Партизан слави 70 година постојања!

Фудбалски клуб Партизан и ЈСД Партизан данас славе 70 година постојања.

Фудбал 04.10.2015 | 15:00

ЈСД Партизан спада у ред највећих спортских друштва у свету, а по резултатима, остварењима и броју својих врхунских спортиста током протеклих 70 година, вероватно је и једно од најуспешнијих.

Писаних докумената о почецима готово и да нема. Датум "рођења" је 4. октобар 1945. године, а припреме су трајале месецима пре тога.

Светозар Вукмановић – Темпо залагао се да се при Централном дому Југословенске армије оформи фудбалски клуб, а касније да се то шири и на остале спортове, у којима би били спортисти који су у војничкој униформи. Тако су истог дана када и фудбалска секција, рођене оне и за атлетику, шах, кошарку и одбојку.

У лето 1945. године у Београду је одржавано свеармијско првенство, које је окупило и четири стотине фудбалера. Међу њима су биле и десетине познатих играча, па и репрезентативаца пре почетка Другог светског рата, а који су у то време били у униформи.

Већ тада је начињен списак најбољих. Када је донета одлука о оснивању фудбалског клуба, они су већ били позвани у Београд и заједно су тренирали.

Играчи Партизана, два дана по оснивању, 6. октобра, први пут су истрчали на терен. Победили су репрезентацију Земуна са 4:2 у саставу: Чулик, Чолић, Белеслин, Чајковски, Ђурђевић, Шваљек, Шереш (Б. Михајловић), Атанацковић, Рупник, Божовић и Матекало, који је био и први стрелац (дао је два гола. Шереш и Рупник по један).

Тренер је био Фрањо Глазер, а за фудбалску секцију као технички директор је био задужен Виргил Попеску.

Већ на првим утакмицама показало се да снази Партизана тада нико није био раван. На седам следећих утакмица дали су 45 голова, а нису примили ни један. Живели су у Централном дому армије, носили униформе и свако је имао редовна задужења.

Бобек је, рецимо, био библиотекар. Уз све остало, они су учествовали и на омладинским радним акцијама на рашчишћавању рушевина и уређењу улица. Уочи својих утакмица ишли су и по граду лепили плакате као најаву.

Првих пет година постојања Партизан је био ослоњен на Југословенску армију и био секција при њеном Централном дому (ЦДЈА). Од 1950. године је самостални клуб у оквиру Југословенског спортског друштва. Од тада Фудбалски клуб има потпуну самосталност у спортско-такмичарском, организационом и материјалном домену.

Прослављени ратни командант Петар Пеко Дапчевић, касније и један од председника Југословенског спортског друштва Партизан, а поводом пола века од оснивања, 1995. године, у писму којим честита јубилеј, написао је и како је и где рођена идеја, па и одлука о оснивању:

"Већина нас, младих генерала, која је играла и волела фудбал, окупили смо се и договорили да оснујемо фудбалски клуб. Око имена није било натезања: били смо партизани, било је и најприродније да се наш клуб зове Партизан. На самом скупу, неформално је председавао Светозар Вукмановић – Темпо, били су још присутни Отмар Креачић – Култура, Вујица Гајиновић, Ратко Чоче Вујовић (био је изабран за првог председника 1950. када је клуб добио префикс ФК), Константин Коча Поповић, Мијалко Тодоровић – Плави. Можда и још неко…

Не могу се сетити, сећања бледе… Ако је данас тешко, или готово немогуће, утврдити детаље, целина догађања, првенствено као атмосфера, може се доста јасно осетити. Још се није била навршила ни година од престанка четвртогодишњег ратног ужаса, у данима опште оскудице, једино чега је било у изобиљу – било је полета и наде. На тим темељима је грађено и ЈСД Партизан и његова несумњива осовина – фудбалски клуб, који је и до данас остао магнет и духовни и материјални ослонац тог најбројнијег и најтрофејнијег спортског друштва".