Да ли је Добој сигуран од могућих поплава?

Градска топлана у Добоју једно је од предузећа које је претрпјело велику штету за вријеме катастрофалних поплава које су Босну и Херцеговину задесиле у мају 2014. године. Данас је Добој у великој мјери обновљен, а Топлана је дефинитивно једна од позитивних прича. Ипак, без обзира на санирања уништених објеката, рад на превенцији од нових поплава у овом граду је заказао, те грађани и даље страхују од нових поплава.

Република Српска 06.10.2015 | 20:50

Добој је, поред Маглаја, био један од  градова у БиХ који су највише страдали у поплавама.

Бројне јавне установе у овом граду морале су бити премјештене на друге локације, а хитна служба је,на примјер, своју функцију обављала у просторијама једне кафане.

Ипак, Добој се полако враћа на старо, а прије неколико дана је званично поново отворена обновљена зграда Дома здравља чију је изградњу финансирала Европска унија.

Још једна позитивна прича успјешне обнове након великих поплава јесте и Градска топлана у Добоју, која је основана још давне 1978. године као радна организација од посебног друштвеног интереса за производњу, дистрибуцију и испоруку топлотне енергије у виду загријане воде као топлотног медија.

У питању је једина централна градска котловница која је радила и за вријеме ратног периода и која комплетан град (око 8.000 станова) и привредне субјекте снабдијева са топлотном енергијом.

Уз помоћ Норвежана топлана обновљена за само три мјесеца

Постројење топлане у Добоју је за вријеме великих поплава било у потпуности поплављено и нико није вјеровао да ће бити у стању почети радити за сљедећу сезону сезону у октобру. Ипак, то се десило.

Процес опоравка и санације је трајао три мјесеца. Санација топловода коштала је око 1.000.000 КМ, а средства у висини од 900-ак хиљада КМ донирала је Влада Норвешке.

"Сви су били сумњичави, а и ми смо имали зебњу да ли ћемо стићи обавити све то у тако кратком року, но на радост нас и наших корисника, све је урађено и успјешно смо почели сезону гријања већ у октобру, само три мјесеца након поплава", казао је за Клиx.ба Златко Спасојевић, технички директор Градске топлане у Добоју.

Укупна штета начињена поплавом у топланама била је, према процјенама стручњака, око 4.000.000 КМ. Новешка влада је донирала износ од 960.000 КМ којим су покривени трошкови санације и реконструкције топловода, а поред Норвежана, велику помоћ пружио је и Град Добој.

"Град Добој је за сва физичка и правна лица која су била поплављена у шестомјесечној сезони гријања 2014/15 извршио субвенцију у висини од 80 одсто трошкова гријања, те су грађани плаћали само 20 одсто износа рачуна гријања", истакао је Спасојевић.

Поред тога, поплављени у Добоју су били ослобођени на порез на имовину за прошлу годину.

Да ли је Добој заштићен од сљедећих поплава?

У Добоју су највише страдала приградска насеља, као што је Усора, која је била прва на удару, као и насеље на излазу из града, Баре.

У тим насељима се још увијек налазе неусловне куће у којима људи не могу да бораве, а један од највећих проблема било је то што грађани уопште нису били упознати са чињеницом да имају право на средства донатора, као што је УНДП.

Ипак, без обзира на обновљене јавне установе и примјере позитивних прича, да ли је Добој спреман да се носи са новим поплавама?

Како за Клиx.ба појашњава Љубинко Ђурић, теренски координатор Центра цивилних иницијатива, у насељу Вила је уз помоћ средстава УНДП-а саниран приградски поток Лијешањ дужине око 200 метара који је наводно био главни узрок поплава.

Међутим, у општинској власти истичу како је то недовољно, те како ће свака сљедећа поплава створити велике проблеме из разлога што није урађено корито ријеке дужине од пет километара.

"Разлог зашто то није учињено су неријешени имовински односи и Добој би поново могао доживјети исту судбину", за Клиx.ба говори Љубинко Ђурић, теренски координатор Центра цивилних иницијатива.

Он појашњава како је Влада Републике Српске дала концесије за градњу три мини хидроелектране које се већ седам година "граде", а заправо није започето ништа, из разлога што су Влада и локалне власти у несагласју, будући да нису на истој политичкој линији.

"У Добоју влада СДС, а у Републици СНСД и ту постоје неке интересне групе које се разилазе у мишљењима. О томе се прича потајно и са страхом, али Добој би поново могао бити поплављен. Шта смо онда урадили? Ништа. Људи још увијек гледају у небо и бога моле да не буде поново поплава. За разлику од нпр. Бијељине, која је комплетно уређена", испричао је Ђурић.
 
Он је додао како је ова поплава донијела и додатне дилеме, споменувши истраживање студија вода Републике Српске у Бијељини, које је показало упитност постојања комплетног жељезничког чвора аутопута који је у процесу градње Коридора 5Ц, будући да његовом изградњом постоји опасност да Добој, Модрича и Маглај увијек буду мета поплава.

(Клиx.ба)