Анализа: Зашто је Албанцима ова утакмица толико важна...?!

"Орлови" у четвртак увече не играју против репрезентације Албаније, већ свеалбанског "дреам теама", који ће се неминовно распасти у скоријој будућности и који никада више неће имати овакву шансу.

Фудбал 08.10.2015 | 18:20

Хајде да одмах оставимо по страни флоскулу да је меч Албанија - Србија, који ће вечерас од 20.45 бити одигран у градићу крај Тиране, више од игре и за нас и за њих.

То је толико пута поновљено и констатовано, да већ постаје помало сувишно, као и то коме је утакмица важнија, да ли можда нама или 100 одсто њима. И у то смо могли да се уверимо и у Београду и у Тирани.

Утакмица у Елбасану или Ељбасану, како нам драже, овде је названа "утакмицом века", али препотентно и лакомислено би било то приписати само чињеници да се Албанци састају са својим архи-непријатељима Србима. Та чињеница само је допринела да је земља наших (бивших?) суседа на ногама већ неколико дана.

Победа над Србима тренутно је важнија Албанцима с Косова, који ствари посматрају локално, док чекају да их ФИФА и УЕФА уведу у просторије у Цириху и Ниону.

Највећем делу навијача албанске репрезентације, правих навијача, не адолесцената са каменицама у рукама, вечерас ће бити важна три бода. У то смо могли да се уверимо у кратким и штурим разговорима на улицама, током сусрета са новинарима овдашњих редакција, а такав став преносе и челници албанског савеза, у такође неформалним разговорима.

Они, више од победе над Србијом (која би их свакако обрадовала), чекају одлазак на велико такмичење. Иако то овде покушава да се прикрије, заиста се ради о ситуацији: Сад или никад. Или, хајде да ублажимо, сад или ко зна кад.

Зашто? Када је албански репрезентативни фудбал у питању, а национални понос и идентитет никад није био споран?

Па, због Косова.

Ово је вероватно последња шанса ове генерације албанских фудбалера да оде на велико такмичење, јер ово није само репрезентација Албаније, већ "дреам теам" играча албанске националности са подручја Албаније и такозване Републике Косово, коју све мање земаља у свету тако води.

Питање је времена када ће надлежни, који су тзв. Косово већ позвали да се равноправно такмичи на Олимпијским играма у Рију наредне године, а изнад тога нема ничег у свету спорта, примити репрезентацију земље настале на нашој територији у квалификације за неко велико такмичење. Било то већ за Светско првенство у Русији 2018, а боље нам је да се на време припремимо за то, било то за Европско првенство које ће 2020. године бити одржано широм континента, репрезентација Албаније биће преполовљена.

Самим тим и њен квалитет, самим тим и цео "хyпе" који је овде креиран пре неколико година, а који је доживео врхунац пре годину дана у Хумској, док је свет гледао како једна застава иритира 30.000 људи и од фудбала прави фарсу.

Све што су пре, за време и после те утакмице Албанци уложили у фудбал, а колико су уложили схватили смо кад је Суд за спортску арбитражу у Лозани преиначио одлуку Дисциплинске комисије УЕФА, било је усмерено ка ултимативном циљу - одласку на велико такмичење. Утакмица са Србијом у Елбасану вечерас само је пролазна, али и најважнија станица на том путу и зато су албанске фудбалске и не само фудбалске власти узурпирале пола града и ушле у отворен рат са хулиганима, свесне да вечерас могу да изгубе много више од три бода.

Навијачи с Косова су бесни и вичу да су их "браћа" издала и да ће на стадиону бити 13.000 "пандура". Није то далеко од истине. Албанци су ограничили продају карата и оних "правих", са кечићима на главама, огрнутих црвеном заставом с црним орлом, биће свега око 2.000 и, према ономе што смо могли да чујемо, биће третирани као да су гостујући навијачи. Остало? Биће баш они којима се лако рукује, или се бар тако мисли.

Овде нико не брине за стадион, већ шта ће бити око њега, јер су "издани" навијачи најавили масован долазак, па се власти сада труде да им подигну видео бим крај стадиона где ће их окупити и смирити...

Верујте, како ово није промакло обичном конобару, таксисти и препродавцу цигарета на улици, није ни Бериши, Цани, Баши, Џаки, Балају, Рошију и осталима. И они знају да је ЕУРО широм отворио своја врата и да само неорганизовани, несложни и нетактични нису отишли у Француску. И они знају да ће сито и решето ка Русији пропустити само и искључиво квалитет.

И они знају да вечерас играју најважнију утакмицу у историји албанског фудбала, која би (о)стала на два-три папира, да нисмо дозволили да нам се наругају беспилотном летилицом у центру престонице.

Зато је њима ова утакмица јако важна, зато су под невиђеним притиском, чак већим од оног који стиже с Косова и у ком се инсистира да што пре, играчи рођени тамо, промене бело-црвено-црне боје за жуто-плаве. Какав би то губитак био за Албанију? Ево...

Ертрит Бериша, Лорик Цана, Ермир Лењани, Бурим Кукели... сви су рођени на Косову. Ако им додате још Тауланта Џаку, најбољег играча, који је рођен у Швајцарској, али чији су родитељи пореклом с Космета, онда тим који ће истрчати вечерас на терен сечете на пола и остављате му лошију половину.

Притом, нисмо набројали старију гарду у Де Бјазијевом тиму, која после ЕУРО 2016 тешко да ће играти конкурентан фудбал.

Дакле, није само до нас, иако има и тога. Наш вечерашњи ривал игра утакмицу која везује ноге, спаљује мозак, избија кисеоник из плућа.

Хоће ли наши момци то искористити? Па, ако ћемо реално, била би велика штета да не буде тако...