Рибу стару 450 милиона година лове корпама

Откриће Умбре крамери у Семберији заинтересовало је биологе и научнике, јер је ова врста пред изумирањем.

Мочвара Громижељ на сјевероистоку Босне и Херцеговине станиште је скоро изумрле рибље врсте Умбра крамери. Овдје је довољно захватити воду корпом од прућа и у рукама ћете убрзо видјети примјерак рибе старе 450 милиона година.

Професор физичке културе и страствени риболовац из села Балатун код Бијељине, Жарко Викић, рибарећи прије седам година у мочвари Громижељ, примијетио је да је уловио рибу коју до тада није виђао у водама Семберије.

Одлучио је да рибу покаже биолозима и убрзо је добио потврду да у својој мрежи има примјерак стар око 450 милиона година.

Откриће Умбре крамери у Семберији заинтересовало је биологе и научнике из цијеле регије због чињенице да је ова врста пред изумирањем.

Риба у народу позната и као ,,мргуда’’ данас још живи у руским ријекама Дњепар и Дњестар, на неким локацијама у Хрватској, Словачкој, Чешкој и Мађарској, а на основу њеног проналаска у рјечици Засавици у Србији тај простор проглашен је природним добром од изузетног значаја.

И док је у многим земљама Европе и свијета права ријеткост уловити Умбру крамери, у Громижељу је довољно заграбити воду уз обалу и ухватити најмање један примјерак ове ендемске врсте.

'Нисмо свјесни какво благо посједујемо'

,,Када сам 2008. године уловио мргуду, одмах сам позвао биолога проф. доктора Миленка Ћурчића који ми је исти дан јавио да је могуће да се ради о раритетној врсти. Након још неколико провјера у Бањалуци добили смо потврду да је то Умбра крамери. Убрзо се прочула вијест у научним круговима, па су нам дошли професори са Природно-математичког факултета из Крагујевца, са Универзитета Источно Сарајево, затим хидрогеограф проф. Мијовић из Београда, а да не помињем колико сам пута затекао студенте биологије из регије који су негдје прочитали о Громижељу и дошли да виде рибу. Мислим да једино људи из Семберије нису свјесни какво благо имају", каже Жарко Викић.

Викић каже да велики проблем још представљају риболовци који хватају рибу помоћу мрежа и они становници који несавјесно загађују ово подручје.

,,Пошто ми је породична кућа удаљена од Громижеља око три стотине метара, често свратим и обиђем мјесто. Сваки пут се запрепастим јер видим сакривен чамац, гомиле смећа, затицао сам и риболовце из сусједних села. Ко зна колико примјерака Умбре крамери је ухваћено случајно са осталом рибом и бачено ко зна гдје", незадовољан је Викић односом појединаца.

Посебни резерват природе

Ипак, не може се рећи да ништа није учињено када је у питању заштита и промоција Громижеља.

Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа бх. енитета Републике Српске прогласио је 2011. године ову мочвару посебним заштићеним резерватом са више од 400 ријетких биљних врста од којих су многе на црвеној листи угрожених биљака у Европи.

Осим Умбре крамери овдје се могу видјети и ријетке птице попут црне роде, црвене чапље, мале бијеле чапље, а потврђено је и присуство барске корњаче.

Од биљних врста издваја се мочварна жара која је у Европи ријетка и угрожена врста.

Легенду о Лакетића виру

У селу Балатун које граничи са мочваром Громижељ пронашли смо и најстаријег становника Драгољуба Лазаревића (81) који каже да је запамтио мочвару још као дијете.

Била је много већа, боја воде је била скоро плава, улијевала се у ријеку Саву, а људи су је тада звали Лакетића вир.

,,Отац ми је причао легенду о Лакетића виру. Једном је туда прошла парна вршилица, она што се ложила, нија тада било горива, и земља се отворила и прогутала машину. Ту су настрадале и дјевојке које су се враћале са поља. Након несреће појавила се вода која стоји све до данас", присјећа се Драгољуб очевих ријечи.

Без обзира на приче и легенде, чињеница је да је Громижељ данас највеће станиште Умбре крамери у Европи.

Ова риба потиче још из праисторијског доба, прије око 450 милиона година, и једна је од најстаријих кичмењака на планети Земљи.

Умбра има леђна пераја која почињу од средине тијела и зубе само у доњој вилици. За њу је карактеристично да изван воде може остати и до десет сати, што је сврстава у дводихалице, а када дође до повлачења нивоа воде у станишту, Умбра се скрива у муљевито дно.

Заштићена само на папиру

Након проналаска раритетне врсте Умбра крамери у семберској мочвари, бијељински професори и љубитељи природе основали су Удружење за заштиту флоре и фауне ,,Громижељ’’ на основу кога су покушали да из буџета локалне заједнице обезбиједе финансијска средства за заштиту и уређење резервата.

Међутим, од 2008. године, осим постављених табли на којима пише како би требало да се понашају посјетиоци подручја, ништа значајније није урађено.

Драган Ђурђевић из градске управе Бијељина нада се да ће на некој од наредних скупштинских расправа доћи на ред и ово питање.

,,Ми ћемо тражити од стамбено-комуналног одјељења да нам каже на шта прије свега имамо право када је у питању уређење Громижеља. Планирамо да разговарамо са становницима околних села о изградњи прилазног пута, али и о начину заштите ширег подручја око мочваре. Све што смо и могли да урадимо у посљедњих пет година, остало је у другом плану због двије незапамћене поплаве које су 2010. и 2014. године погодиле Семберију и цијелу Босну и Херцеговину. За вријеме тих ,,стогодишњих’’ вода десиле су се вјероватно и промјене у Громижељу, али битно је да је Умбра крамери остала у нашој мочвари’’, закључује Ђурђевић.

(Ал Јазеера)