Долази топла зима

Календарски најхладније доба биће веома благо, са кратким леденим таласима. Децембар - релативно топао. Падавине у фебруару.

Србија 04.10.2015 | 14:45

Долази зима, али не - дуга и хладна. Према очекивањима метеоролога, најоштрије годишње доба, ове сезоне остаће без оштрице. Очекује нас, кажу, блага зима, топлија од претходне. У већем делу Србије, средња зимска температура ваздуха биће од пола степена до степен изнад просека. Децембар ће бити најтоплији, талас најхладнијих дана очекује нас у трећем делу јануара, док ће највише падавина бити у фебруару.

По речима Бранка Бијелића, прогностичара из Републичког хидрометеоролошког завода, први зимски месец биће топлији од просека и углавном сув.

- Просечна вредност средње дневне темепратуре у децембру биће од једног степена испод нуле, до три степена у плусу - каже Бијелић. - Има изгледа да у целој Србији децембарске температуре буду изнад просека, са просеком од један степен до пет степени Целзијусових, а у планинским деловима од минус два до два степена изнад нуле. У Београду, просечна темепаратура биће 2,1 степен, а максималана 7,7 степени Целзијусових. Падавине ће, међутим, остати у просеку.

И јануар ће бити блажи, у односу на хладноће, мразеве и поледице, какве памтимо и асоцијација су на први месец у години.

- Почетак 2016. године по прогнозама биће за степен до два топлији од просека - каже Бијелић. - Средња јутарња темепература у јануару биће 0,9 степени, а средња највиша дневна - 5,5 степени Целзијусових.

Искуство за последње три деценије показује да је средња јануарска, јутарња температура, у првом делу месеца, од минус три до два степена. Најниже дневне температуре у средини месеца су од минус три до нуле, а у трећем од минус три до 0,3 степена Целзијусова. Максималне температуре за јануар су у просеку од 1 до 6 степени.

Слично као и прошле године, и овог пута се највише падавина очекује у фебруару. И трећи месец зиме, по речима нашег саговорника, биће за један до два степена топлији од просека. Средња фебруарска јутарња биће 1,3 степена, а средња највиша дневна 7,7 степени Целзијусових.

- Без обзира на то што ће бити блажа зима, и даље ће бити услова за краће хладније периоде - објашњава Бијелић. - Очекује се да ће ти ледени таласи трајати од пет до седам дана, а углавном су најхладнији периоди у трећој декади јануара. Не можемо да тврдимо колико ће ти хладни периоди трајати, пет, седам или 15 дана, али их свакако треба очекивати. И када се каже да је зима топлија, не мисли се на топло време, већ да је зима блажа од просечне.

Како стручњаци кажу, један од показатеља климатских промена које су задесиле и Србију, управо су све врелија лета и све блаже зиме. Већина зимских рекорда тако је "испуцана" давних дана, док се топлотни летњи рекорди бележе последњих година.

- Једна од најхладнијих зима у већем делу Србије била је она 1954. године - каже Јасминка Смајлагић, начелник Климатског центра РХМЗ. - У Београду је 1891. године била најхладнија зима са средњом температуром ваздуха од минус 4,5 степени Целзијусових. Најтоплија зима у Србији је била 2007. године, а у Београду је тада средња температура ваздуха била 6,4 степена.

Ни "Снешко" више није онакав каквог га памтимо. Највећа висина снежног покривача током зиме измерена је на Копаонику 15, 16. и 17. фебруаура 1984. године и износила је 1,98 метара. У Београду је 3. фебруара 1962. године забележено 80 центиметара висине снежног покривача, што је максимална висина снежног покривача у Београду, икада измерена.

ПАХУЉЕ

* НАЈВЕЋА количина падавина током зиме забележена је 1970. и 2010. године, а највећа забележена сума падавина током зиме у Србији је износила 346,3 милиметра, у Неготину 1953. године.

* У БЕОГРАДУ је највећа зимска количина падавина регистрована 2010. године и износила је 325 милиметара. Највећи дневни максимум количине падавина током зиме износи 75,2 милиметра и забележен је у Зрењанину 8. јануара 1942.

* ДНЕВНИ максимум количине падавина забележен је у српској престоници 17. децембра 1999. године и износио је 39,9 мм.

ЗИМСКИ РЕКОРДИ

НАЈВИША дневна температура ваздуха током зиме у Србији, забележена је у Лозници 19. децембра 1989. године и износила је 26,4 степена, док је највиша зимска температура ваздуха у Београду била 24,5 степени, а измерена је 10 година касније 12. фебруара 1999.

Апсолутни минимум температуре ваздуха у Србији током зимских месеци забележен је у Сјеници 26. јануара 1954. године када је измерено - 38 степени. У Београду је најнижа зимска температура ваздуха регистрована 10. јануара 1893. године и износила је 26,2 степена испод нуле.

(Вечерње новости)