тренер), Алонзо Џи, Нејт Робинсон, Кендрик Перкинс, Крис Даглас-Робертс
Значајни одласци: Тони Даглас, Џимер Фредет

У једној реченици: Ова сезона нам доноси први велики испит на путу Ентонија Дејвиса ка статусу НБА великана – може ли на основу сопствених квалитета да обезбеди Пеликанима место у плеј-офу и нешто важнију улогу у њему?

Ентони Дејвис већ сада, са 22 године, има пуноправни статус НБА звезде. Јасно је да је он нови будући НБА великан и најбољи млади играч који се појавио од 2007. године и Кевина Дурента. Очекивања при његовом доласку у лигу била су изузетно висока (неки су га чак и називали комбинацијом Гарнета и Данкана), а он је сва очекивања не само испунио, већ и превазишао.

Тим који су званичници Пеликанса почели да граде око њега не обећава нарочито и већ се јавља страх међу навијачима и новинарима да ће се поновити ситуација са почетка овог века – тада менаџмент Минесота Тимбервулвса није могао да окупи добар тим око Кевина Гарнета и на тај начин је “упропастио“ његове најбоље играчке године. За црне слутње можда је прерано, Дејвис је још веома млад, али је истина да саиграчи које у Њу Орлеансу има нису довољно квалитетни да би се остварио добар учинак у плеј-офу, а камоли да би се напала титула.

Најбољи Дејвисов сарадник у прошлој сезони био је Тајрик Еванс, бек без шута, али један од најбољих у лиги што се тиче уласка у рекет. Ту је и Ерик Гордон, некада велика нада лиге на позицији два, док га повреде нису уназадиле. Гордон је и даље веома прецизан са линије за три поена, али је његова улога у креацији напада сведена на минимум. Рајан Андерсон је прошле године имао некарактеристично лошу шутерску сезону, за очекивати је да је не понови (имао је велику личну трагедију, умрла му је девојка). Џру Холидеј је коректан стартни НБА плејмејкер, али је проблем са њим то што је веома често повређен. Ова група сама по себи не гарантује ништа нарочито, што смо имали прилике да видимо и прошле сезоне. На веома јаком Западу Дејвис је успео да избори плеј-оф за свој тим (одлика тзв. “франшизних играча“), али је у првој рунди испао од будућих шампиона Вориорса. Таква школа обавезна је за многе велике НБА играче, сетите се колико су пута Џордан, Леброн, Гарнет и Новицки испали у плеј-офу од актуелних шампиона да би потом постали и сами прваци. Следећи корак за Дејвиса јесте осигуравање места у плеј-офу на дуже стазе и више утакмица у њему.

Следећег лета отвара се велика прилика за Пеликане – огромни уговор Ерика Гордона истиче, па тим добија прилику да за новац који су до сада трошили на њега доведу друге квалитетне играче. На то треба додати и очекивани раст “селери кепа“ који ће сваком тиму у лиги донети доста простора. Имајући то у виду, ова сезона Пеликана треба да послужи као користан прелазни период уигравања тима у систем новог тренера, као и за период испитивања граница талента Ентонија Дејвиса који за сада делује апсолутно незаустављиво.

А какав је систем новог тренера Алвина Џентрија? Прво, треба знати да је он на позицију главног тренера Њу Орлеанса дошао са места помоћника Стиву Керу, тренеру шампиона Голден Стејта. Џентри има репутацију великог стручњака за напад, а многе његове поставке учиниле су напад Вориорса онако ефикасним. Даље, Џентри, за разлику од свог претходника Монтија Вилијамса, има одрешене руке да сагради тим у наредних неколико година. Џентри је поборник модерног НБА напада са много кружења лопте и доста испаљених тројки. Биће интересантно видети како ће користити Дејвиса, који би у овом стилу игре могао веома добро да игра и на позицији петице. Одбрана би требало да буде солидна, поготово узевши у обзир резерве које Дејвис још има на овом крају паркета.

Ако волите кошарку, гледајте Ентонија Дејвиса. По свему судећи, он ће постати највећи кошаркаш своје генерације и биће вам драго што сте били његов савременик.

 

Оклахома Сити Тандер

Значајни доласци: Били Донован (тренер), Џон Јустис (руки), Камерон Пејн (руки)
Значајни одласци: Пери Џоунс ИИИ, Џереми Лемб

У једној реченици: Скот Брукс више није ту, а Дурент, Вестбрук и Ибака су здрави – нема разлога да Оклахома не буде један од главних фаворита за титулу.

Франшиза из Оклахоме најбољи је пример за то како је тим са шампионским потенцијалом, уколико нисте велики град попут Њујорка који би привукао слободне агенте, ипак најлакше саставити кроз драфт. И заиста је ниво талента који је Оклахома у свој тим довела кроз драфт у периоду 2007-2010. запањујући. За три године “ухватити“ четворицу будућих асова ранга Дурента, Вестбрука, Хардена и Ибаке – за многе је у лиги деловао као сан. Но, Тандер је имао базу вансеријских младих талената и доста времена да тај таленат преточи у победе и титуле.

А сада делује да то време полако истиче и да се прозор у којем титула може бити освојена ускоро затвара. Како је до тога дошло овако брзо? Како је тим који је играо финале 2012. године и тим од којег су се очекивале бројне титуле у наредних десет година сада у потпуној паници? Основни разлог је трејд у којем се Оклахома одрекла Џејмса Хардена зарад “финансијске флексибилности“ (?!). Одрекла га се заправо због шкртости власника који нису хтели да плаћају додатни порез, а испоставиће се да их је та одлука скупо коштала. У наредним сезонама почела је да их прати лоша срећа са повредама: Расел Вестбрук је оперисао колено, Кевин Дурент је више пута оперисао стопало, Ибака такође колено. Повреде су се ређале, а Оклахома није успевала да одигра значајну улогу у плеј-офу од споменуте 2012. године.

То је још већи проблем јер Кевин Дурент, вероватно други најбољи кошаркаш на свету, следећег лета постаје слободан агент и у Оклахоми постоји бојазан да ће променити клуб. Да би Дурент променио средину, требало би да га привуче клуб који има да понуди нешто боље од Вестбрука и Ибаке као саиграча (а таквих заиста није много), тако да многи мисле да ће Дурент ипак остати у Оклахоми. Ипак, кроз године се могла приметити једна ствар која је Оклахоми веома отежавала посао – недостатак храбрости у управи. Управа није хтела да ризикује дајући уговор Хардену, није хтела да промени тренера све до овог лета иако је било јасно да је Скот Брукс неадекватан за овај посао, није доводила Дуренту и Вестбруку квалитетне играче задатка... То су разлози због којих Дурентов одлазак није немогућ.

А прошле сезоне, када је свима постало јасно да је Дурентов одлазак ипак остварив сценарио, управа се тргнула и кренула у промене. Проблем са променама јесте што су многе од њих исхитрене – доведени су играчи који имају добру репутацију у лиги, али су преплаћени и некомпатибилни са оним што је Оклахома већ имала у саставу. Руководство Оклахоме свесно је да мора да нападне титулу ове године да се цео пројекат не би распао, али је питање да ли ће им Енес Кантер, Дион Вејтерс и остали донети превагу. Кантер је најгори одбрамбени центар у лиги, иако је добар шутер и талентован нападач. Вејтерс је исто катастрофалан одбрамбени играч, али је неко ко може да креира себи поене. Ди-Џеј Огастин је солидан резервни плејмејкер, а Кајл Синглер је сувише спор да би могао да игра битне минуте у плеј-офу. Ови играчи Оклахоми не доносе појачање на местима на којима су били танки и то је највећи проблем.

Поента је ипак у томе да титулу неће освајати Кајл Синглер и Дион Вејтерс, већ је освајати Дурент и Вестбрук уколико до те прилике буде дошло. Када су њих двојица праћени Ибаком, здрави и у форми, мало ко може да им стане на пут. Знају да им је ово можда и последња шанса и играће најангажованије до сада. Велику подршку ће имати и у новом тренеру Билију Доновану.

Донован је искусан и остварен тренер на НЦАА нивоу, али је у НБА тек почетник. Зато је овај потез и изненадио многе јер Оклахоми у овом тренутку треба неко ко је искусан у “бити или не бити“ ситуацијама. Ипак, Донован је током дугог периода у којем је радио на универзитету Флорида доказао да је тренер који добро познаје кошарку и који је у стању да организује течан напад, нешто што Бруксу никако није полазило за руком. Оклахома ће коначно играти доста пик-ен-рола и “покретног напада“, за разлику од силних изолација које је углавном практиковао Брукс.

И ево нас опет на почетку. Ове промене које су се десиле у ствари су ништавне у поређењу са оном најбитнијом – звезде тима су здраве. И то гарантује фантастичан тим који с разлогом верује да може до титуле.

Финикс Санс

Значајни доласци: Тајсон Чендлер, Џон Луер, Мирза Телетовић, Сони Вимс, Рони Прајс, Девин Букер
Значајни одласци: Маркус Морис, Џералд Грин, Брендан Рајт, Маркус Торнтон, Реџи Булок, Дени Грејнџер

У једној реченици: После неуспешног лова на Ламаркуса Олдриџа, тим из Аризоне налази се “на ничијој земљи“ – ни довољно добар да игра плеј-оф, ни толико лош да добије високог пика на следећем драфту.

Џеф Хорнасек је претпрошле сезоне направио сензацију у лиги, одвео је тим који је био предвиђен за “танковање“ до врата плеј-офа. Успоставио је модеран систем са много шутева за три поена којим је командовао Горан Драгић. Прошле сезоне требало је да оде степеницу више, да уђе у плеј-оф, али испречили су се проблеми у атмосфери.

Тим се пре две сезоне појачао плејмејкером Ериком Бледсоом, који није имао прилике да се избори за битно место у ротацији Клиперса, али је било јасно да је спреман да преузме већу улогу у неком другом тиму. Проблем је био што је најбољи играч тима Драгић већ играо на тој позицији. Хорнасек је решио да стартује са обојицом у петорци и да врло често користи ту поставу са два плејмејкера како би убрзао игру. План је упалио и Санси из претпрошле сезоне су просто летели по терену. Пред почетак прошле сезоне доведен је још један плејмејкер – Ајзеа Томас, тако да су сада три најбоља играча практично играли на истој позицији.

Драгић није био одушевљен развојем ситуације и незадовољство у свлачионици почело је да тиња. Амбијенту није ни допринела чињеница да су близанци Морис били оптужени за пребијање једног човека јер је он, према ономе што су они рекли, “слао неприкладне поруке њиховој мајци“ (начини на који НБА играчи себе кроз историју уваљују у невоље заиста су разноврсни). Тим није играо онако како се очекивало, нису имали ни среће, многе су утакмице изгубили у финишу, те се у фебруару све распало. Драгић је јавно затражио трејд и добио га је – отишао је у Мајами за незнатну надокнаду. Томас је такође отишао из тима (у Бостон), а нови плејмејкер који је стигао јесте Брендон Најт из Милвокија. Тим је завршио медиокритетску сезону у којој није играо своју препознатљиву игру и у којој је био безопасан у борби за плеј-оф.

Овог лета су челници клуба решили да се активирају и да у прелазном року примаме неког од интересантних слободних агената. Пик је пао на најатрактивнијег, Ламаркуса Олдриџа. Да би га приволели да се пресели у Аризону, Санси су довели и Тајсона Чендлера у тим. Ипак, Ламаркус је изабрао Сан Антонио, па се и тај план Финикса изјаловио. У том процесу клуб се одрекао и услуга Маркуса Мориса, којег је послао у Детроит како би отворио место на селери кепу за Олдриџа. Разуме се, то није наишло на одобравање његовог брата Маркифа, који иначе није познат као одмерен момак, што смо већ имали прилику да сазнамо.

У нову сезону Финикс дакле улази као део средине која у НБА није златна, напротив, средина у НБА не доноси ни шансу за борбу за трон, а ни високе пикове на крају сезоне. Хорнасеку уговор истиче на крају, Чендлер нема много смисла у оваквом тиму (при том заузима минуте и младом Алексу Лену), а атмофера је и даље затегнута. Да би франшиза избила на прави пут, потребан је или генијалан потез управе или чишћење тима за нови почетак.

Портланд Трејл Блејзерс

Значајни доласци: Џералд Хендерсон, Мејсон Пламли, Ед Дејвис, Ал-Фарук Амину, Ноа Вонлеј, Фил Преси, Мо Харклес, Пет Конаутон (руки)
Значајни одласци: Ламаркус Олдриџ, Весли Метјуз, Никола Батум, Робин Лопес, Ерон Афлало, Дорел Рајт, Стив Блејк, Џоел Фриленд, Алонзо Џи

У једној реченици: Четворица чланова прошлогодиње прве петорка Блејзерса променили су средину, па у Орегону почиње нова етапа у историји ове малерозне франшизе, што значи да ћемо гледати много младих играча предвођених Демијаном Лилардом.

Блејзерси су у свој нови почетак кренули крајем прошле сезоне. Када је постало јасно да Олдриџ напушта клуб у којем је много тога преживео од 2006. када су га Блејзерси драфтовали, генерални менаџер Нил Олшеј решио је да оголи тим до темеља и да на леђима Демијана Лиларда крене да гради неки нови Портланд.

Искусне НБА ветеране и доказано способне играче попут Батума, Метјуза, Робина Лопеса и Афлала замениле су младе наде које ће, верује се у Орегону, Лиларду у будућности помоћи да остварује успехе. Пристигли су млади играчи које ће тренер Стотс имати прилику да тестира у различитим контекстима следеће сезоне. Вонлеј је талентован играч којег су пре доласка у лигу поредили баш са Олдриџом, али за сада није добио праву шансу. Реј Мекалум би требало да буде партнер Лиларду у бековској линији, а Мејерс Ленард је 216 цм високи шутер, колико год то бизарно звучало. Мејсон Пламли и Ед Дејвис могу да постану пристојни центри у НБА у будућности. Материјала за рад са младима у Портланду свакако има, а следећа сезона ће показати колико је ту заправо талента и квалитета.

Веома је тешко замислити игру Портланда у следећој сезони, будући да су скоро сви играчи нови. Прошлогодишњи Блејзерси велики број акција завршавали су у посту преко Олдриџа, мада је и Лилард често водио нападе из пик-ен-рол ситуација. Ако је нешто сигурно за следећу сезону, онда је то да ће Лилард имати одрешене руке у нападу. Он је сјајан шутер, и када уђе у добру серију, заиста га је тешко бранити. Са друге стране, без добре подршке саиграча и уз одбране противника које ће се без сумње концентрисати на њега, очекивано је да ће имати и проблема у новој улози апсолутног лидера. У одбрани би требало да буду пристојни, појачања попут Џералда Хендерсона и Ал-Фарук Аминуа одлични су у дефанзиви.

Да би тим могао да се бори за шампионску титулу, потребно му је макар осам играча ротације на које тренер може да се ослони у плеј-оф биткама. Блејзерси за сада имају једног, а потрага за преосталом седморицом креће ове сезоне. Навијачи из Орегона надају се да та потрага неће предуго трајати.

Сакраменто Кингс

Значајни доласци: Ражон Рондо, Марко Белинели, Костас Куфос, Керон Батлер, Квинси Ејси, Вили Коли-Стајн (руки), Сет Кари
Значајни одласци: Џејсон Томпсон, Дерик Вилијамс, Карл Лендри, Ник Стаускас, Андре Милер, Реј Мекалум, Реџи Еванс, Рајан Холинс

У једној реченици: Вивек Ранадив нестрпљив је власник који жели резултате одмах, па му је стога Владе Дивац довео Ражона Ронда да лоптама храни суперзвезду у настајању Демаркуса Казнса; једини проблем јесте што се у том процесу Владе одрекао будућности Краљева.

Вивек Ранадив је амерички бизнисмен родом из Бомбаја који је стекао милијарде бавећи се софтвером. За кошарку је постао заинтересован када је његова ћерка почела да игра кошарку у својој школи, па је Ранадив постао и тренер њеног средњошколског тима. Будући да има средстава, решио је да свој хоби настави у најквалитетнијој кошаркашкој лиги на свету, па је купио већински удео у Сакраменто Кингсима и постао председник клуба. Ништа од тога не би било проблематично да се Ранадив не меша у рад стручњака на месту тренера које је сâм запослио.

Прошле сезоне екипа је заиста добро стартовала и бележила је учинак од око 50% победа, али је усред добре серије Ранадив решио да отпусти тренера “јер је тим играо сувише споро“. Мајк Мелоун ни крив ни дужан напустио је своју позицију, а крајем сезоне је доведен легендарни тренер Џорџ Карл, познат по томе што инсистира на брзом нападу. Све то би можда и имало смисла да Кингси немају вероватно највећу пост-ап силу у лиги – Демаркуса Казнса. Са њим у тиму једноставно се мора играти мало спорије да би до изражаја дошли његови квалитети у рекету.

Ранадив се окружио сарадницима који му не пркосе ни у чему и који аминују његове идеје. То се односи и на пикове на драфту (нелогичан избор Стаускаса прошле и Коли-Стајна ове године). Прошле сезоне могли су се чути и наводи да је Ранадив предложио свом стручном штабу да покуша да игра одбрану са четири играча, док пети стоји негде на центру и чека пâс који ће му омогућити лаку контру. Ранадив је наводно рекао да је ту стратегију користио у утакмицама своје ћерке и да је добро функционисала. На срећу, здрав разум је победио и Кингси никада нису сповели ову идеју у дело.

Један од Ранадивових помоћника јесте и легенда српске и европске кошарке, као и Кингса – Владе Дивац. Именован за председника кошаркашких операција, али он је реално тај који спроводи спортску политику клуба, он је генерални менаџер. Јасно је да он ради по налогу Ранадива, али се за сада не може рећи да је Дивац обавио добар посао. То се посебно огледа у чињеници да се Сакраменто практично одрекао два будућа пика прве рунде која је послао у Филаделфију да би могао да отвори простор на селери кепу за довођење појачања. Критике је добио јер је исту ствар могао да уради користећи тзв. стреч-провизију, а да при том не остане без пикова.

Углавном, Владе је некако обезбедио простор за појачања, већину планираних нису довели (Елис, Метјуз) а и она која јесу нису нарочито звучна. Рондо је прошле сезоне деловао веома лоше у Даласу и јасно је да то није онај Рондо од пре четири-пет година. Куфос је добар играч, али је добио превише новца за некога ко је резерва најбољем играчу тима и неко ко ће играти око 12 минута по утакмици. Белинели је добро појачање, додуше, такав шутер је добродошао у апсолутно сваком тиму у лиги.

Кингси могу до плеј-офа, има заиста талентованих играча, али за тако нешто много ствари мора да се поклопи. Пре свега, хемија између играча мора да буде одлична, а сваки члан ротације мора да испуни очекивања. А Сакраменто Кингси из последњих десетак година ретко су се када спомињали у контексту испуњених очекивања.

Сан Антонио Спурс

Значајни доласци: Ламаркус Олдриџ, Дејвид Вест, Реј Мекалум, Бобан Марјановић, Џимер Фредет, Разуал Батлер
Значајни одласци: Тијаго Сплитер, Марко Белинели, Кори Џозеф, Ерон Бејнс, Џеф Ејрс

У једној реченици: Чини се да их долазак Ламаркуса Олдриџа чини јачим него икад, али им је клупа после дуго времена мало тања, а Данкан, Паркер и Ђинобили не постају млађи.

Изгледа да Данкан и Ђинобили не старе, али на велику жалост навијача Сан Антонија и француске репрезентације, делује да Паркер стари. Прошлу сезону одиграо је знатно лошије од претходних, а на Евробаскету је такође био испод нивоа на који нас је навикао. Више није онако неухватљиво брз, што му одузима много предности у односу на противнике. Основа његове нападачке игре јесте пенетрација у рекет, а када то не може да ради, постаје мање опасан јер није нарочито добар шутер за три поена.

Паркер је окидач који покреће напад који су патентирали и до савршенства довели Спурси – “покретни напад“. Његови улази до коша и повратна додавања или флоутери из рекета нешто су на чему Спурси базирају своју игру. Без правог Паркера, напад Сан Антонија није онај савршени напад из претходне три-четири сезоне. Међутим, лошије игре Тонија Паркера не треба да значе да је његова каријера врхунског НБА плејмејкера прошлост – уз нешто одмора и дозирану минутажу током сезоне, Паркер може да се врати на старо.

У међувремену Сан Антонио има са киме да игра. Највеће појачање тима јесте ол-стар крилни центар Ламаркус Олдриџ, играч кроз којег може да се врти озбиљан НБА напад. Врхунски је шутер са полудистанце, па се очекује да ће његови проценти шута порасти у Сан Антонију јер ће му се отварати много више добрих позиција за шут, а и узимаће мање шутева јер неће бити неприкосновено прва опција у нападу сваки пут. Проблем може бити што је Олдриџ навикао да има лопту код себе дуго у нападу, а нападачка филозофија Спурса је да се лопта стално креће, мада ће се кошаркашки зналци попут Олдриџа и Поповића већ око тога договорити.

Осим Олдриџа, очекује се да ће тим носити и два сјајна дефанзивца – Кавај Ленард и Дени Грин. Ленард је владајући одбрамбени играч годин, и један од најбољих играча лиге на својој позицији, а добра вест јесте што је коначно потпуно здрав. Грин је прихватио мање новца и остао у Сан Антонију да би имао прилику да се бори за титуле, иако је сигурно могао да добије уноснији уговор другде. А шта тек онда рећи за Дејвида Веста, човека који је оставио више од десет милиона долара на столу у Индијани како би могао да дође у Тексас и бори се за наслов заједно са Данканом, Поповићем и осталима. Вест је и даље комплетан играч који доприноси на оба краја паркета и велики је луксуз када вам тако квалитетан кошаркаш почиње утакмице са клупе.

Данкан не показује никакве знаке посустајања, и даље игра врхунски и не постоји разлог зашто тако не би играо још много година. Чување рекета и даље је на врхунском нивоу, а Тими је, као и увек, прецизан шутер, додавач и егзекутор са ниског поста. Места би требало да има и за нашег Бобана Марјановића који ће током дуге сезоне сигурно добити прилику. Бобија смо сви гледали у Евролиги у дресу Црвене Звезде и свесни смо да је он талентован нападач који може да допринесе тиму на више начина, као и вансеријски скакач. Од њега не треба очекивати велики удео у игри тима, али када добије шансу, Боби би требало да одигра квалитетно.

Сан Антонио креће у још један поход на титулу, сада знатно појачан доказаним НБА класама. Проблем може да буде скраћена клупа, будући да су морали да се одрекну Сплитера, Белинелија, Бејнса и Џозефа да би довели Олдриџа и Веста. Међутим, Спурси су и даље добро попуњени на свим позицијама, и уколико их повреде буду заобилазиле, представљају једног од великих фаворита за одлазак у велико финале.

Јута Џез

Значајни доласци: Треј Лајлс (руки), Тибор Плајс
Значајни одласци: Џереми Еванс

У једној реченици: Младе наде Џезера су стасале, ове године се очекује да ће Хејворд, Фејворс и Гобер коначно вратити Јуту у плеј-оф.

Тим се полако гради од 2011. године и одласка Дерона Вилијамса из Јуте. У замену за њега стигао је Дерик Фејворс, као и пикови са драфта који ће током година бити основа за нови почетак тима из Солт Лејк Ситија. Временом се тим појачавао кроз драфт, стизали су Гордон Хејворд, Алек Буркс, Треј Бурк, Руди Гобер, Данте Егзум и остали.

Прошла сезона нам је показала да су спремни за искорак. Основни предуслов био је одлазак Енеса Кантера и давање његових минута Рудију Гоберу. Упарен са одличним Дериком Фејворсом, Гобер је учинио одбрану Јуте најбољом одбраном у лиги после Ол-стар паузе. Јута је затворила све прилазе кошу, на спољним позицијама бекови Џезера играли су активну одбрану која је резултовала елитном продукцијом у дефанзиви.

Треба очекивати да Јута у истом стилу настави и ове сезоне. Доказали су да могу да играју одбрану на највишем нивоу, а уз просечан напад ће ово Јути, чини се, бити довољно за плеј-оф. Имали су велики пех пред почетак сезоне када је Данте Егзум покидао предње укрштене лигаменте колена, али Егзум прошле сезоне није имао превеликог удела у успесима Јуте. Ипак, био је користан у дефанзиви, тако да ће његов изостанак ипак бити хендикеп на овом крају терена. У нападу Јута нема доброг играча на позицији плејмејкера – Треј Бурк је учинком сличнији резервном плеју. У нападу је плејмејкер заправо Гордон Хејвард који игра на позицији ниског крила. Он је углавном играч са лоптом у пик-ен-ролу и солидан је у тој улози. Родни Худ је доста добар шутер, што је доказао у другом делу прошле сезоне и биће добар додатак постојећој основи тима.

Екипи недостаје још један врхунски играч на спољним позицијама који може да креира поене за себе и за друге, да би од ове Јуте начинио конкурента за титулу. Алек Буркс је у стању то да ради, али не у довољној мери и довољно ефикасно. Играча таквих квалитета није лако наћи, а до тада ће Јута бити изузетно незгодан протиник који може да поремети рачун многим фаворитима.

Коментари / 0

Оставите коментар