Сви за Еx-Yу лигу, али…

Идеја регионалне лиге у фудбалу све више се спомиње као реалност, али још увијек је много отворених питања - ко ће учествовати у њој, како обуздати хулигане, шта добија побједник…

Фудбал 11.10.2015 | 23:30

Округли сто на тему “Регионална лига у фудбалу, да или не?“ у склопу Симпосара одржана је данас у Сарајеву, уз присуство неких од најзначајнијих фудбалских радника са простора бивше Југославије.

Сви учесници су подијелили став да би регионално такмичење било добро за спорт, што би за собом повукло квалитетније спонзоре и ТВ права. Међутим, отворено је неколико круцијалних питања око оснивања једне такве лиге.

Највећи проблем којег су се учесници овог округлог стола истакли био је проблем самог формата такмичења, односно шта се подразумијева под појмом "регионална лига".

Понуђено је неколико рјешења међу којима је и онај о лиги клубова из бивших земаља Југославије или на систем такмичења у којем ће учествовати и друге балканске и средњоевропске екипе, а који ће бити подијељен у дволигашки систем, те би побједници те двије, географски подијељене групе играли доигравање за првака. Легенда босанскохерцеговачког фудбала Ивица Осим је дао приједлог да се у такво такмичење укључе Грчка и Турска.

Директор ФК Сарајево Дино Селимовић је казао да је у старту проблем с називом “регионална лига”, те да би се вјероватно лакше дошло до рјешења ако би то такмичење имало радни наслов Алпе-Адриа куп. Он је, барем што се тиче бх. клубова, као један од круцијалних проблема навео инфраструктуру без које је “апсурдно размишљати о таквом такмичењу”.

Други велики проблем, око којег су се скоро сви сложили су навијачи.

"Ви знате које су тучњаве између наших клубова. Видите по именима навијача Торцида, Бад Блуе Боyс, Гробари, Манијаци, Хорде Зла да не шире топлоту и спортско наметање, него дивљаштво. Ако нисмо у нашим државама спремни то ријешити, мислим да би било тешко на регионалном нивоу то рјешавати”, рекао је Здравко Реић, спортски новинар и додао да данас навијачи играју важну улогу у фудбалу.

“Како је рекао Игор Штимац, прије су играчи доживљавали аплаузе, а сада играчи аплаудирају навијачима. То је сада њихова игра и њихов спорт", додао је Реић.

Сви говорници били су сагласни да се анимозитет између одређених навијачких скупина може избјећи евентуалном вишегодишњом забраном доласка гостујућих навијача на утакмице. Осим тога, да би један такав пројекат успио, у њега се активније морају укључити и државе из којих ће долазити тимови чланови лиге.

“У овом тренутку мислим да се нису стекли услови за формирање те регионалне лиге. Имамо неколико предрадњи да би се лига формирала. Чињеница је да би добили квалитетнији фудбал, спонзоре, профит би био неизмјерно већи у односу на досадашњи. Да ли политика може пратити развој фудбала и регионалну лигу. Политика у регији није адекватна да би се та лига развила”, рекао је Мирсад Шиљак, директор ФК Жељезничар.

Стекао се утисак да су сви учесници дискусије сигурни да би се озбиљнијим приступом, као што је то био сада случај на сарајевском дербију, могли избјећи нежељени инциденти.

Јасмин Баковић, генерални секретар Фудбалског савеза БиХ, истакао је да су представници националних земаља бивше Југославије у два наврата разговарале на тему регионалног такмичења и да су видљиви помаци, те да је у плану трећи састанак.

"Савези земаља региона подржавају иницијативу за формирање једног таквог такмичења. То би подигло квалитет такмичења и фудбала и повећало број навијача на утакмицама. Клубовима би донијело додатне приходе", казао је Баковић.

Он је додао да се УЕФА није жељела мијешати, те да им је циљ био саслушати све асоцијације и њихове ставове.

“УЕФА ће на бази дискусије припремити приједлог које ће понудити асоцијацијама на разматрање. То је дуг и спор процес, што је можда добро јер немамо платформу да би брзо ишли. Мора се направити темељ. Морају државе стати иза тога. Ако државе не стоји иза такве лиге онда то нема смисла”, казао је Баковић.

Један од круцијалних проблема јесте питање који би клубови и по којем основу улазили у ту лигу.

“Има ових објективних ствари које тешко можемо ријешити овдје за столом. Шта би било с другим клубовима? Гдје би играли други клубови који нису у том првенству? Да ли би велики клубови могли играти регионално, а остали национална такмичења?”, питао је легенда југословенског фудбала Драган Џајић и додао да би се вјероватно неки, условно речено мањи клубови побунили јер нису дио те регионалне приче.

Ту је и проблем календара такмичења. Према Баковићевим ријечима, један од приједлога је да се регионалне утакмице играју у терминима Лиге првака и Лиге Европе, а домаћа првенства за викенд. Ово је по многима логично рјешење с обзиром на то да мало клубова с ових простора учествује у европским такмичењима.

Ипак, самим стварањем таквог једног такмичења поставља питање мотива клубова да у њему учествују. Шта првак добија освајањем таквог првенства?

Оно што је јако битно нагласити јесте да не постоји заједнички став клубова унутар савеза држава, потенцијалних учесница у пројекту “Регионална лига”.

Ово је потврдио и Дино Селимовић, који је на наше питање одговорио да су након једног састанка Асоцијације европских клубова послали упит клубовима с питањем да се очитују о том такмичењу, а да је само неколико њих одговорило.

Златан Налић, фудбалски радник у Шведској, подсјетио је да су регионално такмичење већ раније формирано у Скандинавији, али да је пропало. Истина, нагласио је Налић, та такмичења су оснивана из другачијих разлога и предуслова, те да је тај пројекат унапријед био осуђен на пропаст.

То, уз адекватно вођење, организацију, подршку држава и спонзора, не би требао бити случај у смислу регионалног такмичења на Балкану.

Говорници су на крају, овог округлог стола одржаног у склопу Симпосара, закључили да је прије било какве озбиљније приче о самом оснивању заједничке лиге потребно затражити да се савези и клубови очитују по том питању, те спровести истраживање јавности да ли су “за” или “не” формирање једног таквог такмичења.

Формирање једног таквог такмичења, према Осимовим ријечима, не би имало смисла ако Црвена звезда или Динамо не би били дио тога, те је због тога врло важно спровести горе наведене мјере.