Лобистима богатство, нама никаква корист

Лобирање није свемоћно, као што се код нас често мисли, и нико не може да вам обезбиједи жељене одлуке ма колико сте спремни да платите, уколико то није и сам политички интерес тамо гдје се лобира.

Босна и Херцеговина 23.10.2015 | 15:50

Лобирање. Ова ријеч би се на српски језик могла превести као заговарање, професионално убјеђивање ради придобијања подршке и прихватања ставова. Иако ће већина људи од струке рећи како лобирање има ограничене могућности, код нас је та ријеч попримила мистично значење.

Опште мишљење међу Србима је да би од распада Југославије много боље прошли да су лобирали у Америци, јер су их у томе надиграли Хрвати, Албанци и Бошњаци.

Тако је, на примјер, љетошње покретање британске иницијативе за резолуцију о Сребреници прво (погрешно) приписано утицају Дијане (Санеле) Џенкинс, мултимилионерке са везама у свијету западног џет сета, да би се после говорило о британској баронеси Арминки Хелић, особи од повјерења бившег британског министра спољних послова Велике Британије.

Саговорници Истине истичу да је заблуда да једна или више особа, без обзира на новац, може утицати на битне одлуке, уколико у тој земљи не постоји интерес за то. Неки кажу и да се истицањем тих „моћних појединаца“ Србима шаље (нетачна) порука да су Бошњаци дубоко продрли у поре западног естаблишмента, и да је отпор узалудан.

(Магазин Истина)