Коментар: Данас сви играју фудбал! А кад ће почети Срби?!

Није Србија због дрона остала без Европског првенства, нити због тога што нема Национални стадион. 

Фудбал 16.10.2015 | 00:00

Није разлог ни квалитет, имамо бар два тима играча у најјачим европским лигама, није разлог ни жреб, два места су водила директно, једно у бараж, а за то се борило пет екипа.

У чему је онда проблем? Зашто је последњи наступ репрезентације на ЕУРО онај од пре 15 година када се ова земља још увек звала Југославија?

Ако деценију и по не можеш да се избориш за учешће на турниру најбољих, ако пет година ниси у стању да победиш ниједну “велику” репрезентацију, онда је јасно да ти није ни место међу најбољима. А ми то никако да схватимо када је у питању фудбалска репрезентација Србије и борба за Европско првенство.

Ако деценију и по не можеш да се избориш за учешће на турниру најбољих, ако пет година ниси у стању да победиш ниједну "велику" репрезентацију, онда је јасно да ти није ни место међу најбољима. А ми то никако да схватимо када је у питању фудбалска репрезентација Србије и борба за Европско првенство.

Након трећег узастопног неуспешног квалификационог циклуса мора да се постави питање у чему је проблем? Нисмо због дрона остали без Европског првенства, нити због тога што немамо Национални стадион.

Није разлог ни квалитет, имамо бар два тима играча у најјачим европским лигама, није разлог ни жреб, два места су водила директно, једно у бараж, а за то се борило пет екипа. У чему је онда проблем? Зашто је последњи наступ репрезентације на ЕУРО онај од пре 15 година када се ова земља још увек звала Југославија?

Играчи немају одговор, кажу труде се, дају све од себе, воле да играју за репрезентацију… Али то не видимо на терену. Већу пажњу су привлачили својим мајицама и приватним животом него играма. Постигли су осам голова на осам утакмица, а ниједан нису дали нападачи. Ниједан!

Селектора је било толико да више нису ни битан фактор у националном тиму, последњих седам година сваке по један, па није важно ни шта актуелни каже. Утакмице су све јасно показале, нисмо имали јасан концепт, без правог вође, устаљеног система.

А све што из Фудбалског савеза Србије (ФСС) могу да поруче је: "Ми одлично радимо, једино што не ваља је А репрезентација?" Па шта је ту онда одлично ако финални производ не ваља? То је као кад би из Најкија изјавили: "Радимо одлично, само нам не ваљају патике". Можда сте проблем ви? Али ко је још у Србији преузео одговорност и повукао се после неуспеха?

Фудбал је најважнија споредна ствар на свету. Тако је и у Србији. Можда је наш најбољи спортиста свих времена један тенисер који стоји раме уз раме са легендама овог спорта, можда смо међу најбољима у свету у кошарци, одбојци, ватерполу, медаље освајају и атлетичари, пливачи, борци…

Међутим, нико од њих није имао толико масован дочек испред Скупштине као млади фудбалери који су освојили за остатак Европе небитну титула првака света. То је био најбољи доказ колико је фудбал битан овде без обзира на сва разочарања која нам доноси репрезентација.

Увек ћете наићи на некога ко ће вам рећи: "Зашто губиш време на те преплаћене манекене и сплаваре? Њима су битни само новац и провод, брига их за репрезентацију". Али ћете увек ишчекивати утакмицу тих "преплаћених манекена и сплавара". И наравно разочарати се. А свако разочарање наши фудбалски демагози претварају у “нови почетак". Само се питамо почетак чега, краја? Сада кажу да је Елбасан почетак препорода. Опет лажу сами себе.

Када ће наша репрезентација и Савез научити из туђих, али пре свега из својих бројних грешака? Свака “велика” победа се претворила у серију пораза, јер смо умислили да смо много добри, а да су за неуспехе криви (не)срећа, повреде, судије, то што смо Срби па нас сви мрезе. А у последње три године два пута су нам наши хулигани прекинули меч и коштали нас бодова, па индиректно и учешћа на завршном турниру.

Из године у годину се мењају селектори, ниједан нема шансу да мало дуже ради са националним тимом, пронађе одговарајућу формацију и одговараћује место за играче којима располаже, да успостави систем, да направи тим. Нема времена да кичми тима постепено додаје најталентованије, већ се одмах очекује резултат. Па уместо једног пропуштеног циклуса, ми имамо три, четири, пет. Због свега тога је немогуће сетити се када је Србија последњи пут везала 2-3 утакмице са идентичним саставом.

Доживели смо то да видимо протеклог викенда, али када је све већ било решено, па је то у том случају вероватно била и огромна грешка, јер су непотребно изложени ризику повреда и картона наши кључни играчи, због чега на старту нових квалификација нећемо моћи да рачунамо на двојицу незамењивих.

У међувремену, млади фудбалери од којих се очекује да тек за коју годину постану ослонац или се држе у запећку у небитним мечевима, као против Португалије, или се гурају у ватру када је трка, фрка, паника, па прерано изгоре.

Већ неколико пута смо имали "смену генерација" која или није добро извршена, или није уопште, или је била беспотребна. Вероватно ћемо сада имати нову. За годину дана ће "Орлови" кренути у борбу за пласман на Светско првенство у Русији, а све до прве утакмице биће нејасно ко ће чинити кичму тог тима. И опет ће се радити у ходу, и опет ће се мењати селектор, и опет ће неко други бити крив.

Нема сумње да ћемо можда у међувремену добити опет новог селектора, који ће опет кренути испочетка, иако је права шанса за то пропуштена пре неколико месеци, када је постало јасно да нећемо у Француску, па је именован в.д. селектор, којем је после уклоњено то в.д. из титуле, али га сви и даље тако доживљавају.

Он каже да је меч са Португалом модел како би требало да изгледа репрезентација у будућности. Пораз код куће од комбинованог ривала којем бодови нису били потребни, уз два црвена картона? Нема шта, шампионски модел.

Највећи је проблем што ће у наредних годину дана у центру пажње бити борба за власт у ФСС, где ће можда доћи до промене имена у најудобнијим фотељама, али тешко да ће се било шта друго променити, а као што је обичај у овој земљи, сви проблеми ће бити замаскирани неком бајком, у овом случају наставком епа о Националном стадиону од 150 милиона евра.

Али све ће се и ово брзо заборавити, доћи ће нове квалификације, опет ћемо рећи пролазимо сигурно, а ако се то ипак ни тада не догоди, нема везе, следе квалификације за ново Европско првенство, нови почетак. Можда и то ЕП Мишел Платини, ако “преживи” рат за место председника ФИФА, прошири на 32 селекције, па се овај пут стварно "јуначки" пласирамо.

До тада, головима и асистенцијама наших фудбалера за њихове клубове тешићемо се да смо фудбалска велесила, да су Партизан и Црвена звезда први, а не четврти ранг европског фудбала. Па ћемо уз омиљено пиће и грицкалице уживати у утакмицама ЕП у Француској, где ће бити Северни Ирци, Словаци, Албанци, Исланђани, Велшани. Сећате се њих, победили смо их 6:1 у Новом Саду пре три године.

Бар ћемо имати против кога да навијамо. А то је у данашње време чини се најважније.

Осам утакмица, осам постава:

Јерменија (1:1) Стојковић – Коларов, Настасић, С. Митровић, Ивановић – Матић, Гудељ – Тадић, Марковић, З. Тошић – Ђорђевић

Албанија (0:3) Стојковић – Коларов, Настасић, С. Митровић, Ивановић – Матић, Гудељ – Тадић, Марковић, Ђуричић – Лазовић

Данска (1:3) Стојковић – Д. Тошић, С. Митровић, Бишевац, Ивановић – Матић, Гудељ – Тадић, З. Тошић, Ђуричић – Лазовић

Португалија (1:2) Стојковић – Коларов, Настасић, Ивановић, Баста – Матић, Петровић – Тадић, Марковић, Љајић – А. Митровић

Данска (0:2) Стојковић – Коларов, Настасић, Максимовић, Ивановић – Матић, Фејса – Марковић, Љајић, З. Тошић – А. Митровић

Јерменија (2:0) Стојковић – Коларов, Спајић, Ивановић, Томовић – Матић, Брашанац – Костић, Љајић, Живковић – А. Митровић

Албанија (2:0) Стојковић – Коларов, Митровић, Ивановић, Томовић – Матић, Миливојевић – Тадић, Љајић, З. Тошић – А. Митровић

Португалија (1:2) Стојковић – Коларов, Д. Тошић, С. Митровић, Томовић – Матић, Миливојевић – Тадић, Љајић, З. Тошић – А. Митровић