Шта је, уопште, тај српски инат? Кад је најтеже, ми смо најјачи!

Да вам је неко рекао да ће наши фудбалери, већ отписани од свих и за сва времена, да победе Албанију усред Албаније, и то у мечу у коме је домаћин прижељкивао тријумф за историјски пласман на Европско првенство, не бисте му поверовали, зар не? Искуство нас, међутим, учи да би требало.

Фудбал 11.10.2015 | 23:45

- Ми се некако увек боримо против јачих од себе. Против Османлија када су најјачи. Против Аустругара исто. Ређајте даље сами. Ево, фудбалери, такође. Изгубили све шансе, још отишли тамо после “афере дрон”, дочекале их каменице и напета атмосфера, а победе. И то у мечу који им, такмичарски, не значи. Прорадио је тај наш инат, који нас већ вековима краси – кажи виши кустос историчар Дарко Жарић, директор Музеја Топлице.

Истина, нама овдашњима “жреб” нам кроз историју не даје баш лагане ривале, али, на каквом простору живимо - ми и не можемо да упаднемо у неку лакшу групу. Са друге стране, где год да живимо, и чиме год да се бавимо, епилог неких важних животних борби увек зависи од више фактора. Када је о фудбалерима реч, њихов успех у Елбасану деловао је као немогућа мисија. Говорило се о бројним факторима оптерећења (низ лоших резултата, бледе партије, “вруће гостовање”, константна тензија, каменован аутобус), а заправо су то били – фактори растерећења. Како сад то? Просто, наши су и пре поласка у Албанију били – омаловажавани. Тамошњи медији били су пуни убеђења да ће гости доживети дебакл, да стижу отписани, да они, заправо, и не знају да играју фудбал када су заједно. Добро, дешава се то нама често, није баш да нам је непознат тај осећај омаловажавања већ вековима. А то уме да подигне човека са колена. Да помисли оно чувено, граматички не баш савршено правилно, “Е, ти ће ми кажеш да не могу!”. Човек онда заједно са оним до себе покаже да не пристаје на понижење. У Елбасану се баш то и десило.

- Како ће екипа одиграти зависи од много фактора. Од играчких квалитета, затим од тимског духа, али и од спољних, такозваних “ситуационих фактора”. Ови садашњи ситуациони фактори били су - кохезивни. Ујединили су наше јер су дочекани са високом дозом потцењивања. Говорили су Албанци о њима како су, ето, добри играчи, али никакав тим. То омаловажавање компетентности, међутим, не доживљава се као да је оно на рачун тима, него на рачун целе Србије. То је пробудило жељу код играча да покажу да вреде – истиче спортски психолог Љубица Бачанац.

То му, дакле, дође тај “чувени српски инат”. Па, добро. Делује као да су жеља, љубав и реакција на спољашњи фактор бољи описи. Само, како год то све звали, колико је тај наш инат - стварно моћно оружје?

- Недавно сам на међународној конференцији имао предавање о нашем чувеном преласку преко Албаније 1915. Године и то из угла планинара и историчара. Сада би неком планинару требало 3.600 евра само за опрему да 11 дана пређе преко албанских планина, где су тек трошкови за храну. А наш народ, го и бос – прешао. Кад проради та наша жеља, тај наш инат, много немогућег постаје могуће. Кад је најтеже, ми смо најјачи – каже Жарић.

Овај наш фудбалски тим је само потврдио да су чуда на дохват када се држимо заједно. Чак и када се обрукамо јер не победимо реално слабашне Јермене, чак и када нас не баш неки нарочито јаки Данци усред Београда декласирају. Међутим, када постане баш тешко, а притом почне и омаловажавање, и то нас као колектива, као заједнице, онда је прича другачија.

- Екипа се ујединила, нико није морао ништа да јој прича. Сами су осетили потребу да покажу своје достојанство, заједничко достојанство, заједнички циљ. Сви реметилачки фактори, попут камења којим су гађани у Тирани, још више су их ујединили. Доживели су то као изазов. Да покажу онима наспрам себе да могу да функционишу заједно и да притом буду успешни. Показали су то, у крајњу руку, и нама самима – закључила је Љубица Бачанац.

Велики корак за будућност
Самопоуздање је било пољуљано нашим играчима после серије неуспеха. Сада су ствари другачије.

- Велики је корак напред што су овим тријумфом повратили заједничко самопоуздање и појединачну компетентност. Много тога тек може да се очекује од њих – каже Бачанац.

Инат проради „кад треба“
Колико уме да буде чудесан тај чувени српски инат, тај став „е, сад ћу баш да ти покажем“, познато је већ вековима.

- Инат је можда стварно постао део колективне свести, али оно што је сигурно, то је да се он пробуди у најтежим тренуцима. Тада на изазов реагујемо баш онако како сви врло добро знамо да реагујемо.

Неки српски спортски инати

Атина 1995. - кошарка
Санкције, па титула
Финале првенства Европе у кошарци. Ривал - сјајна Литванија. Други ривал - хиљаде Грка на трибинама који су били против наших плавих. А наш одговор? Девет тројки Александра Ђорђевића и сјајна партија целе екипе за прву титулу од распада СФРЈ.

Севиља 1996. - рукомет
Хрвати на коленима
У првом послератном окршају наших и хрватских спортиста, уз сузе РТС-овог коментатора Срђана Кнежевића, на првенству Европе у Шпанији победили смо изузетну селекцију Хрватске са 27:24. Ти Хрвати су два месеца касније постали олимпијски шампиони у Атланти.

Барселона 1997. - кошарка
Салетов пркос
Нови велики тријумф над вечитим ривалом славио се на Евробаскету 1997. Тројка Салета Ђорђевића пред сам звук сирене пресудила је Хрватској за чувених 62:60. Плави су тако обезбедили четвртфинале, а недуго затим поново освојили злато.

Загреб 1999. - фудбал
Реми у комшилуку
Одмах после бомбардовања, наши фудбалери су гостовали у главном граду Хрватске. Комшије су се надале да ће победом проћи на шампионат континента, а уместо њих усред Загреба су славили наши, одигравши 2:2.

Сиднеј 2000. - одбојка
Олимпијско злато
Финале олимпијског одбојкашког надметања у Сиднеју донело нам је окршај са горостасним Русима. Уз чувено искакање Вање Грбића са терена, па поентирање, стигло се до подвига, злата.

Индијанаполис 2002. - кошарка
Пали и Американци
Усред САД победили смо Американце у кошарци, и то у четвртфиналу Светског првенства. Кад смо већ то прегурали, онда смо освојили и злато. Уз драму, додуше, јер је Аргентина савладана у продужетку.

Елбасан 2015. - фудбал
Славље у Албанији
Отписани од свих, у резултатски нама небитном мечу, а Албанцима "утакмици живота" у којој су хтели да победом остваре историјски, први пласман на првенство Европе, фудбалска репрезентација Србије победила је у Елбасану са 0:2.