Николић: Донесена политичка одлука

Ослобађајућом пресудом хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу Хашки трибунал је сада сасвим јасно донио политичку, а не правну одлуку, рекао је предсједник Србије Томислав Николић.

Република Српска 16.11.2012 | 11:30 Ослобађајућом пресудом хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу Хашки трибунал је сада сасвим јасно донио политичку, а не правну одлуку, рекао је предсједник Србије Томислав Николић."Данашња одлука Хашког трибунала неће допринети стабилизацији ситуације у региону, отвориће старе ране, а Србе у Хрватској, мали број њих који је остао тамо да живи, ставити у позицију криваца над којима и даље свако може некажњено да проводи своју `правду", оцијенио је предсједник Србије. Он је подсјетио да је хрватском операцијом "Олуја" протјерано више од 220.000 Срба и убијено на хиљаде ненаоружаних мушкараца, жена и дјеце, саопштено је из Прес службе предсједника Србије. "Ко је за то крив? Данашњом одлуком Хашког трибунала Хрватска може легитимно да слави највећи погром у свету после Другог светског рата. Држава која не дозвољава ни породицама несталих Срба да утврде где се налазе тела њихових најмилијих", нагласио је Николић. Према његовим ријечима, ако је до сада било разлога да се верује онима који су тврдили да је Хашки трибунал неутралан, правичан и нешто више, Србији и српском народу најновијом одлуком о ослобађању ратних злочинаца то је демантовано. "Српски народ је у новијој историји био жртва геноцида, најсуровијих злочина, прогона и мучења, а Срби жигосани као злочинци који треба да се стиде и ћуте. То је парадокс који више не сме да се понови", поручио је предсједник Србије. Жалбено вијеће Хашког трибунала ослободило је данас хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача, који су пред овим судом у априлу 2011. године првостепеном пресудом осуђени на 24, односно 18 година затвора за ратне злочине почињене над Србима 1995. године током војне акције "Олуја". У агресији хрватских оружаних снага на сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, која је названа "Олуја", са својих вјековних огњишта протјерано је око 230.000 крајишких Срба. Према евиденцији "Веритаса", у војној акцији и послије ње, погинуло је и нестало 1.922 Срба, од којих су 1.192 били цивили, а око половине је било старије од 60 година. Од укупног броја жртава до краја августа убијено је 1.764 људи или у просјеку 68 дневно. Међу жртвама је 546 жена, од којих је двије трећине било старије од 60 година, што представља један од "црних" рекорда посљедњег грађанског рата на просторима бивше Југославије. Међу жртвама је и деветнаесторо дјеце која су имала до 18 година, од којих и деветоро у доби до 14 година.