Имовина бивше СФРЈ пред расподјелом

БиХ ће 11. новембра бити домаћин састанка Сталног заједничког одбора високих представника држава насљедница бивше СФРЈ, који ће у Сарајеву засједати први пут након 2009. године, закључено је јуче на сједници Савјета министара БиХ.

Регион 23.10.2015 | 07:35

Кроз седам анекса Споразума о питањима сукцесије бивше Југославије, сврстани су покретна и непокретна државна имовина (Анекс А), дипломатска и конзуларна имовина (Анекс Б), финансијска потраживања и дуговања (Анекс Ц), архивска грађа (Анекс Д), пензије (Анекс Е), остала права, користи и дуговања (Анекс Ф), приватна својина и стечена права (Анекс Г).

Иако је Споразум о сукцесији бивше СФРЈ закључен у Бечу 29. јуна 2001, до данас није спроведен, док би нагласак на сада већ најављеном састанку требало да буде на новцу на рачунима страних банака и међународних фондова, који износи око 645,55 милиона долара, од чега би БиХ требало да припадне 15,5 одсто, односно 100 милиона.

Ово је, подсјетимо, тема која је планирана и годинама раније, на неуспјелим покушајима окупљања свих земаља, уз неслужбено образложење Србије, како су медији писали и 2011. године, "да је дио средстава потрошен у међувремену", док је према писању агенције Анадолија тај "недостатак" износи 589 милиона америчких долара.

"Након презентовања стања од 31. маја 2001. године и чињенице да се само три мјесеца од потписивања Споразума о сукцесији презентује нови, умањени салдо на рачунима мјешовитих банака, представници држава сукцесора - БиХ, Хрватске, Словеније и Македоније - инсистирали су на образложењу и брзом рјешавању питања недостајућих средстава код мјешовитих банака и надокнади износа.

Експерти држава бивше СФРЈ увјерени су да одговор на питање о нестанку 589 милиона америчких долара лежи у Београду, јер је СРЈ имала апсолутну доминацију у управљачким структурама мјешовитих банака у иностранству и чињеници да је налоге за трансфере спорног новца могла издавати само НБЈ, као његов власник", наглашено је у информацији о југословенским банкама за заједничка улагања, која је у посједу АА.

Подјела дипломатско- конзуларних представништава, односно 123 дипломатске некретнине бивше земље (266.400.000 долара) у односу на остале анексе, до сада је дала резултате, гдје БиХ припада 15 одсто, или 39.960.000 долара.

Што се тиче монетарног злата, БиХ је при расподјели резерви НБЈ чуваних код Цредит Сwисс Зурицх и Банqуе де Франце Парис добила дио колача, који је уступљен Централној банци БиХ за 38,84 милиона долара, припада јој злато вриједно 225.000 долара, које се чува код Банк оф Енгланд и чија расподјела још није обављена, а потражује се архивска грађа која је настала у раду више од 700 савезних институција бивше СФРЈ у периоду од 60 до 100 година.

Извор: Независне новине