Њемачка: Одгој дјеце у односу на нас?

Одгој дјеце у Њемачкој једно је од најснажнијих аргумената зашто све више Хрвата своју срећу тражи баш у тој европској земљи. Због чега су Нијемци такви какви јесу, одговор ваља потражити и у одгоју дјеце, која се подижу да буду независни, али и одговорни чланови породице, па онда и њемачког друштва.

Свијет 04.10.2015 | 15:35

Американка Сара Заске из прве је руке искусила које су то разлике у одгоју дјеце, а своје је импресије стекла на дјечјим игралиштима и у вртићима, нимало различитима од наших, осим по одгојним методама и менталитету родитеља који неке ствари раде битно другачије.

Ево што је написала за Тајм.

1. Читати и писати се не учи код куће
Вртићи у Берлину не подржавају рано едуковање дјеце у класичном смислу. Учити читати није задаћа родитеља, већ је задатак који се пред дјецу ставља тек у “малој школи”. Вртић је мјесто за игру и социјализацију. У првом разреду основне школе такође нема притиска. Дјеца имају два велика одмора, а градиву се приступа лежерно. То не значи како се оно не савлада. Према истраживању Удружења за економску сурадњу и развој, 15-годишњи Нијемци изнад су међународног просјека у знањима из математике, језика и физике.

2. Дјецо, играјте се са ватром
Када су у питању мали Нијемци, нема мјеста страховима. Већ у раној доби, дјеца се охрабрују да приликом јела користе ножеве, а свијеће и остали малени извори ватре играчке су као и сваке друге. “Пази опећи ћеш се”, не постоји у ријечнику родитеља, који, једном када дјетету демонстрирају (било да се ради о ватромету за Нову годину или роштиљању у дворишту) што то ватра јест, од дјеце очекују да пламен више не дирају.

3. Слободно се крећу без надзора родитеља
Као и у БиХ некад, дјеца у Њемачкој слободно се и без руке родитеља крећу по комшилуку. У школу иду у друштву пријатеља, а поједини школарци самостално се крећу трамвајима и подземним жељезницама. Њемачки родитељ забринут је за сигурност својег дјетета, али не хоће ли га неко отети, већ хоће ли оно на сигуран начин прећи преко пјешачког прелаза. Чињенице им и ту иду под руку. Наиме, отмице дјеце су ријетке, у САД-у их се, нпр. догоди 115 годишње.

4. Прослава поводом поласка у школу
Еинсцхулунг, први дан школе, Нијемцима је један од најважнијих дана у животу. Након што заврши прву седмицу у школи, малишани на поклон добију велики корнет напуњен оловкама, бојицама, биљежницама, слаткишима и свим осталим потрепштинама једног првачића. У школи се слави у суботу, а остатак викенда првачићу се честита и слави код куће.

Други велики корак у школовању је Југендwеихе. Када школарци напуне 14 година, сматра се како улазе у свијет младих одраслих. Поводом Југендwеиха такође се припремају прославе, и у школи и код куће.

5. Вани, сваки дан
Њемачка изрека: “Нема лошег времена, само неприкладне одјеће”, говори готово све. Без обзира на временске услове, дјеца су на игралиштима. Школе и вртићи подржавају боравак на свјежем ваздуху, па многе у својим двориштима имају праве мале вртове. Након школе и ручка, добро одјевени, клици излазе вани, на ваздух, међу своје вршњаке. Маме и тате могу их пратити, али не и зауставити, преноси Нет.хр

(Н1)