До посла у Њемачкој преко хиљаду препрека

Пут до запослења и новог живота у Њемачкој за бх. грађане нимало није лак. Ипак, није ни немогућ. "Независне" доносе чињенице и податке које је Влада Њемачке званично саопштила.

 

Босна и Херцеговина 19.10.2015 | 22:47

Прије свега, азил у Њемачкој је само пусти сан, рат је престао и колико год ситуација у земљи била лоша, БиХ спада у ред "сигурних земаља поријекла", а азил добијају само људи који су политички прогоњени или долазе из земаља захваћених грађанским ратовима.

"Лоша економска ситуација, велика стопа незапослености те свеопшта криза у земљи из које долазите није нешто због чега ћете добити азил", између осталога стоји на страници њемачке владе.

И Андреа Нахлес, њемачка министарка за рад и социјална питања, недавно је упозорила да је неприхватљиво да се са државама попут БиХ преговара о чланству у ЕУ, а да људи из те земље траже азил у Њемачкој.

"То је погрешан пут који само оптерећује процедуру додјеле азила у овој земљи", рекла је Нахлесова.

С друге стране, бројни отворени конкурси за радна мјеста у Њемачкој, којих према посљедњих подацима имао око 600.000, прије свега би била шанса за особе са средњим нивоом образовања, којима је у БиХ тешко да се запосле.

Ипак, треба бити свјестан да приликом конкурса за посао предност увијек има домаћи радник и грађанин Европске уније, а листа услова које треба испунити све је дужа. Грађани БиХ могу радити у Њемачкој само ако имају дозволу боравка и дозволу за рад. За добијање боравишне дозволе неко мора да докаже да има довољно средстава за живот, да добија плату којом може да се издржава, или да неко ко се већ налази у земљи гарантује издржавање. Изузеци једино постоје у случају висококвалификованих стручњака и диплома дефицитарних занимања. У том случају се одустаје од правила које налаже приоритет за држављане земаља ЕУ. У питању су занати типа вариоца, машиновође, возача аутобуса те послови његе болесника, али и тада, ако грађанин ЕУ има исту диплому или занат, он је у предности.

"У Њемачку сам дошао прије седам година. Покушавао сам на све начине да останем, и ништа није успјело. На крају сам потпуно случајно нашао дјевојку са којом сам се вјенчао 'за папире'. Сада имам радну дозволу и њихове документе, али далеко од тога да је било лако. Контроле су строге, тражили су нам слике са вјенчања, испитивали нас који је омиљени филм и пјесма партнера, чак су долазили и провјеравали да ли имамо четкице за зубе у купатилу и веш у ладицама", прича Марко П. (30) из Бањалуке.

Овај Бањалучанин послије учења језика, полагања одређене групе предмета, возачког испита и још многих, како каже, перипетија, свој хљеб зарађује на "бауштели", штемајући зидове.

"У зависности од локације и величине, изнамљивање стана и режије мјесечно се могу попети и до 1.000 евра, на то додајте гориво, разне таксе и порезе. Не жалим се, боље ми је него у БиХ, али далеко је од онога како се понекад представља. Прије су наши људи радили доста на црно, па су добро зарађивали, сада тога због ужасних казни скоро да и нема", рекао је он.

И из Удружења незапослених БиХ упозоравају да у Њемачкој никога не чека мед и млијеко, као и да је пуно лакше добити сезонску визу за рад него трајну.

"Живио сам баш у тој Њемачкој седам година и радио у њиховом социјалном осигурању, али сам се опет вратио у БиХ. Процедура је далеко лакша за сезонске туристичке послове који трају од три до шест мјесеци него застално, а то мало ко тражи. Њемачка има потребу за радницима у љетним мјесецима на пословима везаним за пољопривреду, Хрватска такође љети, али за угоститељство, а Швајцарска и Аустрија у зимским мјесецима", рекао је Хасан Сејдић, координатор у Удружењу незапослених у БиХ.

Извор: Независне новине