Један радар "написао" више казни него сва бањалучка полиција!

Један радар, који се наизмјенично ротира на три локације у Бањалуци, у протеклих годину дана зарадио је више новца у републички буџет него сви бањалучки полицајци заједно.

Република Српска 30.09.2015 | 22:32

Алармирани страховитим порастом броја страдалих у саобраћајним несрећама од чак 40 одсто у односу на прошлу годину, репотери портала Бањалука.нет истражили су шта је ефикаснији систем за превенцију саобраћајних незгода – машина или човјек.

Резултати су невјероватни, а поготово кад се има у виду да је од прошле године, са ступањем на снагу новог закона о прекршајима, преполовљена “зарада” од наплаћених казни, док је, у исто вријеме забиљежен огроман пораст броја страдалих на путевима при чему је, како указују стручњаци, брзина једна од кључних криваца.

Према подацима МУП-а Републике Српске, радарски систем на три фиксне локације у Бањалуци (ради се о једном радару који се наизмјенично премјешта тако је да само уском круг људи познато који је тренутно активан) у протеклој години изрекао је 14.687 прекршајних налога, а у првој половини ове године њих 7.760.

– На основу тих налога, у 2014. години наплаћено је 425.780 КМ, а за првих шест мјесеци ове године 304.160 КМ – наводе у МУП-у.

Ови подаци, међутим, постају још интригантнији кад се упореде са подацима о изреченим и наплаћеним казнама од стране бањалучке Саобраћајне полиције.

Наиме, саобраћајци су, користећи се конвенционалним методама контроле, од 27. јула прошле године до 24. септембра ове године изрекли казни у вриједности од 1,09 милиона КМ, али је, у стварности наплаћено 439.000 КМ.

– Разлог за то је нови Закон о прекршајима којим је прописано да ако лице којем је издат прекршајни налог, прихвати одговорност и у року од осам дана од дана пријема прекршајног налога плати половину изречене новчане казне, ослобађа од плаћања друге половине – навели су у бањалучком ЦЈБ-у.

Један радар мијења 212 полицајаца

Директор Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске Милија Радовић каже да ови подаци указују на то да је потребан што већи број уређаја за аутоматску контролу брзине и да је свако такво улагање исплативо у смислу да се та инвестиција врати, а са друге стране се значајно повећава безбједност саобраћаја.

– Сасвим сигурно је да набавком већег броја радара постижемо двоструки ефекат, а то је да они који масовно крше прописе пуне буџет Републике Српске, а истовремено смањујемо број оних који крше прописе. Јер, неко ко буде кажњен једном, два пута или три, сљедећи пут ће сасвим сигурно ту гдје је радар возити у складу са ограничењима – наводи Радовић.

Он истиче да би, поред стационарних радара, било пожељно да се користи више мобилних радара који дјелују без присуства полиције, аутоматски идентификујући прекршај и починиоца фотографисањем.

– Такви радари су добри због мобилности, односно што могу да се постављају на критичне тачке гдје су честе саобраћајне незгоде. Статистика показује да је у 50 одсто случајева брзина одговорна за најтеже несреће са погинулим и тешко повријеђеним. А, бојим се да ћемо тешко смањити тај број без већег броја радара – тврди Радовић.

Миленко Јаћимовић, предсједник Удружења за унапређење безбједности саобраћаја Републике Српске, наводи да, по неким ранијим анализама, један радар замјењује 212 полицајаца.

– Већ у првој години од постављања стационарних радара у Бањалуци било је око 34.000 евидентираних возача који су начинили прекршај вожње изнад брзине означене на знаку. Прошле године било је око 30.000 и видимо да се тај тренд наставља. То је изузетно велик број евидентираних возача, ако се зна да су те микролокације уцртане и у системе навигације. Поред репресивних мјера, радари утичу и превентивно јер се на контролисаним локацијама знатно смањује брзина кретања – каже Јаћимовић.

Извор: Бањалука.нет