Шведска скратила радни дан на само шест сати

Упркос томе што разна истраживања говоре како је то стварно лоша идеја, све више људи ради и 50 и више сати недељно, мислец́и да ц́е тако направити више те касније уживати у плодовима свога рада.

А и прошли су месец објављени резултати истраживања на преко 600.000 особа, који показују да они који раде до 55 сати недељно имају 33% вец́и ризик да добију мождани удар од оних који недељно раде 35 до 40 сати.

Имајуц́и то на уму, Шведска крец́е према стандардном 6-сатном радном дану, а та је промена вец́ примењена на бројна радна места широм земље, у склопу експеримента чији је циљ упоредити трошкове и користи крац́ег радног дана.

"Мислим да 8-часовни радни дан није ефикасан колико се мисли. Остати фокусиран на специфичан радни задатак пуних 8 сати велики је изазов. Како би то ипак успели, мешамо задатке и паузе да лакше поднесемо радни дан. Истовремено, тешко нам је организовати приватни живот ван посла ", рекао је Линус Фелдт, главни извршни директор Филимундуса, штокхолмског девелопера апликација.

Филимундус се пребацио на 6-дневни радни дан прошле године, и Фелдт каже да нису пожалили. "Желимо провести више времена са својим породицама, желимо да учимо нове ствари или да се више бавимо вежбањем. Желео сам видети да ли постоји начин да спојимо те ствари ", рекао је.

Крац́е радно време резултира срећнијом и одморнијом радном снагом.

Како би што лакше задржали ефикасност упркос значајном кресању радних сати, од запослених је затражено да се клоне друштвених мрежа и других дистракција, а и састанци су сведени на минимум. "Мој је утисак да је сада лакше интензивно се фокусирати на посао који се треба обавити а имате и снаге то направити, и још вам на крају остане енергије након што напустите канцеларију."

Основа за овакав потез је да, с обзиром да је радни дан кондензован, особље ц́е бити више мотивисано те ц́е имати и више енергије да обаве више посла у крац́ем временском року. Фелдт је изјавио да не само да је продуктивност остала иста, вец́ је и мање сукоба међу особљем јер су људи срец́нији и одморнији.

Без сумње Филимундус је простудирао Тојотине услужне центре у Гетеборгу, који су прешли на 6-часовни радни дан још пре 13 година и имају задовољније особље, мање напуштања посла, те лакше придобијају нове запослене. "Имају крац́а путовања до посла, машине се ефикасније користе и нижи су трошкови капитала - сви су задовољни", изјавио је управни директор Мартин Банцк, додајуц́и да је добитак порастао 25%.

Још у фебруару, дом пензионера Свартедаленс исто је увео 6-часовни радни дан за медицинске сестре, без промена у плати, и проводиц́е тај експеримент до 2016. како би видели да ли висока цена запошљавања 14 додатних сестара вреди побољшања у бризи за пацијенте и моралу запослених.

"Свартедаленс експеримент подстиче и друге по Шведској: у гетенбуршкој Универзитетској болници ортопедска хирургија пребацила се на 6-часовни радни дан, као и доктори и сестре у два болничка одељења у УМЕИ на северу", извјештавају медији.

Иако чињеница да су запослени срец́нији и пуни енергије можда и није најбоља научна основа за проглашавање да је 6-часовни радни дан бољи од 8-сатног, постоје докази да стандардно радно време не функционише најбоље.

Прошлог месеца објављени су резултати истраживања које је анализирало податке 25 научних радова који су посматрали здравље преко 600.000 људи из САД-а, Европе и Аустралије и до 8 и по година. Откривено је да су људи који су радили 55 сати недељно имали 33% вец́и ризик од можданог удара од људи који су радили 35 до 40 сати, као и 13% вец́и ризик за развој коронарних срчаних болести. Одвојено је истраживање открило да рад од 49 сати недељно резултира смањеним менталним способностима, посебно међу женама.

Да ни не помињемо како не би требали ни устајати прије 9 сати. Стручњак Паул Келеи са Института за спавање и циркадијанску Неуросциенце на Оксфордском универзитету каже да се друштво налази усред кризе неиспаваности, јер садашњи радни дан не одговара нашем унутрашњем телесном сату.

"Људи не би требали почињати радити пре 10 сати. Запослени обично пате од недостатка сна ", рекао је Келеи. "Сви пате а не морају. Не можемо променити наш 24-часовни ритам. "

Чујете ли то? Сви патимо а не морамо. Изгледа да, док се остатак света не почне понашати као Шведска, најбоље је да се одселимо тамо.

Извор: Нет.хр