Џорџ Бест би био поносан! Панкери из Сјеверне Ирске опет јуре бика!

Победник Групе Ф који се пласирао на велико такмичење после 30 година нема велика имена, али има срце и упорност којим се издигао изнад свих ривала.

Фудбал 10.10.2015 | 20:00

Ни у време када су у саставу имали најбољег фудбалера света Џорџа Беста, фудбалери Северне Ирске нису успевали да се домогну великих такмичења.

Звезда Манчестер Јунајтеда, вероватно најпознатији фудбалски мајстор којег је имала ова чудна држава одвојена бодљикавом жицом од Републике Ирске, био би данас поносан да је жив на наследнике, који су тријумфом над Грчком (3:1) у Белфасту синоћ оверили карту за Француску.

Европско првенство у земљи Гласких петлова, које се одржава следеће године, биће прво велико фудбалско такмичење за Северну Ирску после 30 година и последњег излета на Мондијалу у Мексику (1986). Истина, не сећају се тог пута преко океана радо, јер су били један од најгорих тимова, али им је овај подвиг једнако драг, можда и дражи од пласмана на Светском првенству у Шпанији 1982. када су предвођени Билијем Бингамом стигли до другог круга.

Тада су били првопласирани у групи са домаћином Шпанијом и Југославијом, која се одмах вратила кући, али су у другој фази и момци из Северне Ирске напустили такмичење после пораза од Француске…

Та 1982. година до синоћ је била најсветлији моменат фудбала у Северној Ирској, све до тренутка док се нису прославили пулени селектора Мајкла О'Нила. Управо су овај 46-годишњи стручњак из Портдауна, и његов учинак са крање просечним тимом, без великих фудбалских звезда, инспирација за ново буђење поноса народа у Северној Ирској, који је предуго плаћао данак политичким трзавицама и верским сукобима.

О томе је најбоље у својим песмама говорио Џејкоб Барнс, фронтмен Стиф Литл Фингерса, једног од највећих панк бендова у историји, и момак који је још почетком осамдесетих на сваком концерту свирао у зелено-белом дресу Северне Ирске. Његове протестне песме о животу иза бодљикаве жице, попут „Алтернатив Улстера“, сада су добиле нову верзију, која се може описати и кроз успех фудбалера, који су заиста учинили огромну ствар за Северну Ирску.

Управо овај успех и изглед репрезентације Северне Ирске, без великих имена у саставу, многи поистовећују са појавом панк фудбала (какав би требало да буде), игре у којој срце, упорност, напоран рад и она ствар увек доносе успех, пре новца.

И за Џејкоба је победа против Грка „најпоноснији дан у историји Северне Ирске“, чак значајнија и од успеха у Шпанији пре 33 године.
„Потпуно се осећам као те 1982. године, када је наш тим премашио границе својих могућности. Сећам се ноћи када смо победили Шпанију на Мондијалу… Гледао сам утакмицу из кревета, мртав болестан, али ми је после победе менаџер ушао у собу и рекао: 'Ајмо у паб'. И синоћ сам исто урадио, славио сам целе ноћи, напио се у част ових момака“, признао је Барнс, који је најавио да ће написати химну селекције Северне Ирске пред одлазак у Француску.

Реално, ако песма буде и близу као „Саспект девајс“ или „Вејстед лајф“ нема сумње да ће бити прави хит за све луде навијаче из Северне Ирске који ће следеће године летовати у Француској. А како навијачи Северне Ирске славе победу уверите се на снимку испод.

Овај успех важан је за многе људе у земљи од око 2.000.000 становника, иако тешко да ће опет ујединити деценијски зараћене стране. Године које су прошле нису залечиле сукобе, и даље велики број становника Северне Ирске (ирски националисти) ову државу не доживљава као свој дом, а репрезентацију за коју играју и протестанти и католици, још гледају са подозрењем, зашто не рећи и отвореном мржњом.

Тако је менаџеру Мајклу О'Нилу преостало да од тима састављеног махом од фудбалера из Чемпионшипа, шкотске Премијер лиге или нижих енглеских лига, са тек по неким премијерлигашким играчем као што су Кајл Лаферти (Норич), Крис Брунт, Герет Меколи и Џонатан Еванс (ВБА), проба да извуче максимум и на следећем Европском првенству још више обрадује народ.

Тешко да су ови фудбалери моћни, као екипа легендарног Билија Бингама, који је имао у тиму једног Герија Армстронга, Семија Мекилроја или Пета Џенингса, али ће сигурно пробати у Француској “да ухвате бика за рогове“, како је некадашњи слектор, описао славни тријумф над Шпанцима '82.

Ништа их не кошта, показали су тријумфом у групи Ф да бар имају срце, а видећемо ко ће бити бик следеће године...