Анализа - Велс: Крај 57 година фудбалског ропства!

Почело је са бразилским клињом Пелеом, а преко Синише Михајловића је најављен крај у Зеници! Пре три године су Велшани били предмет спрдње после утакмице у Новом Саду. И оптичка варка да Србија има репрезентацију и селектора. Где смо дана ми, а где они? И где ће ко бити када се сучелимо у квалификацијама за Мундијал у Русији?

Фудбал 12.10.2015 | 23:45

Змајеви су полетели из Зенице ка великој фудбалској сцени. Не они босански Змајеви (иако су и они на добром путу), већ велшки. Репрезентација Велса се квалификовала за ЕП у Француској и после 57 година одсуства ће играти на великом такмичењу. Пораз од Босне и Херцеговине у Зеници није заболео Велшане. Чак је био сладак када су им јавили резултат из Израела. На Билином пољу у Зеници је почело велико славље Острвљана...

Енглези, Ирци, Шкоти, па чак и Северна Ирска су били то који су писали историју острвског фудбала. Не и Велшани. Они су имали само рагби. У фудбалу се нису ништа питали. Зато је и овај успех Бејла и другара један од највећих подвига острвског фудбала у последње време.

Енглези блистају у актуелним квалификацијама и победили су у свим утакмицама. Северна Ирска је направила сензационалан успех пласманом у Француску, али мора се признати у најлакшој групи. Ирци су оставили сјајан утисак у својој групи и бараж им не гине, а Шкоти су такође пријатено изненадили и само их је тешка група спречила да се нађу у Француској. Велс је успео у групи са два ученика претходног Мундијала плус Израелом и Кипром.

Она иста репрезентација која је у претходним квалификацијама за СП били топовска храна.

Само једном у историји, велшки Змајеви су играли на великом такмичењу. Била је то „Златна генерација“ како су је они прозвали. Али и тада су случајно залутали на Мундијал 1958. у Шведској. Елиминисани су у квалификацијама, али им се шанса указала јер због Суецке кризе нико у Азији није желео да игра у квалификацијама са Израелом. ФИФА није хтела да дозволи да се Израелци нађу на Мундијалу без иједне одигране утакмице и тако је организовала неки чудан бараж са Велсом. Острвљани су у два меча са по 2:0 прегазили Израел и пласирали се у Шведску.

Била је то генерација у којој је изнад свих био Џон Чарлс. По речима Драгослава Шекуларца један од најбољих фудбалера у историји европског фудбала. Нежни див који је могао да игра и центарфора и либера. Један под највећих џентлмена у копачкама. Играо је и његов брат Мел, добар острвски фудбалер, али далеко од Џонове класе.

Велс је те 1958. године у Шведској изненадио целу планету. Били су у групи са домаћином Шведском, претходним финалистом Мађарском и неугодним Мексиком. Три пута су играли нерешено у групи, па су морали са Мађарском у бараж. Мађари су били само блед обрис Лаке коњице од пре четири године. Били су ту и даље Божик, Грошич, Хидекути, али оних најбољих попут Кочиша, Пушкаша или Цибора више није било у мађарском тиму. Велшани су победили 2:1 и пласирали се у четвртфинале.

Тамо их је чекао Бразил. Како многи кажу, са најбољом навалом у историји фудбала. Са боемским дриблером Гаринчом, крилом Загалом, робусним центарфором Вавом, господином у копачкама Дидијем и 17-годишњим клињом Пелеом. Бразил се још давио у сузама због Мараканаса осам година раније. И чекао прву титулу првака света...

Велс је требало да буде препрека која ће бити прескочена без посебних напора. Али Џон Чарлс и дружина су на највеће могуће муке ставили Селесао. Више од сат времена, Бразил није знао шта да ради против аутсајдера из Велса који је храбро одолевао. И тада је звезда рођена. Фудбал је добио свог Краља. Пеле је пребацио чувара и ћушнуо лопту у угао. Бразилци су минималцем Бразилци успели да се провуку у полуфинале. Све остало је историја. Пет комада Французима у полуфиналу и пет комада Шведској у финалу. Нико их није намучио као Велс...

Тај гол Пелеа је значио и почетак фудбалског ропства за Велшане дугог више од пет деценија. Никада после тога нису заиграли на неком великом такмичењу. Иако су имали шансе, али их је пратила баш лоша срећа. У плеј-офу за ЕП 1980. године су испали од Југославије.

Осамдесетих година прошлог века су имали две добре прилике, али су у одлучујућим мечевима забележили киксеве против аматера из Исланда. Нису били тако лоши, имали су и сјајне играче попут Џона Тошака, Јана Раша, Марка Хјуза, побеђивали су озбиљне екипе попут Енглеске или Шпаније, али би све упропастили у дуелима са аутсајдерима.

Потом је уследила једна сјајна генерација са Гигсом, Спидом, Хартсоном, Беламијем,али ни такви играчи нису доживели да са Велсом заиграју на неком великом такмичењу. Најближи су били Европском првенству у Португалу 2004. године када су у групи оставили Србију и Црну Гору иза себе, али су у контроверзном баражу испали од Русије.

После тога су најчешће били топовска храна и ређали неке прилично срамотне поразе. Гигс је отишао у пензију, али се појавио још један левоноги динамит. Герет Бејл је постао газда репрезентације коју је љубимац свих Велшана Гери Спид требало да поведе ка историјском успеху. Спидов селекторски мандат је окончан трагично. Легендарни ас је одузео себи живот и оставио у сузама све Велшане. Командну палицу је у тој мучној ситуацији преузео Крис Колмен чија тренерска каријера је већ кренула странпутицом.

И квалификације за Мундијал у Бразилу су окончане неуспешно. Посебно је пекао пораз из Новог Сада. На почетку квалификација, Србија је уништила Велс са 6:1, а ми се понадали да смо у Синиши Михајловићу добили озбиљног селектора. Испоставило се да је тај пораз више користио Велсу, него Србији. Михајловић је у свом стилу сурвао Србију у амбис, а једино покриће су му биле утакмице са Велсом. И у гостима су Орлови прегазили Замјеве победом од 3:0.
„Хтео сам да све напустим после пораза у Србији. Имао сам посао који сам желео да радим, али сам се питао да ли сам прави човек за њега. Или сам можда дошао у погрешном моменту? После тог пораза ми је самопоуздање било на најнижој тачци у каријери. Не само да смо изгубили у Србији. Осрамотили смо се. Осрамотили смо државу и народ. Осећао сам се бедно. Отишао сам код оца Ијана на вечеру, разговарали смо и пили вино. Рекао ми је да само кукавице беже из борбе на коленима и покушавју да се измигоље са рукама на лицу. Ако сам ушао у борбу, онда је требало да се суочим и примим ударце које сам заслужио. Схватио сам да не смем да побегнем. Болело је, али сам издржао. Ово ми је највећа награда“, присетио се Крис Колмен после синоћњег пласмана на ЕП.

Изгледало је тада да Велс може само да сања о ЕП у Француској, а да Србији пласман на Евро не гине. Наводно је Михајловићу требало дати времена јер је тек тада посложио коцкице. Заправо, те две победе над Велсом су биле оптичка варка и омча око главе српској репрезентацији. Нити је иза Михајловића остала екипа, нити су Велшани били тако лоши као што смо веровали. Михајловићево (не)дело је наставио да „развија“ незаинтересовани холандски чика Дик Адвокат.

Велс је из пораза изашао јачи. Бејл и дружина су у тежој групи од оне коју је имала Србија направили чудо. Чак су дошли су у ситуацију да два кола пре краја обезбеде пласман у Француску, али им је Израел одолео у игри „викторије“ у Кардифу. На крају су отишли и са поразом у Зеници. Герет Бејл је оно што је некада био Џон Чарлс. Са солидним ађутантима попут Алена, Рамзија, Ешлија Вилијамса или Дејвиса ће наредног лета опет уписати Велс на велику фудбалску сцену и надати се још неком чуду.

После тога крећу нове квалификације у којима ће се Велс борити са Аустријом и Србијом за пласман на Мундијал у Русију.