Коме ће бити одузето држављанство БиХ?

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине унијело је приличну панику међу натурализоване грађане БиХ објавом општег позива свим особама које су од 6. априла 1992. до 1. јануара 2006. године стекле бх. држављанство.

Босна и Херцеговина 19.10.2015 | 17:20

Општи позив, трећи овакав по реду, објављен је почетком октобра, а разлог је, како за ДЕПО портал потврђује министар цивилних послова БиХ Адил Османовић, велики број непознатих адреса лица која подлијежу поступку ревизије:

Та лица се више не налазе на адресама у БиХ које су пријавила у вријеме стицања држављанства, нити на адресама у државама рођења, као ни на адресама у иностранству.

Писани позиви којима се тражи од тих лица достављање одређене документације за ревизију, враћају се као неуручени, зато што су та лица непозната на тим адресама или су одселила са тих адреса.

Мишљења смо да ће се на овај начин транспарентно омогућити свим држављанима Босне и Херцеговине који подлијежу ревизији, да буду обавијештени о својим обавезама, а посебно овим лицима са непознатим адресама, којима ће се поново, по трећи пут, пружити могућност да доставе тражену документацију – појашњава за ДЕПО Портал министар Османовић.

Ово је трећи пут да Министарство цивилних послова тражи од натурализованих држављана БиХ да доставе тражену документацију – општи позиви расписани су 2006, 2008 и сада, 2015. године. Ревизијом 2006. године одузето је 1.200 држављанства.

Рок за достављање документације је година дана од дана објављивања Општег позива у “Службеном гласнику БиХ”. Будући да је Општи позив објављен дана 5.10.2015. године, рок за достављање документације је 5.10.2016. године.

Провјера натурализираних лица ће се вршити провјером достављене документације, а која је затражена објављеним Општим позивом – објашњава министар Османовић.

Према позиву Министарства цивилних послова, сви натурализирани грађани БиХ дужни су доставити извод из матичне књиге рођених из мјеста рођења, увјерење о држављанству државе у којој је особа рођена, односно поријеклу, извод из матичне књиге рођених из општине у БиХ у којој је особа уписана, затим увјерење о кретању и пријављеном пребивалишту, као и све личне бх. документе које посједују.

Такође је потребно доставити и увјерење надлежног органа из мјеста и државе рођења да особа није осуђена за казнено дјело, али и друге доказе попут оног о закљученом браку с држављаном БиХ, увјерење о држављанству брачног партнера и дјеце, доказ о сталном извору прихода, односно доказ о финансијским изворима за лично издржавање, о измирењу пореских и других финансијских обавеза, уговоре о продаји некретнина са земљишнокњижним извадцима, потписане изјаве о прихваћању правног система и уставног поретка БиХ…

Сви ови документи морају бити оригинални и овјерени од стране надлежних органа у БиХ, а не смију бити старији од три, односно шест мјесеци.

Они натурализовани грађани који не доставе документацију до предвиђеног рока, могли би остати без држављанства.

Очекује се да ће ова провјера открити колико је натурализованих грађана дошло до држављанства БиХ преваром, лажним информацијама, скривањем релевантних чињеница и ко је све од званичника у БиХ учествовао у мутним пословима додјеле држављанства.

– Не постоје лица са нелегалним држављанством, него постоје лица која подлијежу ревизији држављанства, те ако та лица не испуне законске услове за останак у држављанству Босне и Херцеговине, држављанство ће им бити одузето – каже министар Османовић.

На питање да ли би те особе могле бити и на који начин кажњене, осим поступком одузимања држављанства, министар одговара да ‘одредбама Закона о држављанству БиХ није прописана било каква врста казне за та лица’.

Овдје је битно истаћи да приликом одузимања држављанства Босне и Херцеговине дужни смо у сваком појединачном случају водити рачуна да лице коме се одузима држављанство не остане у статусу апатрида (лица без држављанства), осим у случају да је држављанство стечено помоћу преваре, лажних информација или скривањем било које релевантне чињенице која се може односити на то лице – упозорава Османовић.

Како објашњава за ДЕПО Портал министар Адил Османовић, не постоје ‘сумњива држављанства’, како се то у медијима представља.

Држављанство је стицано према прописима, законским одредбама, који су били на снази у вријеме стицања држављанства, тако да то није, нелегално стицање бх. држављанства.

Исто тако, каже Османовић, Министарсво цивилних послова БиХ не располаже подацима о наводним ‘одговорнима који су нелегално додјељивали држављанства’.

На питање да ли су се на провјери, како је то у медијима представљено, највише нашли држављани арапског поријекла, министар цивилних послова каже да су држављанство стицала углавном лица са подручја бивше СФРЈ, и то највећи број лица из Републике Србије и Црне Горе, те незнатан број лица из Републике Македоније и Републике Хрватске.

Зашто је потребно трећи пут расписивати један те исти позив, те значи ли то да је протеклих година провјера држављанстава натурализованих бх. држављана рађена траљаво, министар Османовић тврди да се поступак ревизије ради темељито и у складу са одредбама Закона о управном поступку, те да је главни разлог расписвања овог позива велики број лица с непознатим адресама:

Расписали смо овај Опћи позив, трећи по реду, како бисмо им поново пружили могућност да учествују у поступку ревизије, и да, евентуално, у складу са проведеним поступком, и задрже стечено држављанство – каже Османовић.

Према неслужбеним и грубим процјенама, позив се односи на најмање 20.000 особа, а опет неслужбено, предвиђа се да би без бх. држављанства могло остати неколико хиљада људи.

НН