О "оним њеним" што бјеже од бомби са смартфоном у руци

Радио водитељка Зина ал Саттаф каже за себе да је "дете Сиријаца". Рођена у Београду, арапски не прича, каже да никада није осећала да је име и презиме одваја од других. Тако је макар било све до данас, када како каже, на хиљаде "оних њених" Сиријаца пролазе кроз Србију, бежећи од рата.

Србија 03.10.2015 | 15:36

Одлучила је да одговори на коментаре о тим "њеним" који пролазе кроз Србију са смартфоном у руци.

Њен коментар можете прочитати на њеној Фејсбук страници, а овде га преносимо у целости:

"Пре свега морам да се извиним свима које оптерећујем овим својим статусима. Свакоме наиђе жута минута. Жао ми је ако вам моја квари петак вече.

Дуго сам избегавала да пишем на ову тему. Ем су ми се грчили прсти, ем нисам била сигурна да бих умела да је изнесем. Нисам ни сада сигурна, али у животу нисам ствари радила само онда када сам за њих могла да гарантујем.

Ја сам дете Сиријца.

Рођена сам у Београду, ту живим цео свој живот, српски говорим перфектно, арапски (на своју и срамоту својих родитеља не знам уопште), у Београду сам завршила основну школу, гимназију, а затим и факултет.
Цео живот сам мислила да то ко је мој отац, а ко мајка није ни најмање важно. Тако су ме учили. Онако, најједноставније, да се људи деле на добре и на зле. И цео живот сам била срећна баш због тога што сам барем за нијансу другачија од остале деце, па имам и мешану крв и необично име и презиме и свашта нешто, а тиме баш, признаћете, не могу сви да се похвале.

И никада нисам имала проблем са тим што нисам "чистокрвна" и што се зовем Зина.

А онда сам пре неколико месеци почела да слушам разне коментаре о "оним мојима". Људи невероватне интелигенције су одмах прозрели зле терористе који су се у наше савршено чисто друштво инфилтрирали не би ли нас све исламизовали и побили. У њима су препознали и богаташе, јер забога, како то да избеглица има иПхоне? Фаца када натпросечно интелигентна особа угледа избеглицу са смарт телефоном је равна оној: Колач у тигању? Немогуће! Фаци.

Иначе, мој отац никада није био од оних људи који су натурали своја правила и своја начела. И он их, као и сваки човек има, али код њега не постоји она варијанта: Жена је ту да би мушкарцу прала ноге. Мислим, сасвим сам сигурна да као ни сваки други, па и српски, мушкарац, ту услугу од стране жене не би одбио, али он брате своје ноге сам пере. Право да вам кажем, мој тата и кува. И то врхунски. Ко ме познаје, зна да нисам израсла од воде и добре воље :-) И мајсторише. И иде на пијацу. А нађе времена и да зеза пријатеље преко телефона.

Далеко је од савршеног, али ко је од нас па близу тога?

И има своје мане. Као и ја и ви, и свака особа која ће ово прочитати.

И мој тата је тамо. Тамо где тренутно свом силином падају бомбе.

И он је мој тата. Као што је и тамо неки који управља авионом који баца бомбе на град у којем је мој тата, заправо нечији тата.

И ја ово пишем у топлини свога дома, јер сам ја, Зина Ал Саттаф, рођена у Београду и ту живим цео живот и то је једино по чему се тренутно разликујем од оних избеглица у парку поред главне аутобуске станице.

За то што ја свој бес могу да испољим на овај начин, мало да вас, моје фб. и стварне пријатеље удавим на неколико тренутака, да изразим бунт и протест због тога што се шире разне теорије о људима који спавају на улици, а претходно су препешачили хиљаде и хиљаде километара, успут и изгубивши некога и за то што, ако ништа друго, ја барем могу да укључим телевизор и да евентуално понешто сазнам о стању у тој тамо земљи, за то је заслужно само мало среће. Онај делић, комадић, који милиони Сиријаца, што избеглица, што оних који ни то себи нису могли да приуште, па су тамо остали, нису имали.

Ја са малкице среће у животу, "они моји" са много мање."

Извор: Блиц