ЕЛ: Звезда је ''прсла'' од Реала, али је добила ЊИХ!

Дуг је пут до звезда, али Симанић и Гудурић су направили први корак! На добром путу су и Марко Тејић и Никола Ребић. После много неуспелих покушаја, најлепша музика за уши Звездиних навијача јесу похвале да су деца клуба коначно кренула у своје освајачке борбе. Кључна реч је - стрпљење...

Кошарка 24.10.2015 | 19:20

Црвена звезда доживела је прави дебакл у другом колу Евролиге. Владајући господар Европе и апсолутни првак Шпаније је у једној демонстрацији апсолутне доминације разоткрио све мане клуба који је прошле сезоне освојио триплу круну и понео титуле шампиона Србије и Јадранске лиге. У јутру после можда и најслабијег издања Црвене звезде у последњих неколико сезона остао је горак укус у устима - оправдања за минус од 46 поена (резултат у 27. минуту износио 76:30 прим. аут.) једноставно не би смела да постоје, иако је јасно да је клуб у кадровским проблемима још од почетка припрема за нову сезону.

С правом покренута је полемика око тога да ли су инострана појачања - Рајан Томпсон, Гал Мекел и Софоклис Скорцанитис права појачања за тим. Њихов квалитет, односно бар све оно што су годинама уназад показивали, није споран, али Звезда и даље није добила готово ни делић онога што се очекивало од играча који су дошли како би носили шампиона Србије и Јадранске лиге. У утакмици у којој се нису очекивала прворазредна изненађења, нити победа по сваку цену, већ искључиво беспоштедна борба од прве до последње секунде тројица најважнијих играча уписала су укупно седам поена и четири скока. Премало, чак и за екипу која је практично од старта спутана у намери да постигне жељени ниво форме пред старт најозбиљнијих изазова.

Али, у тами коју је произвела мадридска катастрофа засијале су две звездице, које би требало да буду водиље шампиона са Малог Калемегдана. То су Марко Гудурић и Бориша Симанић. Меч против најбоље селекције Старог континента је од два дечака исклесао мушкарце.
"Знали смо да је победу против Реала било готово немогуће очекивати. Мислим да је Звезда у играчкој кризи и да постоји психичка баријера коју одређени играчи не могу да пробију. Софоклис Скорцанитис и Рајан Томпсон нису показали оно што могу и далеко су од нивоа због којих су дошли у Звезду, а који су разлози таквих игара заиста не могу да утврдим, јер нисам у клубу. Звезда је највећи клуб у Србији и региону и очекивања су да резултат увек мора да буде на нивоу. Међутим, Звезда од прошле и ове сезоне нема готово никакве везе. Проблем је финансијске природе, јер Црвена звезда нема ту финансијску моћ да доводи оно најбоље што је на располагању. Највећи европски клубови прво 'разграбе' све што има, а осталима остају 'трунчице'. Али, чињеница да су Марко Гудурић и Бориша Симанић имали онакве роле против најбоље екипе у Европи доказ је да је Звезда урадила нешто позитивно и неку велику ствар", рекао је Милан Гуровић, који је кроз ФМП две године радио са двојицом талентованих крилних кошаркаша.

Дуг је пут до звезда, али Гудурић и Симанић су доказ да огроман труд, бескрајна жеља и велико стрпљење права ствар за оне који желе да напредују и пређу танку линију између вечитих талената и правих, врхунских играча. Посао који тек чека двојицу младића дуг је, трновит и испуњен је огромним изазовима и бројним сатима крвавог рада на паркету. Али први корак је направљен.
"Изузетно подржавам то што се млади играчи гурају у ватру и што им се пружа оваква прилика. За сваког младог играча сваки нови дан је једна школа из које треба да извуку само оно најбоље, а партије које су Гудурић и Симанић приказали доказ је вредног учења, упијања знања и искустава старијих. За њих меч против Реала је показатељ колико су напрадовали", констатовао је Гуровић.

После најуспешније сезоне у клупској историји кошаркашким небом пронело се много различитих мишљења да ли би у овој сезони требало појурити појачања која ће наставити започето или прилику ипак треба пружити младим снагама. Тренер Дејан Радоњић се одлучио за комбинацију две врло важне ставке. У овом тренутку бар једна од њих даје жељени резултат и од изузетне је важности истрпети свако издање момака из фабрике талената - Ребића, Тејића, Гудурића и Симанића.

Потпуно безидејно, анемично и немоћно изгледала је Звезда у мадридском Барклајкард Центру. И у мору негативних ствари, у тренуцима када су многи старији и искуснији играчи можда и превише респектовали противника на другој половини терена управо су голобради младићи били једине светле тачке.

Марко Гудурић је за 16 минута на паркету имао девет поена, два скока две асистенције и три изнуђена прекршаја, Бориша Симанић је кроз 28 минута склопио десет поена, четири скока, две блокаде и једну украдену лопту. Али, онај продор Звездиног крила с почетка другог полувремена, када је кренуо на слабију, десну страну и из врло тешке ситуације убацио два поена. Или моменти када још млађи крилни центар „лепи“ две блокаде - прво Ајону, потом и Мачијулису - хируршки прецизни шутеви за три поена у моментима највеће агоније... Мирноћа, стабилност, спортски безобразлук који дели врухнски калибар од просечног... Ставке су које само показују колико Црвена звезда може да добије ако настави да пружа овакве, па и још веће прилике младим изданцима.
"Један и други радили су са мном две године у ФМП-у. То су играчи врхунског квалитета и највећи европски таленти тренутно. Када се те две ствари поклопе настаје првокласни играч. Наравно, још је рано доносити такав суд и момци треба да остану чврсто на земљи, али Звезда има најбољу скаутинг службу и има заиста најбоље играче у овој земљи. Захвалност за такав развој ствари дугујем и председнику Звезде, Небојши Човићу, који је омогућио да Звезда постане највећи клуб, са најбољом школом и што је мени дозволио да радим с тим младићима", истиче Гуровић.

Марку Гудурићу је јако мало времена било потребно да пробије баријеру у Црвеној звезди покаже свој блистави таленат. Већ против Стразбура, када је пружио свеобухватно врло квалитетну партију, било је јасно да би Звезда могла да добије можда и најозбиљније појачање за будуће акције, а утакмица против Олимпије (11 поена) додатно је учврстила овакав став. Ипак, меч са Реалом био је права прекретница.
"Не бих да се хвалим, заиста ми то није циљ - али ја сам са тим момком две године радио на различитим нападачким варијантама. Знате, ви један напад можете да завршите на 1.000 начина, али најбољи се истичу по томе што умеју да изаберу најбољи. Он ј ето против Реала и показао. Изузетно је паметан момак, усвајао је све о чему смо причали и на чему смо радили. Баш смо се чули пред пут у Мадрид. Рекао сам му: 'Момак, Руди јесте Руди, али ти си Марко Гудурић. Нема разлога да га респектујеш на паркету, треба да покажеш шта знаш и ко си ти заправо'. Он је то и урадио. Квалитет мог рада видеће се кроз игре које буде пружао Марко и јако сам поносан на њега".

Бориша Симанић је својом хладнокрвношћу, луцидношћу и резонским изборима разбио апсолутно све предрасуде о томе да је још прерано да буде део система Црвене звезде. Иако је, логично, добио најмању минутажу од свих првотимаца, он је својих 28 минута против Краљевског клуба искористио на једини могући начин - врхунски!
"Бориша Симанић је апсолутно најталентованије дете тренутно. Какав потенцијал има, колико жеље за радом, како је самом скроман, а опет жељан доказивања... Има невиђене атлетске способности и врло лако могао би да постане играч каквог Евролига и модерна кошарка захтевају".

Годинама уназад Црвена звезда тражила је небрушене бисере, које би претворила у врхунска имена, за понос и уверење да је клуб коначно нашао прави пут у сегменту који је био у озбиљној стагнацији. Али, светлост на крају тунела коначно се назире.

Негативних примера било је можда и превише током последњих 15 година. Много имена прошло је кроз Мали Калемегдан, многи су клинци најављивани као нови великани европске кошарке, али ни на прсте једне руке не могу да се поброје играчи који су - успели. Последњи играч који се као продукт Звездине школе нашао на путу да направи добру каријеру је Немања Недовић.

После много неуспелих покушаја, најлепша музика за уши Звездиних навијача јесу похвале да су деца клуба на правом путу.

Кључна реч је - стрпљење. Стрпљење за Црвену звезду, која тек треба да се подигне и прикаже права издања, стрпљење за појачања, али и највеће стрпљење за младе играче.

Никола Ребић је направио велики напредак у односу на претходне године и јасно је зашто га тренер Радоњић све више користи у ротацији. Марко Тејић је имао врло добар финиш прошле сезоне и репрезентативну ролу, али су га повреде омеле да ниво подигне за још један степеник.

Време ради за ове момке, сада је само потребно да наставе ту где су стали и не посустају ни у једном тренутку. Ако тако буде - сви ће бити на добитку.